Media Freedom Rapid Response (MFRR) platforma objavila je svoj godišnji Monitoring izveštaj u kome se analizira stanje slobode štampe u 35 evropskih zemalja, uključujući 27 država članica EU i devet zemalja sa statusom kandidata za članstvo u EU. Između januara i decembra 2024. godine, Mapping Media Freedom je dokumentovala 1.548 kršenja slobode štampe usmerenih na 2.567 osoba ili entiteta povezanih sa medijima – što je alarmantno povećanje u poređenju sa 1.153 kršenja zabeleženih 2023. godine.
Kampanje kleveta, veb sajtovi koji se predstavljaju kao legitimni mediji, opstrukcije i napadi tokom izveštavanja samo su neki od glavnih problema sa kojima su se medijski radnici suočili u 2024. Novinari su se takođe suočavali sa verbalnim napadima, fizičkim napadima, napadima na imovinu, cenzurom i pravnim pretnjama. Posebno je zabrinjavajući kontinuirani porast onlajn napada, uključujući uznemiravanje na društvenim mrežama, pretnje smrću, hakovanje, DDoS napade i lažno prestavljanje. Mapping Media Freedom je zabeležio 359 onlajn napada u 2024, što je nagli porast u odnosu na 266 slučajeva u 2023, pri čemu verbalno zlostavljanje čini 60% digitalnih pretnji.
Privatna lica su bili glavni počinioci povreda slobode štampe u 2024. godini, sa 467 dokumentovanih slučajeva. Organi javne vlasti i vladini subjekti bili su odgovorni za 256 prekršaja, što je odraz sve većeg neprijateljstva prema novinarima od strane državnih i nedržavnih aktera. Blokirane novinarske aktivnosti bile su najčešće kršenje slobode štampe u EU, pri čemu je svaki četvrti slučaj uključivao novinare koji su bili uskraćeni za pristup događajima, odbijene informacije ili su se suočili sa uređivačkim mešanjem.
Pravni napadi na novinare takođe su porasli 2024. godine, sa 319 slučajeva koji su pogodili 556 medijskih profesionalaca ili subjekata. Pored toga, cenzura i mešanje su značajno porasli, sa 23,7% u 2023. na 35,6% u 2024. Ovo je bilo posebno evidentno u izveštavanju o životnoj sredini i izborima, sa 69 prekršaja povezanih sa ekološkim novinarstvom, koji se često dešavaju na klimatskim protestima, i 206 prekršaja u vezi sa izveštavanjem o izborima, pri čemu su cenzura i verbalni napadi najčešći.
Fizičko nasilje je i dalje predstavljalo ozbiljnu zabrinutost, sa 266 dokumentovanih napada na medijske radnike. U 117 slučajeva, novinari su zadobili povrede, a oficir za bezbednost Rojtersa Rajan Evans tragično je izgubio život u ruskom raketnom napadu dok je bio na dužnosti u Ukrajini. Ta zemlja je zabeležila 141 kršenje slobode štampe u 2024, sa medijskom infrastrukturom koja je često bila meta sajber napada, hakovanja i DDoS napada.
Taktike lažnog predstavljanja i dezinformacija, uključujući lažiranja generisana veštačkom inteligencijom i sajber-skvoting, predstavljale su rastuće pretnje, sa 37 dokumentovanih incidenata u 2024. U većini slučajeva (83,8%), počinioci su ostali neidentifikovani.
Novinari su najčešće napadani onlajn, u 359 zabeleženih slučajeva, uključujući onlajn uznemiravanje i pretnje smrću, ali i hakerske ili DDoS napade.
Demonstracije i protesti su takođe bili među najopasnijim sredinama za novinare u 2024. godini, sa 271 zabeleženim incidentom. U 51% ovih slučajeva, novinari su bili fizički napadnuti, često od strane policije ili državnih snaga bezbednosti.
Izveštaj o praćenju za 2024. strukturiran je u četiri dela:
- Opšti pregled koji naglašava glavna pitanja i trendove stanja slobode štampe u državama članicama EU i zemljama kandidatima, uključujući kvantitativne analize i grafikone sa statistikom.
- Tri tematska poglavlja o istaknutim temama u okviru slobode štampe u Evropi: lažno predstavljanje, izbori i izveštavanje o životnoj sredini.
- Analiza stanja slobode štampe u šest država članica EU: Belgiji, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Slovačkoj i Holandiji.
- Analiza stanja slobode štampe u šest zemalja kandidata za članstvo u EU: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji, Srbiji, Turskoj i Ukrajini.
Ceo izveštaj pogledajte ovde.
Ovaj izveštaj sačinili su Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI) kao deo projekta Media Freedom Rapid Response (MFRR). Projekat sufinansira Evropska komisija.
Izvor: MFRR