Obeležavajući godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila u Beogradu, neke od najuglednih međunarodnih organizacija poručile su da bi presuda Apelacionog suda mogla biti najznačajnija za slobodu medija i novinarstvo u savremenoj istoriji Srbije i biti test vladavine prava i demokratije. Pola godine kasnije te iste organizacije pitaju zašto presude za ubistvo novinara još nema i šta bi za srpsko društvo značilo nekažnjavanje ubica
„Ovo iščekivanje i poigravanje sa ljudima, porodicom, kolegama pokojnog Slavka Ćuruvije je strašno. Već mesecima se puštaju priče da je presuda donesena, neko je iz nekog razloga drži u ladici, dok negde ljudi koji su voleli Slavka Ćuruviju čekaju da pravda bude zadovoljena”, kaže Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) u razgovoru za Cenzolovku.
Devet uglednih međunarodnih organizacija, uključujući i EFJ, 11. aprila ove godine, na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin, poručilo je da će predstojeća presuda Apelacionog suda biti „najznačajnija za slobodu medija i novinarstvo u savremenoj istoriji Srbije i služiće kao lakmus test za vladavinu prava i demokratiju u širem smislu”.
Pravda je spora, ali ovoliko?
Prošlo je od tada šest meseci. Od kraja suđenja pred Apelacionim sudom u Beogradu prošlo je sedam. Saznalo se, u međuvremenu da je presuda doneta, ali sudskim rečnikom nalazi se u „nejavnom delu” i još nije „ekspedovana”. Pravda jeste spora, ali zašto ovoliko?
U međuvremenu, nekoliko organizacija i medija je objavilo da izvori njihovih sagovornika kažu da je doneta oslobađajuća presuda i procenjuju da se čeka „povoljan trenutak” da se „servira” javnosti.
Tokom ranijih suđenja, Specijalni sud u Beogradu je dva puta proglasio krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika državne bezbednosti za ubistvo koje se dogodilo tokom NATO bombardovanja Srbije. Osuđeni su ukupno na 100 godina.
Ako je deceniju nakon podizanja optužnice zaista ishod – niko nije kriv – to će biti pad uz veliki tresak i ovog klimavog stuba demokratije, kako se naziva vladavina prava. Jer, oslobađajuća presuda nije samo trijumf duboke države, „crne ruke” režima Slobodana Miloševića, već prosta činjenica da su ubice jače od države.
Ako će nakažnjeno proći ubistvo novinara o kome se najviše govorilo i pisalo u Srbiji i van nje, kakva li je to traka preko usta za one koji se danas bave novinarstvom, a društvu poruka da su pognute glave, bezbedne glave.
„Ukoliko se ostvari scenarij koji spominjete, poruka o nekažnjivosti zločina biće veliki udarac, najpre za porodicu i prijatelje, ali i za novinarsku zajednicu i društvo u celini. Napadi na novinare u Srbiji sve su učestaliji, pritisak političkih struktura, pretnje, vređanja… U takvom trenutku stiže odluka koja je možda i zastrašujuća poruka svima koji žele slobodno živeti, pisati i raditi”, podvlači Maja Sever.
Borci protiv tišine
Međunarodni institut za štampu (IPI), najstarija globalna organizacija za slobodu medija sa sedištem u Beču, podvlači da je više izvora, uključujući onaj koji dolazi od nosioca IPI-evog priznanja Heroj za slobodu štampe Verana Matića, šefa Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, upozorilo je da su poslednjih meseci dobili verodostojne informacije da je sud već doneo i napisao svoju presudu: da poništi dve prethodne osuđujuće i proglasi optužene nevinim.
„Ako Apelacioni sud zaista donese presudu ‘nisu krivi’ za optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije, kako je više puta naznačeno iz više verodostojnih izvora, to bi bio poguban udarac za slobodu medija i borbu protiv nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji. Ukoliko se to potvrdi, nemogućnost države da obezbedi presude za četvoro bivših članova Službe državne bezbednosti takođe bi predstavljala duboki neuspeh vladavine prava. Sloboda medija i nezavisno novinarstvo u Srbiji već su u velikoj krizi”, kaže Džejmi Vajzmen, stručnjak za pravo Međunarodnog instituta za štampu.
U razgovoru za Cenzolovku dodaje da se „u prošloj godini, klima za bezbednost novinara pogoršala”.
„Oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvuje bi dalje naštetila poziciji Srbije kada je reč o medijskim slobodama unutar međunarodne zajednice i ozbiljno narušio obaveze u oblasti medija u sklopu potencijalnog EU procesa pridruživanja. Čekamo javno saopštenje presude i nadamo se pozitivnom ishodu”, zaključuje Vajzmen.
Masimo Morati iz „Opservatorije za Balkan, Kavkaz i Transevropu”, kaže da bi „oslobađajuća presuda bila razočarenje”:
„Naravno, trebalo bi da se pročita presuda i obrazloženje, ali ipak, posle 24 godine, bio bi veliki problem ako se dokaže da istraga i sudski proces nisu uopšte uspeli da pronađu krivce, ni nalogodavce, kada su pre 24 godina, znakovi da će Ćuruvija biti ubijen bili tu, pred svima. To znači i da je sistem koji je kreiran tokom devedesetih jači od današnjeg sistema.”
Pravda odavno zakasnela
Pavol Salaj, šef deska za Evropsku uniju i Balkan međunarodne organizacije Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, kaže da „ne komentariše glasine i poštuje nezavisnost Apelacionog suda”, ali „možemo reći da je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, pravda odavno zakasnela”.
„Sa svakim danom koji prođe, sve je teže razumeti zašto pravda nije dostignuta za ubistvo novinara. Pored toga što je simbol nekažnjivosti za zločine počinjene protiv novinara u Srbiji, postaje i definicija izreke Odložena pravda je uskraćena pravda”, ističe Salaj u razgovoru za Cenzolovku.
„Prošlo je četvrt veka”, dodaje i poručuje, „pozivamo srpski pravosudni sistem da slučaj tretira na brz, transparentan i nezavisan način”.
Dragan Sekulovski, direktor regionalne mreže Bezbedni novinari (Safe Journalists), smatra da ishod presude za ubistvo Slavka Ćuruvije povlači sa sobom značajne implikacije za slobodu medija, demokratiju i vladavinu prava.
„Ishod presude mogao bi da pošalje moćnu poruku o bezbednosti novinara i stepena do kojeg je sloboda štampe podržana u društvu. Ako počinioci ne budu odgovorni, to bi moglo stvoriti strašan uticaj na novinare i medijske kuće, što dovodi do samocenzure iz straha zbog njihove bezbednosti. Suprotno tome, osuda bi signalizirala da društvo vidi bezbednost novinara ozbiljno, neophodno za održavanje živih i nezavisnih medijskih pejzaža”, kaže Sekulovski.
Zarobljena država
Poznata malteška novinarka Dafne Karuana Galicija, koja je u istraživačkim tekstovima više puta optuživala tamošnju vladu za korupciju, ubijena je krajem 2017. godine. Njeno ubistvo šokiralo je Evropu. Pet godina kasnije, dvojica ubica osuđena su na po 40 godina zatvora.
Komentarišući mogućnost oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije u Srbiji, mladi novinar Metju Galicija, sin Dafne Galicije i direktor fondacije koja nosi njeno ime, u razgovoru za Cenzolovku kaže:
„Nijedno hladnokrvno ubistvo novinara ne može se dogoditi bez planiranja, koordinacije, novca i oružja koji je došlo iz nečijih ruku, a zatim i prikrivanja. To uključuje lanac ljudi u vladi, biznisu i podzemlju. Ako nakon više godina još nemamo pravedne presude svih odgovornih za ubistvo od vrha do dna, to nije zbog nepostojanja dokaza, već zbog zarobljene države.”
Kada je 11. aprila ove godine, na 24. godišnjicu ubistva, Slavko Ćuruvija fondacija organizovala panel Odbrana istine, Metju Galicija je ispričao kako se tokom istrage ubistva njegove majke saznalo da je postojala zavera političara i biznismena blisko povezanih sa vladom da ućutkaju novinare tako što su ih tužili, da su dobili dokaze da je većinu tih tužbi koordinisala mala grupa oko premijera, da su kupovali njihove medije, pa zatvarali.
Metju Galicija je još istakao da je, slušajući novinare u Srbiji, prepoznao slične probleme sa kojima se suočavala njegova majka, dodajući da je atmosfera u kojoj se ne kažnjava zastrašivanje – užasna.