Dole potpisane partnerske organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) zahtevaju hitno puštanje na slobodu Andreja Gniota, beloruskog novinara i prodemokratskog aktiviste kojeg srpske vlasti drže u pritvoru na osnovu politički motivisanih optužbi koje je formulisao režim Aleksandra Lukašenka. Srpski sudovi još od oktobra 2023. godine razmatraju zahtev za deportovanje Gnjota u Belorusiju.
Prema beloruskom udruženju novinara (BAJ), nezavisnom sindikatu u egzilu, vlasti su uhapsile Gniota odmah po njegovom dolasku u Srbiju 30. oktobra 2023. Njegov pritvor je bio zasnovan na međunarodnoj poternici koju je Interpol izdao na zahtev vlasti u Belorusiji zbog navodne optužbe za utaju poreza. Posle prve žalbe, Viši sud u Beogradu trenutno odlučuje da li su ispunjeni uslovi za Gniotovo izručenje Belorusiji.
Novinar je prvi put napustio svoju matičnu zemlju 2021. godine nakon što je dobio „signale“ da su vlasti svesne njegovog aktivizma, koji nije objavio iz straha od odmazde, prema izveštajima nezavisnih beloruskih medija. Nakon što se prvi put preselio na Tajland, novinar je odleteo zbog posla u Srbiju, zemlju koja ostaje glavno središte za prognane Beloruse i Ruse, jer je jedna od retkih zemalja u Evropi u koju mogu da uđu bez vize. Nije znao da je za njim raspisana međunarodna poternica.
Aktivizam i novinarska delatnost u Belorusiji
Gniot je uglavnom poznat po svojim aktivnostima kao režiser muzičkih i TV reklama, kao i novinar i politički aktivista. On je jedan od osnivača SOS BI, nezavisnog sindikata beloruskih sportista, koji je navodno imao ulogu u otkazivanju Svetskog prvenstva u hokeju u Belorusiji 2021. Odluka je doneta mesecima pre događaja i delimično je motivisana tekućim kršenjem ljudskih prava koje su počinile vlasti nakon masovnog protestnog pokreta 2020-2021 protiv Lukašenka. SOS BI je kasnije označen kao „ekstremistička formacija“ od strane beloruskih službi državne bezbednosti, što je omogućilo da se njegovi članovi osude na dugotrajne zatvorske kazne.
Gniot je takođe poznat po tome što je radio kao frilenser za Current Time TV, nezavisni TV kanal na ruskom jeziku sa sedištem u Pragu, koji je deo medijske korporacije Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti. Current Time TV je takođe označen kao ekstremistički u Belorusiji, a veb lokacija kanala i nalozi na društvenim mrežama označeni su kao „ekstremistički materijal“ od januara 2024. Medijska kompanija je podržala Gniota uputivši pismo srpskim vlastima, u kojem je kanal tvrdio da je njihov novinar bio je proganjan od strane beloruskih vlasti zato što je radio sa njima.
Dok je Gniot zvanično optužen za utaju poreza, on tvrdi da nikada nije obavešten o ovim optužbama u godinama tokom kojih je navodno prekršio beloruske poreske zakone. Utaja poreza, kao i druge optužbe, takođe su ranije korišćene za inkriminisanje Marine Zolatave i Ljudmile Čekine, glavnog urednika i generalnog direktora Tut.bi. Ova veb stranica je nekada bila najpopularnija nezavisna onlajn kuća u Belorusiji pre nego što su vlasti prisilile da se zatvori 2021.
Pored toga, Gniotovi advokati su izvestili da su vlasti u Minsku svoje optužbe zasnivale na zakonu usvojenom 2019. godine, dok se optužbe odnose na Gniotove aktivnosti između 2012. i 2018. godine.
Rizik od političkog progona u Belorusiji
Belorusija je i dalje najveći evropski zatvor za novinare, sa 36 medijskih radnika koji su trenutno iza rešetaka, navodi BAJ. Devetmilionska zemlja takođe ima najveću stopu zatvorenih novinara po glavi stanovnika na svetu.
Nezavisni mediji su u praksi potpuno zabranjeni na nacionalnom nivou, a nezavisni novinari su bili primorani da odu u egzil, jer ih je boravak u Belorusiji izložio neizbežnoj represiji kao odmazdi za sadašnje i prošle aktivnosti.
Od 2020. godine vlasti su na hiljade medijskih kuća, veb stranica, naloga na društvenim mrežama i drugog onlajn sadržaja označile kao različite oblike ‘ekstremizma’: kao rezultat toga, novinari i čitaoci se suočavaju sa novčanim i zatvorskim kaznama za bilo kakve interakcije, sadašnje ili prošle, sa nezavisnim prodajnim mestima označenim kao takvi. Poznato je da bezbednosne snage redovno pritvaraju beloruske novinare i ljude koji pristupaju nezavisnim medijima zbog prošlih aktivnosti, pri čemu je prva grupa dobila zatvorske ili druge kazne koje im ograničavaju slobodu, a druga je obično primorana da snima video zapise u kojima „priznaju“ svoj „ekstremizam“ pre izdržavanje kratkoročnih zatvorskih kazni (obično do 15 dana).
S obzirom na široku politički motivisanu represiju u Belorusiji, apelujemo na Viši sud u Beogradu, koji trenutno vodi Gniotov slučaj, da donese odluku u korist njegovog momentalnog puštanja na slobodu, kao i da nadležni organi u Srbiji ne žale na takvu odluku.
Srpske vlasti treba da uzmu u obzir nezamislive razmere represije nezavisnih medija u Belorusiji, kao i činjenicu da su beloruske vlasti optužile novinara za utaju poreza kako bi mu se osvetile za njegov dosadašnji uspešan aktivizam protiv kršenja ljudskih prava. Gniotova deportacija u Belorusiju bi ga izložila proizvoljnom lišavanju slobode i zatvaranju, kao i nehumanom postupanju i mučenju dok je bio u pritvoru.
Andrei Gniot mora biti oslobođen i dozvoljeno mu da nastavi svoje profesionalne aktivnosti u zemlji koju odabere.
International Press Institute (IPI)
ARTICLE 19 Europe
European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
European Federation of Journalists (EFJ)
Free Press Unlimited (FPU)
OBC Transeuropa (OBCT)
Izvor: Article 19