Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Neki predlozi zaista zvuče nestvarno. Zamislite samo da vam država pruži mogućnost da, na primer (da karikiramo do kraja), ne priznajete odluke srpskih sudova. Onda gazite ljude po trotoarima, otimate od slabijih sve što vam se sviđa – i ništa, jer „ne priznajete sud”. A onaj ko priznaje, taj će da plati i za sebe i za vas, dok ćete vi eventualno tražiti da se napravi još jedan sud, bolji, prijateljskiji.
Takav nekakav zakon sprema ministarstvo informisanja našoj medijskoj zajednici. Ko priznaje Savet za štampu, pa prekrši Kodeks novinara (ovaj jedan koji imamo), nema pravo da učestvuje na konkursima za dodelu sredstava. Ko se izjasni da ne priznaje savet – on može da krši Kodeks i da dobija novac na državnim konkursima, kao i do sada, samo ozakonjeno.
Sa druge strane, nema takvih zakonskih odredbi kada je reč o REM-u, nema potrebe da ga zaobilaze jer on odavno ničemu ne služi. Savet za štampu može da zasmeta jer izriče opomene i miljenicima vlasti kad prekrše kodeks u štampanim medijima i na portalima.
O besmislu javne rasprave
Kad se kaže javna rasprava, to uvek bolje zvuči nego što je u realnosti, jer se realnost najčešće svede na sate i sate komentara, čuje se dosta konstruktivnih i pametnih predloga, ali se o predstavnike vlasti sve odbija i klizi kao niz teflon.
„Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti i bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva ne možemo da nastavimo da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji”, pročitao je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović na javnoj raspravi. I samim tim tonom i odabirom još nekoliko fraza o tome kako je svima u interesu da se usvoje dobri zakoni – pokazao koliko je normalno što novinari i posle godinu dana guglaju kako se beše čovek zove i pitaju zašto se prihvatio ovog posla.
Još jedan od utisaka sa javne rasprave je i taj da nije najjasnije koga predstavljaju pojedini učesnici na tom skupu. Naime, već su se mediji puno puta bavili takozvanim „gongo” organizacijama, uvek provladinim, čije članove nadležni postavljaju na važne položaje u raznim komisijama za dodelu sredstava, a da njihova reprezentativnost nije dokazana. Uglavnom je nejasno da li ta udruženja predstavljaju novinare, ili češće vlasnike medija, uglavnom lokalnih.
Na primer, samo ministarstvo informisanja ne želi da objavi biografije članova svojih komisija, (jer je stručnost nekih članova nesporna, dok se o nekima zaista ništa ne zna), pa je morao da reaguje i Poverenik za informacije od javnog značaja i da im naloži da te biografije dostave UNS-u. U svakom slučaju, stekao se utisak da jedan deo vlasnika medija na toj javnoj raspravi ima ulogu „druge strane”, kako bi se kreirala slika „da ima i drugačijih mišljenja” te da ministarstvo izlazi u susret svima.
Kako je najavljeno, javna rasprava će se narednih nedelja održati i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Šta se desilo sa Savetom za štampu?
Savet za štampu se svojim radom izgleda zamerio mnogima, pa se javna rasprava dobrim delom vodila baš oko uloge tog tela. Naime, uloga Saveta za štampu trebalo je da bude ključna u raspodeli sredstava iz budžeta, odnosno pitanje – da li su novine i portali kršili Kodeks novinara.
Međutim, kako je za Istinomer rekla Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, na javnu raspravu ministarstvo je poslalo novi, izmenjeni predlog u kojem piše da se projekti za sufinansiranje medija vrednuju prema kršenju kodeksa, ali ne za sve isto.
„U zakonu oni objašnjavaju da će se gledati da su predložene projektne aktivnosti podesne da ostvare javni interes i da se medij putem koga će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda, a onda u sledećem paragrafu objašnjavaju da se podaci pribavljaju od nadležnih organa da u godini koja prethodi konkursu nije izdata nijedna mera regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, odnosno Saveta za štampu – za štampane i onlajn medije, ali samo one koji su prihvatili punu nadležnost saveta”, kaže Filipović.
Naša sagovornica ocenjuje predlog ministarstva kao neprihvatljiv i diskriminatorski.
„Dovodi u nepovoljan položaj one medije koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu i dovodi do legalizacije nagrađivanja medija koji kontinuirano krše profesionalne standarde. To praktično znači da će mediji koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu moći potpuno nekažnjeno da krše Etički kodeks i dobijaju novac iz budžeta. Ovaj predlog je potpuno suprotan ideji zbog koje je predložena ova odredba, da država prestane da finansira medije koji sistematski krše etičke standarde, promovišu nasilje, koriste govor mržnje i vode kampanje protiv političkih neistomišljenika, a država sada predlaže da kazni medije koji su posvećeni poštovanju Etičkog kodeksa”, navela je Tamara Filipović.
I advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović rekla je za Istinomer da je radna grupa za izradu Zakona o javnom informisanju i medijima, u čijem je radu i ona učestvovala, prethodno usaglasila stav da mediji moraju da prihvate nadležnist Saveta za štampu, kako bi učestvovali na konkursu za javni novac.
„Onda je taj deo jednostavno izbrisan i u javnu raspravu upućen drugačiji predlog. Bilo je interesantno da su se na početku javne rasprave javljale kolege koje su imale primedbe na prethodnu verziju koja nije zvanična i koji su upravo tražili da se izbaci Savet za štampu, što je ministarstvo već uradilo. Znali smo da će biti problema sa ovim predlogom, jer oni koji su najviše kršili Kodeks bili bi u nepovoljnijem položaju od onih koji nisu, a ideja nas koji smo radili na predlogu zakona upravo je bila da pri dodeli sredstava imaju prednost oni koji poštuju kodeks”, objašnjava Konstantinović.
Ona je pojasnila da je upravo taj deo zakona definisan važećom Medijskom strategijom, da je radna grupa dva meseca čekala da se isproverava položaj Saveta za štampu i da su dobili odgovor ministarstva da je sve u redu.
„I sad je neko rekao ne. Paradoks je što ispada da UNS, ANEM i Koalicija za sobodu medija brane akt vlade, akt koji je potpisala Ana Brnabić, a ministarstvo koje je prethodno sve proverilo, sada tvrdi da je položaj Saveta za štampu neustavan”, kaže advokatica UNS-a.
Koje su još važne primedbe
Gordana Konstantinović se boji da će udar pretrpeti i odredbe o radno-pravnom statusu novinara koje bi trebalo da se nađu u novom zakonu, jer očekuje da će razna udruženja koja okupljaju poslodavce, a ne novinare, biti protiv odredbi da, na primer, novinar sme da ne odgovara na pozive mimo radnog vremena ili kad je na godišnjem odmoru. Ili da svi treba da imaju kolektivni ugovor. Dodaje da ima još dobrih rešenja, ali da je pitanje da li će ostati u predlogu jer se fokus javnosti prebacio samo na Savet za štampu. Konstantinović je pozvala sve zaposleni u medijima da pročitaju odredbe o radnom pravu i da – probaju da ih brane.
***
Kao dobre strane zakona UNS je istakao plan da se napravi jedinstvena informaciona platforma koja bi trebalo da omogući transparentnost čitavog procesa – da se vidi koji sve mediji učestvuju na konkursima, kolaka su sredstva za koje projekte. Ostaje nada da će ministarstvo to zaista i uraditi u razumnom roku.
Kada je reč o zakonu o elektronskim medijima, u radnoj grupi nije bilo ni predstavnika UNS-a, ni NUNS-a, a glavne primedbe koje su izneli na nacrt odnose se na sastav REM-a koji bi trebalo da ostane isti. Na javnoj raspravi o tome je govorila izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović koja je napomenula da aktuelni sastav Savet REM-a od kraja 2021. do danas izrekao svega četiri mere, a tokom 2023. godine – nijednu. Ona je dodala da ovaj savet selektivno objavljuje prijave građana na svom sajtu, a da je poslednja objavljena iz 2020. godine.
„Ovaj Savet REM-a je nelegalno dodelio, obnovio, nacionalne dozvole televizijama prošle godine, zbog čega su dve tužbe pred Upravnim sudom”, rekla je Stevanović.
Kako je navela Asocijacija nezavisnih medija, nije usvojena primedba da sastav REM-a treba da se resetuje iako je ova mera predviđena Medijskom strategijom zbog toga što postojeći Savet ne radi svoj posao na odgovarajući način i u skladu sa postojećim zakonom, te ukoliko postoji politička volja da se sprovede ova odredba Medijske strategije koju je usvojila Vlada Srbije, rešenje se može naći i u razrešenju postojećih članova Saveta neposredno pre usvajanja novog zakona. Oni su tražili i da se jasnije precizira status direktora Regulatora, kriterijumi za njegov izbor i ovlašćenja, tražili su da se produži rok od sadašnjih deset dana za zabranu funkcionerske kampanje, ali im ni ta primedba nije usvojena.
Na kraju nije nevažno šta piše u zakonu, ali nije ni preterano važno ako se zakon ne sprovodi u svojoj suštini. Jer u članu 4. Zakona o javnom informisanju piše „Javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri”, kao i da se „sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja”. I ti će članovi ostati. Na papiru.