Iako Medijska strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predviđaju da se nakon usvajanja izmena Zakona o elektronskim medijima izabere novi sastav Saveta REM-a, taj predlog se nije našao u nacrtu novog zakona, koji je završen i nedavno predstavljen novinarskim udruženjima i predstavnicima međunarodnih organizacija
Nacrt novog Zakon o elektronskim medijima je završen, a javna rasprava trebalo bi da usledi krajem aprila i trajaće mesec dana, saznaje Cenzolovka. Nakon toga nacrt zakona se šalje na razmatranje u Evropsku komisiju, a usvajanje zakona očekuje se tokom leta.
Početkom aprila novinarskim i medijskim udruženjima u Vladi Republike Srbije predstavljena je radna verzija novog Zakona o elektronskim medijima, a ne izmene starog Zakona o elektronskim medijima, kako su udruženja očekivala. Obrazloženje radne grupe bilo je da je 30 odsto sadržaja postojećeg zakona izmenjeno, što prema njihovom tumačenju znači da je u pitanju nacrt novog Zakona o elektronskim medijima, pojašnjava za Cenzolovku Saša Mirković, iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM-a), koji je prisustvovao sastanku. Odgovarajući na pitanje kako mu se čine odredbe novog zakona, Mirković kaže da stiče utisak da je u nekim njegovim segmentima došlo do odstupanja od strateških opredeljenja iz Vladinog dokumenta iz 2020. godine.
Udruženja imaju vremena do utorka, 25. aprila da Ministarstvu informisanja i telekomunikacija pošalju komentare i predloge na nacrt Zakona o elektronskim medijima, nakon čega bi trebao da bude održan sličan sastanak na kojem bi se oni razmatrali u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice. Na pitanje da li će i koje sugestije ANEM podneti, Mirković odgovara:
„Reagovaćemo zbog nespremnosti predlagača nacrta zakona da se izvrši ponovni izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) što propisuju Vladina Medijska strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Reagovaćemo i zbog nedoslednosti u domenu predlagača članova Saveta koja nije u duhu strateške deetatizacije Saveta REM-a i eliminacije nesposrednog uticaja države. Verujem da će biti još intervencija“.
Komentarišući odsustvo predstavnika medijskih asocijacija i novinarskih udruženja u radnoj grupi za izmenu zakona, Mirković kaže da je na prvom sastanku sa novim ministrom, početkom novembra, rečeno da na izmenama i dopunama dva medijska zakona rade predstavnici medijskih i novinarskih udruženja koji su učestvovali u izradi Medijske strategije i Akcionog plana. Mirković kaže da nIkada nisu dobili informaciju zašto je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odustalo od sopstvenog predloga.
„Ostaje nam da spekulišemo o motivima kojij stoje iza temeljne promene stava kada je u pitanju Zakon o elektronskim medijima. U svakom slučaju, ovaj njihov gest nije doprineo rastu obostranog poverenja u ovom senzitivnom procesu“, zaključuje Mirković.
Skupštinski odbori i dalje predlažu kandidate
Kao i Mirković, i član ekspertske Radne grupe za izradu izmena zakona o elektronskim medijima, profesor Rade Veljanovski, ocenjuje za Cenzolovku da je delimično zadovoljan novim odredbama u nacrtu zakona, jer dve ključne stvari, na kojima se insistira u Medijskoj strategiji i Akcionom planu, nisu ušle u nacrt.
„Prvi predlog na kojem sam ja izričito insistirao, ali sam na kraju preglasan je bio da se u momentu usvajanja zakona predvidi izbor novih članova Saveta REM-a. Iako to izričito piše u Medijskoj strategiji, za taj predlog, od sedam članova, glasali smo samo koleginica Surčulija i ja, i taj predlog nije ušao u nacrt. Drugi predlog koji takođe nije prihvaćen jeste da se sa spiska ovlašćenih predlagača koji mogu da predlažu članove Saveta REM-a isključe državni organi – nadležni odbori Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine. Prihvaćeno je jedino da nadležni odbor Skupštine Srbije više ne predlaže četiri kandidata za dva člana Saveta Regulatora (Odbor je jedini koji je do sada predlagao dva člana Saveta – prim. a), nego dva kandidata za izbor jednog člana“, kaže Veljanovski i dodaje da nije prihvaćen ni njegov predlog da se na svake dve godine jedna trećina od devet članova Saveta REM-a ponovo bira.
Ipak, kako navodi naš sagovornik, neke važne odredbe i njegovi predlozi su prihvaćeni – umesto zajedničkog predloga, kako je sada u zakonu, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara imaće po svog kandidata (tako bi ubuduće bilo devet, umesto sadašnjih osam ovlašćenih predlagača – prim. a), što je, kako kaže Veljanovski, dobro jer se tako kompetentni akteri sada imaju veću mogućnost predlaganja.
Takođe, uvode se i rigorozni kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, da predloženi članovi moraju da imaju 10 godina iskustva u svojoj profesiji, i da su završili visoku školu koja postoji najmanje 20 godina.
„Niko ne zadovoljava u ovom trenutku te uslove, godinama Savet ne radi dobro svoj posao, zato je bilo potrebno da se promeni kada se usvoji zakon. Mi smo mnogo toga ispolirali, i sada je zakon bolji, ali se sudara sa činjenicom da će oni koji sve treba da primene – biti isti ljudi kao i do sada“, napominje Veljanovski.
Novine u zakonu
Osim navedenih, u nacrtu zakonu su se našle i brojne druge novine. U nacrtu, u koji je Cenzolovka imala uvid, za razliku od prethodnog zakona, po kojem je član Saveta biran na pet godina i mogao je da bude ponovo biran najviše još jednom, sada stoji da se novi član Saveta bira na šest godina i ne može biti izabran ponovo.
Nacrtom se uvodi direktor REM-a, kojeg imenuje Savet, na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Direktor REM-a se imenuje na pet godina i može ponovo biti imenovan još dva puta. Za svoj rad odgovara Savetu, kome podnosi godišnji i periodične izveštaje o radu i finansijski izveštaj.
Novina je i Plan nadzora, koji Regulator priprema i donosi u cilju javnog određivanja na koje programske sadržaje, vrste medijskih usluga, pitanja ili probleme iz oblasti pružanja medijskih usluga će u određenoj kalendarskoj godini prevashodno usmeriti svoje resurse radi vršenja nadzora nad medijima i ciljeve koje teži postići vršenjem takvog nadzora.
Regulator je dužan da u Plan nadzora za godinu u kojoj se održavaju izbori uvrsti nadzor nad usklađenošću sa odredbama zakona i drugih propisa koje uređuju postupanje pružalaca medijskih usluga u vezi sa izbornom kampanjom.
Prema predloženom nacrtu zakona, REM će i preventivno delovati ako smatra da bi time moglo da se ujednači postupanje pružalaca medijskih usluga kako bi se sprečio nastanak povrede zakona ili drugog propisa ili ako oceni da objavljivanje određene vrste programskog sadržaja, programskog formata ili vrste programa može da dovede do povrede zakona ili drugog propisa.
Kada je u pitanju nadzor nad radom pružalaca medijskih usluga, propisano je nešto više mera – pet umesto prethodne četiri, ali i sankcije za nepoštovanje odluka Saveta REM-a. Uz opomenu, upozorenje i privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, uvode se još dve stroge mere – privremeno i trajno oduzimanje dozvole. Umesto dosadašnje dve godine, izrečena mera opomene briše se iz Registra medijskih usluga u roku od tri godine od dana njenog izricanja, dok se mera upozorenja, kao i privremena zabrana objavljivanja programskih sadržaja i privremena zabrane objavljivanja oglasnih poruka ne brišu se iz Registra medijskih usluga.
Zbog nepostupanja u skladu sa izrečenim merama, Regulator može emiterima da izrekne novčanu kaznu u izvršenju rešenja posrednom prinudom sve dok ne postupi u skladu sa izrečenom merom. Novčana kazna se određuje u okviru raspona predviđenog zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Regulator prilikom izricanja mere zaštite zakonitosti može odrediti i mere koje imaju za cilj sprečavanje ponovnog nastanka iste ili slične povrede zakona, odnosno otklanjanje utvrđene povrede, davanjem naloga pružaocu medijske usluge za preduzimanje određenog ponašanja ili kojim se zabranjuje određeno ponašanje.
Novčana kazna predviđena je za pružaoce medijskih usluga i ako ne objave obaveštenje o izricanju mere.
U nacrtu novog zakona pominje se i rijaliti program, ali u članu posvećenom ovoj vrsti programa nema odredbe o odloženom emitovanju rijaliti programa, što je bio predlog za izmenu ZEM-a koji je potpisalo 36.000 građana, na inicijativu Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ), a koji se u skupštinskoj proceduri nalazi od decembra 2019. godine. Podsetimo, pre tri godine i Savet REM-a je odlučivao o usvajanju pravilnika kojim bi se emitovanje rijaliti programa ograničilo na noćne sate, ali taj pravilnik nije usvojen.
Ni nacrt novog Zakona o elektronskim medijima ne predviđa ograničenje emitovanja rijalitija, već se samo navodi da je zabranjeno prikazivati teško nasilje, polni odnos, zloupotrebu opojnih droga ili govor mržnje.
Pružalac medijske usluge dužan je poštovati dostojanstvo ličnosti i druga prava učesnika u rijaliti programskom sadržaju, a naročito nije dozvoljeno postupati prema njemu na diskriminatoran, nečovečan ili ponižavajući način. Za nepoštovanje navedenih obaveza, međutim, sankcije nisu propisane.