Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić kaže da svakog dana postoji neko ročište protiv medija. Novinari, umesto da budu stubovi demokratije i bave se problemima društva, provode vreme u sudnici, rekao je on.
„Istina je da svaki dan imate neko ročište protiv medija. Novinari, umesto da obavljaju svoj zadatak, da budu stub demokratije i pišu o korupciji i problemima u društvu, oni zapravo vreme provode u sudnici. Ročišta se odlažu, a to je pogotovo problem za lokalne medije. Broj tužbi se povećava, nalaze se nova rešenja, upućuju se tužbe“, istakao je advokat za N1.
Navodi i da se povećava broj SLAPP tužbi, što zapravo može da nanese veliku štetu redakcijama.
„Nije svaka tužba SLAPP tužba. Postoje nekad problem u tome kako novinar dolazi do podatka, ali u ovim slučajevima, koji su strateški, govorimo o istraživačkim portalima i novinarima koji se ućutkavaju. To se dešava u zemlji koja je zarobljena korupcijom, kriminalom… Otvara se prostor da ljudi budu tuženi, jer samo jedna presuda u korist tužioca dovodi redakciju u ozbiljan problem i strah od zatvaranja“, objašnjava naš sagovornik.
Prokomentarisao je i tužbu protiv KRIK-a, zbog priče „Prosudi ko sudi“, koja se bavi istraživanjem rada pravosuđa u Srbiji, gde se nalazi oko 50 sudija i podaci o karijeri, slučajevima koje su vodili i imovini. Sutkinja Dušanka Đorđević je odlučila da podnese tužbe protiv ovog istraživačkog medija, kojim traži zatvorsku kaznu i zabranu bavljenja novinarstvom dve godine.
„Vezano za sam postupak, nama sa aspekta onoga što jeste objavljeno, gotovo da nema smisla. Radi se o podacima koji su javni, već bili javni, do kojih KRIK nije došao insajderskim informacijama. Reakcija je da smo po prvi put videli ovakvu vrstu pritiska na medije i novinare i ovakve zahteve, koji vode do zatvorske kazne i zabrane rada istraživačkog portala, koji se zasniva na istini. Čini se da ide radi o strateškoj igri, poruci novinarima“, istakao je on za N1.
Kako kažeš, ako nećeš da budeš kontrolisan, nemoj da budeš sudija.
„Ovo je direktan pritisak od strane nekog ko svoju poziciju i ulogu ne vidi onako kako to vide pozitivni propisi Republike Srbije. Jasno je da se sudija javni funkcioner i da ne može da se tretira kao običan građanin, da jeste podležna konotroli. Neki ljudi misle da su iznad bilo kakvog oblika kontrole. Ako ne želite da budete podložni kontroli, nebojte da budete sudija“, zaključio je.
Izvor: N1