Visoki funkcioner Srpske napredne stranke i advokat Vladimir Đukanović rekao je juče na sudu da novinar Vuk Cvijić vodi kontinuiranu kampanju protiv njega i da je označen kao “advokat mafije koji završava nešto”. Cvijić je naveo da se nikada nije bavio ličnošću advokata i da Visoko javno tužilaštvo može da pozove Đukanovića i proveri navode iz službene beleške koju je sačinio inspektor Slobodan Milenković.
Vladimir Đukanović i Vuk Cvijić juče su dali iskaze pred sudom povodom tužbe koju je Đukanović podneo protiv Cvijića zbog teksta pod naslovom „Đukanović i Papić nudili sto hiljada evra Malom Senti da zataška slučaj Jovanjica“, koji je objavljen u nedeljniku NIN, a u kojem je iznet sadržaj službene beleške koju je sačinio inspektor Slobodan Milenković. U toj službenoj belešci je navedeno da su Đukanović i Aleksandar Papić, preko posrednika, nudili inspektoru Milenkoviću 100.000 evra i napredovanje u karijeri ako zataška slučaj “Jonvanjica”.
Đukanović je na početku svog izlaganja rekao da je bio šokiran kada je video naslovnu stranu NIN-a.
“To me je u tom momentu pogodilo jer je očigledno cilj i namera da se ja diskreditujem“, rekao je Đukanović.
Naveo je da je tuženi nedelju dana ranije na televizji Nova S objašnjavao kako on ne može biti uhapšen zbog krivičnog dela jer ima poslanički imunitet, i da mu je time prekršio prezumpciju nevinosti.
„Inače, on kontinuirano vodi kampanju protiv mene. Nikad me nije pozvao da demnatujem nešto“, dodao je Đukanović.
On je takođe naveo da nikada nije video inspektora Milenkovića niti se čuo sa njim i da nikada nije upoznao osobu koja bi mogla da ga kontaktira.
Rekao je i da ne bi podneo tužbu da nije označen kao „advokat mafije“, a da pritom nije pozvan od strane tuženog za komentar.
„Vodi se kampanja protiv mene da sam advokat koji ’završava nešto’… I mene i moju suprugu ljudi pitaju da im ’završim nešto’. Ja to nikada ne bih radio“, rekao je Đukanović.
On je rekao i da Cvijić vodi kampanju protiv njega u smislu da je slučaj „Jovanjica“ dobio po političkoj liniji.
„Ta kampanja ide konstantno i to je nepodnošljivo, da sam ja advokat koji treba da ’anestezira’ ono što je vlast loše uradila“, požalio se Vladimir Đukanović.
On je govorio i kako je tih dana osećao stres, da su ga kolege advokati gledali na vrlo ružan način, dok su kolege iz Skupštine dobacivale: „znamo mi kako ti to radiš“.
Takođe je rekao da se nije obraćao sa zahtevom za demanti medijima koji su objavili predmetni tekst jer za to nije postojala mogućnost i ponovio da je tuženi tim povodom više puta gostovao u emisijama na televizijama N1 i Nova S, kao i da njega nikada pomenuti mediji nisu pozvali za izjavu u vezi sa navodima iz službene beleške.
Đukanović je osporavao službenu belešku rečima da je ona datirana 2020. godine, a da govori o navodnom događaju iz 2022.
„Što ukazuje da je ovo navrat-nanos sastavljeno. I ako je već to tako, zašto me Visoko javno tužilaštvo nije zvalo, niti se uopšte interesovalo za taj predmet jer je to tvrdnja da dajete nekom mito“, upitao je on i dodao da svakako nije mogao da zataška postupak koji je uveliko u toku.
Punomoćnica Vuka Cvijića advokatica Kruna Savović upitala je Đukanovića šta podrazumeva pod „oni su to uradili navrat-nanos“, na šta je on odgovoro da pretpostavlja da je to uradio neko iz MUP-a „omaškom ili namerno“.
On je potvrdio i da je u vreme nastanka teksta bio predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Cvijić: Nisam implicirao da li je tužilac dao mito ili ne, to nije deo mog posla
Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić potvrdio je da je on autor spornog teksta ali ne i samog naslova teksta niti naslovne strane NIN-a.
„Novinari, kao autori ne daju naslov, već je to učinio kolegijum NIN-a i taj kolegijum urednika donosi odluku šta će biti na naslovnoj strani. Novinar ne daje ni opremu teksta, niti naslove ni podnaslove“, objasnio je Cvijić.
Kada su u pitanju informacije koje su iznete u tekstu, on je naveo da su to informacije koje je dobio uvidom u službenu belešku MUP-a.
Naveo je i da nije bilo potrebe da kontaktira Đukanovića za komentar jer je tekst nastao na osnovu zvaničnog državnog dokumenta, a ne na osnovu nečije izjave, kao i da je ranije pokušavao da dobije komentar od njega (kada je preuzeo odbranu Dijane Hrkalović), ali da on nikada nije odgovorio.
„Običaj predstavnika vlasti je da, nažalost, odbijaju gostovanje u medijima koji profesionalno rade svoj posao“, rekao je Cvijić.
Takođe, rekao je da nije gostovao na televizijama N1 i Nova S pre objavljivanja teksta, kako je tvrdio Đukanović, već posle.
„Tom prilikom voditelj mi je postavio pitanje, citirajući Vladimira Gajića, da li on može biti uhapšen i ja sam odgovorio da on ima poslanički imunitet, a nisam sugerisao da tužilac treba da bude uhapšen“, naveo je novinar i naglasio da nije u pitanju bilo njegovo slobodno izlaganje već isključivo odgovaranje na pitanja voditelja emisije.
„Javno tužilaštvo može da pozove tužioca i proveri navode koje je izneo Slobodan Milenković“, dodao je on.
Cvijić je ukazao na to da je sadržaj službene beleške od javnog značaja zbog toga što tužilac, Vladimir Đukanović, predstavlja deo zakonodavne vlasti i zato što je bio predsednik Odbora za pravosuđe.
„Ja sam objavio sadržinu dokumenta ove države i mislio sam i mislim da građani imaju pravo da znaju. Nisam implicirao da li je tužilac dao mito ili ne. To nije deo mog posla“, pojasnio je Cvijić.
Ko je dostavio blešku?
Punomoćnik Vladimira Đukanovića, advokat Nemanja Srzentić na više različitih načina pokušao je da postavi pitanje Cvijiću o tome kako je došao do službene beleške, čemu se usprotivila advokatica Savović. Sudija Dina Drljača Savićević nije dozvolila postavljanje tih pitanja, jer prema zakonima Republike Srbije, novinari nisu dužni da otkrivaju svoje izvore osim u zakonom definisanim slučajevima. Takođe, više puta je opomenula Srzentića da precizno formuliše pitanja.
Đukanovićev advokat je pitao i da li se tuženi usprotivio naslovu teksta, na šta je Cvijić odgovorio da je mogao da reaguje, ali da to ne bi uticalo na odluku kolegijuma.
Advokat Srzentić je pitao da li je tuženi javno kritikovao naslov teksta i čija odluka je bila da gostuje na pomenutim televizijama. Cvijić je odgovorio da su se gostovanja odnosila na sadržinu teksta i da je njegova lična odluka bila da gostuje u emisijama, nakon što su ga novinari pozvali.
Srzentić je, između ostalog, postavio i više pitanja koja su se odnosila na novinarski rad Cvjiića, poput toga koliko dugo se bavi novinarstvom, da li izveštava o slučaju „Jovanjica“, da li zna šta je službena beleška i da li se koristi kao dokaz u krivičnom postupku, „pošto se predstvalja kao stručno lice“.
Nakon što je Srzentić završio sa pitanjima, sam tužilac Vladimir Đukanović postavio je više pitanja u vezi sa novinarskom etikom i pravilom „druge strane“.
Cvijić je odgovorio da se on nije bavio ličnošću tuženog već službenom beleškom i ponovio da je tužioca trebalo da pozive nadležno tužilaštvo da tamo daje izjavu.
Đukanović je još upitao i zašto je Cvijić „imao potrebu da komentariše i konstruiše“ ceo slučaj sa drugim akterima, na šta je Cvijić odgovorio da nije komentarisao službenu belešku već da je iznosio „javno poznate činjenice o javnim optužbama koje je iznosio tužilac i drugi akteri koji se spominju u slučaju Jovanjica“.
Na pitanje da li je bio član kolegijuma NIN-a, Cvijić je negativno odgovorio.
Kada je tužilac završio sa postavljanjem pitanja, punomoćnica Vuka Cvijića, advokatica Kruna Savović upitala ga je da li su tačni navodi iz tužbe da je on neposredno pre objavljivanja teksta i nakon toga pokrenuo ličnu kampanju protiv Đukanovića.
„Ne, ja se nisam bavio njegovom ličnošću. On je javni funkcioner koji se javlja u postupku ’Jovanjica’, a ja nisam u stanju niti mogu da pokrećem ličnu kampanju“, odovorio je novinar.
Savović pitala Cvijića da li je u trenutku objavljivanja spornog teksta praksa NIN-a bila da objavljuje demnati, na šta je Cvijić potvrdno odgovorio, ali da li se Đukanović tim povodom nije obraćao redakciji.
Sledeće ročište zakazano je za 7. april 2025. i tada bi trebalo da svedoči Milan Ćulibrk koji je u vreme objavljivanja spornog teksta bio glavni urednik u NIN-u.