Nezavisni, kritički mediji i novinari izloženi su raznim pritiscima nosilaca političkih funkcija i ljudi bliskih njima, a sve češće se suočavaju sa tužbama zbog „povrede ugleda i časti“ jer su objavili neku informaciju koju su „moćnici“ hteli da sakriju od javnosti. Kako bi izvršili što jači pritisak i po mogućstvu ugasili medij na koji su se ustremili, ali i zastrašili druge medije i novinare, oni neretko pribegavaju višestrukim tužbama i zahtevaju nerealno visoke odštetne zahteve. Ipak, postoje mehanizmi, koje mediji i novinari mogu iskoristiti ukoliko se nađu na meti ovakvih tužbi (SLAPP), ali oni ne pokrivaju sve troškove.
Mediji koji su kritički orjentisani prema vlasti imaju skromne finansije. Oni retko dobijaju novac putem državnih medijskih konkursa. Ako se ipak desi da im bude odobren neki projekat, sredstva koja dobiju na taj način mogu se koristiti samo za finansiranje proizvodnje medijskog sadržaja. Na novac od javnih nabavki takođe ne mogu da računaju jer je i taj resurs, po nepisanom pravilu, rezervisan za one koji podržavaju vlast. Pored toga, lokalni mediji imaju manje prihode zbog malog broja oglašivača, tako da jedva pokrivaju tekuće troškove.
U slučaju da dođe do tužbe, novinari mogu da ostanu i bez plate, jer tada sva finansijska sredstva moraju preusmeriti na sudske troškove: sudske takse, troškove zastupanja, pa i putovanja do Beograda, jer se medijski postupci uglavnom vode u Višem sudu u Beogradu.
Istraživački novinari koji učestvuju u međunarodnim projektima moraju da obezbeđuju i troškove prevoda dokumentacije koja se u postupku mora prilagati u prevodu sudskog tumača na srpskom jeziku.
Ovakve tužbe iscrpljuju medije, s jedne strane finansijski, što na posletku može dovesti do njihovog zatvaranja. S druge strane, ometaju novinare u osnovnoj delatnosti jer moraju da odvoje vreme kako bi zajedno sa advokatima odgovorili na tužbe i pripremili odbranu.
Nerealna visina odštetnog zahteva i višestruke tužbe povećavaju troškove odbrane
Višestruke tužbe i preveliki odštetni zahtevi karakteristika su SLAPP tužbi, navedeno je, između ostalog, u Preporukama Saveta Evrope o suzbijanju SLAPP-a.
Prema pisanju medija, Milenium tim je svojevremeno pokrenuo 29 tužbi protiv desetak medija. Tada su za Cenzolovku rekli da je, „kompanija pokrenula postupke za naknadu štete protiv svih lica za koje je smatrala da su pričinili štetu objavljivanjem neistinitih informacija, bez provere i mogućnosti da se druga strana izjasni“. Prvobitni tužbeni zahtevi za naknadu štete iznosili su 100.000,00 evra, međutim, nakon pritiska javnosti oni su smanjeni na „simboličnih 100 evra“.
Regionalna informativna agencija JUGpress iz Leskovca je među medijima koji su dobili tužbe od ove kompanije i njenih vlasnika zbog objavljivanja izveštaja sa dve konferencije za štampu Narodne stranke u Vranjskoj Banji i Leskovcu, na kojima je bilo reči o poslovima te kompanije u lokalu.
Jedna tužba je pravosnažno odbijena, a prema saznanjima urednice JUGpress-a Ljiljane Stojanović, od druge su tužioci odustali.
“Sve vreme nas je zastupao advokat Lokal presa i smatram da je ta vrsta podrške koju pružaju novinarska i medijska udruženja veoma važna… Takođe, nama je takse za odgovor na tužbe, koje su bile oko 100.000 po tužbi, plaćao takođe Lokal pres. Da nije bilo te pomoći ne znam kako bismo uspeli uopšte da nađeno novac čak i za te odgovore na tužbe”, kaže za NUNS LJiljana Stojanović.
Sudski troškovi zavise od visine odštetnog zahteva, navodi advokatica NUNS-a Kruna Savović.
,,Što je viši odštetni zahtev, veće su sudske takse i advokatski troškovi. Po pravilu, sudske takse se plaćaju tokom trajanja postupka. Od uspeha u postupku zavisi ko će snositi konačne troškove.“, pojašnjava Savović.
Novinari iz manjih sredina moraju da putuju na ročišta, koja se uglavnom održavaju u Višem sudu u Beogradu, a poseban izazov za ove medije predstavljaju višestruke tužbe.
Informativni portal In medija iz Inđije dobio je do sada sedam tužbi zbog jednog teksta, tako da će urednica i novinarka ovog medija Verica Marinčić morati najmanje toliko puta da ide u Beograd radi davanja iskaza.
Ona kaže da već dosta vremena provodi dajući iskaze na sudu i u policiji po raznim osnovima.
“To je iscrpljivanje i fizičko i finansijsko i gubim vreme jer se ne bavim novinarstvom nego se bavim ’šetanjem’ po sudovima i mislim da je to zapravo i neki cilj – da te skrenu s kursa. I šta ću – moram se pojaviti. To iziskuje i vreme i novac i trpi posao, jer nas nema dvesta u redakciji pa da se ja bavim time, a ostali da rade”, kaže novinarka za NUNS.
In medija se za pomoć oko pristiglih tužbi obratila Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.
“Mi smo se obratili NDNV-u za pomoć jer je naš novinar Miodrag Blečić poverenik NDNV-a za zaštitu novinara za Inđiju. Njima smo poslali sve tužbe i punomoć i njihov advokat Veljko Milić nas zastupa besplatno”, navodi Verica Marinčić.
Šta raditi u slučaju tužbe?
Ukoliko novinari posumnjaju da su se našli na meti SLAPP tužbi, to mogu proveriti popunjavanjem upitnika na sajtu organizacije Indeks cenzure (Index of Censorship) koji je dostupan putem ovog linka.
Važno je da novinari obaveste javnost o tužbi/tužbama, a najpre profesionalna udruženja koja im mogu pružiti pravnu pomoć i uputiti ih na dalje korake. Slučaj mogu prijaviti i CASE koaliciji koja se bori protiv tzv. SLAPP tužbi (Coalition against SLAPPs in Europe) putem sledećeg linka.
Kada dođe do SLAPP-a, novinari treba da znaju da postoji mehanizam za finansijsku pomoć za pokrivanje troškova zastupanja kod organizacije Evropski centar za medije i medijske slobode (European Centre for Press and Media Freedom – ECPMF).
Bitno je naglastiti da ovi mehanizmi ne pokrivaju troškove sudske takse.
Izgubljena parnica – šta dalje?
Ako se ipak desi da medij izgubi parnicu, visina naknade štete u proseku bude od 50.000,00 do 100.000,00 dinara.
,,Dosuđena visina naknade štete zbog povrede ugleda i časti zavisi od procene sudije. Postoje li duševni bolovi i, ukoliko postoje, koliki je njihov intenzitet — utvrđuje se u sudskom postupku, na osnovu iskaza koje je tužilac tokom postupka dao”, navodi advokatica Kruna Savović.
Ona ističe da se u slučaju gubitka spora, iznosu troškova koje je tužena strana već platila, pridodaju i sudski troškovi i troškovi advokata suprotne strane.
Protiv prvostepene odluke suda dozvoljena je žalba, a ukoliko i u drugostepenom postupku ona bude potvrđena, novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), kao vanredni pravni lek, ostavlja mogućnost revizije protiv drugostepene presude.
Nezavisno udruženje novinara Srbije pruža svojim članovima uslugu besplatnog pravnog savetovanja kao i zastupanja u slučaju tužbe, a sve o tome možete videti na našem sajtu.