Izjava predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara povodom informacije da je Vrhovni sud primio Zahtev za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog javnog tužilaštva u slučaju presude Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije
Vrhovno javno tužilaštvo Republike Srbije podnelo je 2. septembra ove godine zahtev za zaštitu zakonitosti u slučaju oslobađajuće presude optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2 i tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku. Vrhovni sud potrvrdio je za Insajder da je pokrenuo ovaj postupak na zahtev tužilaštva i da je predmet u radu, a da je sudija izvestilac Tatjana Vuković.
U tekstu Zahteva za zaštitu zakonitosti, tužilaštvo podseća na presudu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal, od 2. decembra 2021. godine kojom su okrivljeni Radomir Marković, okrivljeni Milan Radonjić, okrivljeni Miroslav Kurak i okrivljeni Ratko Romić oglašeni krivim, i to okrivljeni Radomir Marković, za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5 Krivičnog zakonika u podstrekavanju u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika, a okrivljeni Milan Radonjić, okrivljeni Miroslav Kurak i okrivljeni Ratko Romić zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5 Krivičnog zakonika, kao saizvršioci u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, i osuđeni i to okrivljeni Radomir Marković na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, okrivljeni Milan Radonjić na kaznu zatvora u trajanju od 30 godina, okrivljeni Miroslav Kurak na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina i okrivljeni Ratko Romić na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Vrhovno tužilaštvo potom podseća i na presudu Apelacionog suda od 19. aprila 2023. godine i navodi razloge za podnošenje Zahteva za zaštitu zakonitosti jer je presudom Apelacionog suda u Beogradu učinjena je povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku, i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku, jer u presudi nisu navedeni razlozi o odlučujućim činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni i jer postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude. Takođe, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3 Zakonika o krivičnom postupku, jer u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe člana 402. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku, kao i odredbe člana 406. stav 1. tačka 4 Zakonika o krivičnom postupku, a to je bilo od odlučujućeg uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Navedene povrede zakona drugostepeni sud je učinio prilikom ocene dokaza i to iskaza svedoka koje je netačno interpretirao, a prilikom njihovog ispitivanja pogrešno primenio, odnosno nije primenio pravila o ispitivanju svedoka, kao i prilikom ocene Izveštaja o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.02.2012. godine, u odnosu na koji dokaz je naveo razloge koji su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, iz kog razloga u pogledu odlučujućih činjenica koje su bile predmet dokazivanja u postupku, a koje proizlaze iz navedenih dokaza, nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost drugostepene presude.
Veće drugostepenog suda odbilo je predlog branioca da se iz spisa predmeta izdvoje iskazi svedoka, nalazeći da su zapisnici o saslušanju ovih svedoka sačinjeni u skladu sa svim odredbama ranije i sada važećeg ZKP, te da nema osnova da budu izdvojeni iz spisa.
Međutim, netačnom interpretacijom iskaza navedenih svedoka u obrazloženju presude, drugostepeni sud je izveo pogrešan zaključak u pogledu odlučujućih činjenica koje proizlaze iz iskaza datih u postupku i izašao izvan okvira slobodnog sudijskog uverenja, koje nije ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima, ali je ograničeno sadržinom dokaza i činjenicama koje se iz tih dokaza utvrđuju.
Drugim rečima, Zahtev za zaštitu zakonitosti je podnet jer je drugostepeni sud prekršio ili pogrešno primenio odredbe ZKP o ispitivanju svedoka, posebno iskaze onih koji su ukazivali na okrivljene, a kasnije u postupku nisu ponavljali iskaz, jer su bili zabrinuti za svoju i bezbednost svoje porodice, već su samo navodili da ostaju pri datom iskazu kojim inkriminišu tada okrivljene. Takođe, drugostepeni sud je netačno interpetirao iskaze pojedinih svedoka u korist okrivljenih.
Pored toga, drugostepeni sud je odbacio izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju, i ne ulazeći u njegovu suštinu pogrešno u Presudi iznoseći zaključke da su pohranjeni podaci na DLG trakama pročitani samo 2005. godine, iako je u pomenutom izveštaju decidno navedeno ko, kada, upotrebom kojih softvera i hardvera je pročitao podatke na osnovu naredbe istražnog sudije 2011. godine i na šta navedeni podaci ukazuju, posebno njihovim upoređivanjem sa izjavama svedoka. Jednostavno, nisu se bavili tim izveštajem koji osumnjičene dovodi na lice mesta i nisu poklonili poverenje izveštaju iako su ga sačinila dva državna organa.
Zbog navedenih propusta Vrhovno javno tužilaštvo predlaže da Vrhovni sud donese presudu kojom će usvojiti ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti i shodno članu 493. ZKP utvrditi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine povređen zakon, u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.
Izvor: Javni servis