Vlasti u Srbiji trebalo bi da rade na obezbeđivanju prava na informisanje i slobode govora, umesto što učestvuju u ocrnjavaju nezavisnih novinara i medija. To je poručio u intervjuu N1 Pavol Salaj, predstavnik organizacije Reporteri bez granica (RSF). O napadima na novinarku Tamaru Skrozzu, ali i nezavisne medije, sa Salajem je u Parizu razgovarao Dušan Mlađenović.
DML: Gospodine Salaj, hvala Vam što govorite za N1. Hteo bih da počnem od incidenta sa Tamarom Skrozzom, jednom od najistaknutijih nezavisnih novinarki. Nju su napali u tabloidima, i vladini zvaničnici, i predstavnici vladajuće partije zbog nečega što ona ustvari nije ni rekla. Kakvo Vi gledate na te napade?
PS: U Reporterima bez granica smo na najvišem novu opreza. Zaista se bojimo fizičkih napada na novinare u Srbiji kao rezultat tih kampanja ocrnjivanja u kojima su, nažalost, učestvovali čak i vlada i predsednik države. Osećamo solidarnost sa Tamarom Skrozzom i njenim kolegama. Ona je zaista otelotvorenje etičkog i kvalitetnog novinarstva. Što je sasvim suprotno od medija koji je napadaju. Takođe smo se pobrinuli i da međunarodni partneri srpske vlade znaju za te napade. To je potpuno neprihvatljivo i mora da stane. I ako se nešto desi Tamari Skrozzi i njenim kolegama, smatraćemo da su odgovorni predsednik i Vlada Srbije.
Orvel u praksi
DML: Tablodi imaju narativ da ona misli da bi eliminacija predsednika Aleksandra Vučića bila dobra stvar i da je to trebalo uraditi kada je pao Slobodan Milošević. To je narativ koji koristi i Ministarstvo informisanja u svom zvaničnom saopštenju. Napisali su da žale što je rekla to, iako to nije rekla. Kako Vi vidite tu zvaničnu izjavu ministarstva?
PS: To je Orvel u praksi. To je orvelovska propaganda. Izjava Tamare Skrozze je izokrenuta naopačke, pogrešno protumačena. Ona je optužena za stvari koje nikada nije rekla. Pitam se da li se to smatra opasnim za predsednika Vučića kada neko kritikuje Slobodana Miloševića? Više ne razumemo šta želi Vlada Srbije. Da li joj se više dopada režim Slobodana Miloševića? Da li je to nešto što bi trebalo da bude zaštićeno od kritika ili joj se više dopada demokratija i evropska perspektiva Srbije. Žao mi je što je čak i ministar informisanja koji treba da štiti novinare, koji treba da garantuje slodobu štampe i pravo na informisanje, i umesto da brani Tamaru Skrozzu, učestvuje u toj pogrešnoj interpretaciji njene izjave. Pozivamo i njega i predsednika Vučića da zaustave ovu veoma, veoma opasnu kampanju protiv srpske novinarke.
Ekstremizam u Vladi
DML: Ministar je rekao da je spreman za dijalog, ali ne sa ekstremima. Nije pomenuo Tamaru Skrozzu u toj grupi, ali ima konotacija da je mislio i na nju. Kako vidite tu izjavu?
PS: Ako postoji ekstremizam, vidim ga u provladinim kanalima koji šire propagandu. Ako postoji ekstremizam, vidim ga u ekstremno desnim grupama koje tokom protesta napadaju novinare. Zapravo, ne vidim ekstremizam u novinarskim udruženjima u Srbiji koja jesu reprezentativna, ne vidim ga na N1, na Novoj. Vidim ga pomalo u Vladi. Znamo da ekstremizam sprečava dijalog, sa tim sam saglasan, ali mislim da je uloga ministra da razgovara sa udruženjima koja predstavljaju novinare i sa svim medijima i da napravi gest koji će uspokojiti medije i da počne da gradi poverenje. To je veoma, veoma teško, jer je Vlada nanela dosta štete slobodi štampe, ali nikada nije kasno da se uloži taj napor.
Predsednik i Vlada učestvuju u maltretiranju novinara
DML: To nisu jedini napadi u Srbiji. Postoje komentari na sajtu N1, gde na primer, osoba kaže da je spremna da umre za Vučića, ali da će pre toga pet izdajnika umreti. Verovatno je mislio na novinare N1. Mi redovno dobijamo takve komentare i napade, ali nikada zvaničnici na to nisu reagovali. Bila je i izjava predsednika Vučića koji je Dragana Šolaka nazvao kriminalcem i tajkunom. To su stvari koje utiču na rad novianra N1. Šta je poruka Reportera bez granica?
PS: Onlajn maltretiranje novinara postoji svuda. Razlika između Srbije i, na primer, drugih evropskih zemalja je da ovakvu vrstu maltretiranja političari osude. Da u tome ne učestvuje, kao što to čine predsednik Vučić i Vlada. Ono što želimo da vidimo je da ne šire dezinformacije i napadaju novinare, već da preduzmu mere i poboljšaju slobodu štampe u Srbiji. Šta oni rade da izbegnu da Srbija opet bude rangirana među poslednjima u Evropi na indeksu slobode štampe u svetu? Srbija je na 98. mestu od 180 zemalja. Pretposlednja je u zoni Evrope i Zapadnog Balkana, iza nje je samo Albanija. Srbija je pala za sedam mesta ove godine. Šta rade politčari da osiguraju da regulatorno telo, REM, ne dozvoli kršenje zakona? Reforma koja je sprovedena nije dovoljna. Šta rade da osiguraju da policija i vlasti procesuiraju pretnje protiv novinara? Šta rade da obezbede jednake uslove za sve medije na nacionalnom nivou? Šta rade da spreče rusku propagandu? Srbija je zemlja koja preti proteranim ruskim novinarima. Imali smo nekoliko takvih slučajeva. Dakle, trebaju nam mere i akcija političara da se obezbedi pravo na informisanje, sloboda štampe, a ne pretnje novinarima.
DML: Jedna od dobrih vesti prethodnih dana bila je oslobađanje novinara iz ruskih zatvora. Kako Vi vidite to oslobađanje?
PS: Pozdravljamo oslobađanje Alsu Kurmaševe i Evana Gerškoviča. Nije trebalo da provedu ni jedan jedini dan u ruskom zatvoru. S druge strane, novinari ne treba da budu deo političkih nagodbi. Međunarodna zajednica treba da pokaže Rusiji da mora da prestane da uzima strane novinare za taoce. Reporteri bez granica rade na oslobađanju 40 ruskih novinara koji su proizvoljno zatvoreni u Rusiji.
Izvor: N1