Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se danas partnerskim organizacijama platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR) u podizanju uzbune zbog dva nacrta medijskih zakona koje je predložila Vlada Srbije zbog neusaglašenosti sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Ako budu usvojeni, oni će predstavljati regresivan korak sa širokim implikacijama na slobodu i pluralizam medija. Kako se javna rasprava o zakonu nastavlja, MFRR poziva Vladu Srbije da povuče problematične izmene koje su unete u najnovije nacrte i obezbedi usaglašenost sa prethodno dogovorenom Medijskom strategijom države.
Najnoviji nacrti Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, koje je izradilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, predlažu okvir koji bi blokirao reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i otvorio put za povratak u potpuno državno vlasništvo nad privatnim medijima, uključujući Telekom Srbiju. MFRR izražava zabrinutost što predložene izmene nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima o slobodi medija i slobodi izražavanja i što radikalno odstupaju od ciljeva Medijske strategije koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine.
Prvo, nacrt Zakona o elektronskim medijima ne predviđa izbor novih članova Saveta REM-a nakon usvajanja novog zakona, uprkos tome što su Nacrtom zakona propisani potpuno novi kriterijumi za njihov izbor, kao i ovlašćeni predlagači, kako je predviđeno Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada Republike Srbije. REM se suočio i sa domaćim i međunarodnim kritikama, uključujući i kritiku MFRR-a, zbog nedostatka nezavisnosti i politički motivisanih procesa donošenja odluka. Takođe je bilo široko rasprostranjenih kritika o tome kako se imenuju članovi REM-a. Izostavljeni su i predlozi izmena kojima bi se Savet REM-a obavezao da usvoji Kodeks rada – promena kojom bi se bolje regulisala etika njegovih članova. Ako bi bio usvojen, ovaj predlog bi učvrstio političku kontrolu nad REM-om i blokirao preko potrebne reforme za jačanje nezavisnosti regulatora.
Drugo, novi predlog Zakona o javnom informisanju i medijima ne uspostavlja zakonske odredbe koje bi obezbedile da svi mediji moraju da ispune etičke standarde da bi dobili sredstva iz javnog sufinansiranja. Prema prethodnom nacrtu, sankcije koje je izdao Savet za štampu mogle bi dovesti do toga da mediji ne dobiju javni novac od sufinansiranja sadržaja od javnog interesa. Međutim, nova pravila otvaraju prostor za štampane i onlajn medije koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu. Za te medije takvi kriterijumi ne bi važili, što znači da mogu da nastave da nekažnjeno krše profesionalne standarde i da i dalje dobijaju javna sredstva. Bojimo se da će to dovesti u nepovoljniji položaj medije koji se pridržavaju profesionalnih standarda i dodatno podstaći širenje dezinformacija i nasilne retorike u srpskom medijskom okruženju. Ova promena je kontroverzno uključena u poslednjem trenutku od strane vlade i o njoj se nije raspravljalo u široj Radnoj grupi koja je osnovana za razmatranje nacrta zakona, a koju čine članovi civilnog društva i novinarske zajednice.
Treće, Vlada je u oba nacrta zakona uvrstila i identičnu odredbu koja bi suštinski olakšala povratak u državno suvlasništvo privatnih medija u Srbiji. Prema sadašnjoj Medijskoj strategiji, direktno i indirektno vlasništvo države nad privatnim medijima je zabranjeno. Međutim, novi zakon bi formalno omogućio državi da ponovo bude suvlasnik i osnivač medija. Time bi se formalno legalizovala tekuća vlasnička situacija nad telekomunikacionim provajderom Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, što krši važeći zakon. Ako bude usvojen, MFRR strahuje da bi novi zakon dodatno učvrstio kontrolu vlade nad Telekomom Srbija i predstavljao štetni novi oblik zauzimanja medija u zemlji kandidatkinji za EU koja već godinama doživljava najveću krizu nezavisnog novinarstva.
Na kraju, MFRR ističe da novi predlozi radikalno odstupaju od Medijske strategije, značajnog plana koji je razvijen nakon širokih konsultacija sa novinarskom zajednicom, što je Vlada Srbije vodila kao dokaz svoje posvećenosti pozitivnoj reformi medijskog pejzaža. Ovaj novi pristup takođe podriva dugogodišnji rad novinarskih udruženja i radnih grupa na oblikovanju zakona i njihovom približavanju pravnom okviru EU i drugim evropskim standardima.
Naše organizacije upozoravaju da bi, ako budu usvojeni, novi zakoni potkopali nacionalno i međunarodno poverenje u Medijsku strategiju i postavili ozbiljna pitanja za posvećenost vlade unapređenju slobode i pluralizma medija u okviru svog potencijalnog pristupanja Evropskoj uniji. Umesto uvođenja pozitivnih koraka u ovom pravcu, prošlu godinu obeležili su koraci unazad, kao što su mnoge naše organizacije primetile nakon posete Beogradu, i u najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta.
MFRR stoga deli zabrinutost koju je nedavno iznela Koalicija za slobodu medija u Srbiji i poziva vladu da poništi problematične izmene uvedene u dva predloga zakona o medijima i obezbedi da njihove odredbe budu u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Kako se javna rasprava o zakonu nastavlja, apelujemo na vladu da se vrati razgovorima sa Koalicijom i drugim grupama koje ostaju privržene reformi medijskog pejzaža u Srbiji u skladu sa evropskim vrednostima. Ključne odredbe se moraju ponovo integrisati u nacrte zakona, posebno one koje predviđaju demokratskije upravljanje REM-om. Naše organizacije će nastaviti da pomno prate situaciju u Srbiji i pozivaju na sistemsku reformu medija.
Potpisnice:
- ARTICLE 19 Evropa
- Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
- Evropska federacija novinara (EFJ)
- Free Press Unlimited (FPU)
- Međunarodni institut za štampu (IPI)
- OBC Transeuropa (OBCT)