BEOGRAD, 20.11.2020. – Zabrinjavajuća izjava tužiteljke Zagorke Dolovac, koja je posle višegodišnjeg ćutanja prvi veći intervju iskoristila da napadne deo medija i kaže kako broj fizičkih napada na novinare drastično opada, suprotna je podacima najvećih novinarskih udruženja, pa čak i izveštaju MUP-a. Ova izjava negira podatke koje iznose sami novinari, dokumentujući ih brojnim prijavama napada i pretnji, o čemu Cenzolovka objavljuje seriju tekstova
Novinar koji je apsolutni rekorder po broju pretnji, i to pretnji smrću koje su mu upućene, do prošle godine predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Nedim Sejdinović, na osnovu svog iskustva kaže za Cenzolovku da „tužilaštvo ima neku svoju evidenciju napada na novinare koju vodi na misteriozan način i prilagođava je političkim potrebama“.
„Ako oni procene da neki napad nije krivično delo, oni ga kao takav i ne vode. Kadija te tuži, kadija ti sudi, kadija određuje da li si napadnut ili nisi. To je neprihvatljivo. Ako uzmemo u obzir da postoji ta Stalna radna grupa za bezbednost novinara, a da se broj napada na novinare neprestano povećava, onda se zaista možemo zapitati da li je njena jedina svrha da fingira da država nešto radi po tom pitanju. Jednom se mora reći DOSTA! Način na koji tužilaštvo tretira napade na novinare samo ohrabruje napadače“, kaže Sejdinović za Cenzolovku.
Novinari ne znaju na osnovu kakvog registra ili analize Dolovac tvrdi da je samo 31 slučaj prijavljen i u kojoj je to „stvarnosti“, da se poslužimo njenim terminom, samo jedan počinilac ostao nepoznat
Sejdinović je dobio na stotine pretnji, a o efikasnosti postupanja tužilaštva i razotkrivanja počinilaca možda najbolje govori činjenica da zna za svega dva slučaja kad su počinioci kažnjeni. Niko nije adekvatno odgovarao.
„Odavno sam već prestao da brojim pretnje koje dobijam. Uglavnom su to bile serijske pretnje, pa sam, recimo, u roku od dva dana znao dobiti i par stotina uvreda i pretnji. Onda smo ih selektovali, pa je ispalo da sam u roku od 48 sati dobio tridesetak klasičnih pretnji smrću. Koliko je ukupno pretnji koje smo prijavili bilo, zaista ne znam, ali znam da je svaki serijal tužilaštvo vodilo kao pojedinačan događaj. Išao sam inače mnogo puta u tužilaštvo da dajem izjave, znam da je, valjda, u dva slučaja primenjeno načelo oportuniteta za počinioce, ali ne znam da je bilo ko zaista adekvatno odgovarao. A godine prolaze. Pretnje i dalje pristižu, možda manjim intenzitetom, valjda zbog toga jer se povećao broj novinara kojima se preti. A vidimo da su na meti i druge javne ličnosti. Što se mene tiče, nisam se uplašio, ali možemo da vidimo da su neke naše kolege postale manje od makovog zrna i da izigravaju nekakvu ‘konstruktivnu opoziciju’. A ‘konstruktivnoj opoziciji’ ne slede pretnje, već nagrade“, kaže Sejdinović.
Komentarišući nedavni intervju republičke javne tužiteljke, on, između ostalog, ocenjuje da „Zagorka Dolovac ni po čemu nije dorasla svojoj izuzetno važnoj funkciji“. „Jednostavno rečeno, ona ni po čemu nije dostojna da bude republički javni tužilac. I postalo je sasvim jasno da snosi ogromnu odgovornost za razoreno društvo u kojem živimo.“
DA LI DOLOVAC „DEMANTUJE“ MUP ILI OBRNUTO?
Na tvrdnje tužiteljke Dolovac da je ona „zadovoljna“ jer broj nepoznatih počinilaca napada na novinare drastično pada, pa je od 31 prijavljenog slučaja, samo u jednom počinilac nepoznat, dovoljno je podsetiti na izveštaj MUP-a Platformi Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
Izveštaj je iz oktobra ove godine i iz njega se vidi da je većina slučajeva napada na novinare tokom julskih protesta, koji su nam se odigravali pred očima i koje smo mogli da pratimo u živom televizijskom prenosu, i dalje u istražnoj fazi, a da neki nisu ni procesuirani. Identifikovana je i uhapšena samo jedna osoba, koja je u pritvoru zadržana 48 sati nakon što je polomila staklo ispred prostorija RTV Vojvodine, a napada je bilo na desetine.