Više od polovine ispitanika širom sveta strahuje od dezinformacija i lažnih vesti u digitalnim medijima, navodi se u “Godišnjem digitalnom izveštaju” Rojtersovog instituta za proučavanje medija, koji pokazuje i da su korisnici društvenih mreža mnogo zabrinutiji po tom pitanju od ljudi koji ih uopšte ne koriste. Nastavlja se trend pada poverenja u vesti svuda u svetu, pa tako samo 40 odsto ispitanika kaže da većinu vremena veruje većini vesti koje pročita onlajn. Od svih ispitanika koji koriste internet, vesti aktivno čita 22 odsto, dok ih skoro polovina, 47 odsto, uopšte ne konzumira. Opada i broj ljudi koji vestima pristupaju preko veb-sajtova ili aplikacija, a mlađe generacije to radije čine putem društvenih mreža. Primećuje se manji angažman na tradicionalnim mrežama, poput Fejsbuka, a rast broja korisnika TikToka. Ipak, uprkos činjenici da je zabrinutost javnosti u vezi sa dezinformacijama i lošim uticajem algoritama na mrežama skoro rekordno visoka, zavisnost ljudi od mreža nastavlja da raste.
Više od polovine ispitanika širom sveta strahuje od dezinformacija i lažnih vesti u digitalnim medijima, navodi se u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za proučavanje medija.
Naime, istraživanje Rojtersovog instituta pokazalo je da 56 odsto ispitanika širom sveta brine o tome da li će moći da identifikuje razliku između istine i lažnog sadržaja na internetu, što je za dva procenta više nego prethodne godine.
Pokazalo se da su oni koji kažu da uglavnom koriste društvene mreže kao izvor vesti, kojih je 64 odsto, mnogo zabrinutiji po tom pitanju od ljudi koji ih uopšte ne koriste (50 odsto).
Taj trend se uočava i na nivou država.
Mnoge zemlje sa najvišim nivoom zabrinutosti po tom pitanju takođe imaju tendenciju da imaju visok nivo konzumiranja vesti na društvenim mrežama.
Ovo ne znači da upotreba društvenih mreža uzrokuje dezinformacije, ali dokumentovani problemi na ovim platformama i veća izloženost širem spektru izvora, izgleda da utiču na to koliko se ljudi osećaju samouvereno u vezi sa informacijama do kojih dolaze onlajn.
Kada se posmatraju vrste dezinformacija koje na internetu registruju ispitanici širom sveta, sumnjive tvrdnje u vezi sa korona virusom, kao i vakcinacijom, i dalje su široko rasprostranjene, zajedno sa lažnim ili obmanjujućim informacijama o politici.
U pojedinim zemljama najvidljivije su lažne vesti u vezi sa ratom u Ukrajini.
Tako, na primer, u Slovačkoj, jednoj od zemalja koje se graniče sa Ukrajinom, skoro polovina ispitanika navodi da je prethodne nedelje videla dezinformacije o sukobu u toj zemlji. To je oko dva puta više nego u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama ili Japanu.
Nivoi uočenih dezinformacija o klimatskim promenama su oko tri puta veći u Sjedinjenim Državama (35 odsto) nego u Japanu (12 odsto).
Aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da se na društvene mreže vraća trend poricanja klimatskih promena, sa obmanjujućim reklamama na Fejsbuku i drugim mrežama i virusnim hashtagovima kao što je #climatescam na Tviteru, mreži za koji kritičari kažu da ne uspeva da pravilno moderira štetan sadržaj od kad ju je preuzeo Elon Mask.
Takođe, i pojedini istaknuti političari i kreatori javnog mnjenja nastavljaju da zanemaruju naučni konsenzus, omalovažavaju zelenu politiku i tako šire dezinformacije, poluinformacije i lažne vesti o klimatskim promenama.
Poverenje u vesti opada svuda u svetu
Poverenje u vesti je opalo svuda u svetu za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, pa tako u proseku četiri od deset ispitanika, odnosno 40 odsto, kaže da veruje većini vesti većinu vremena.
Finska je i dalje zemlja sa najvišim nivoom ukupnog poverenja u medije, 69 odsto, dok Grčka, koju u poslednje vreme karakterišu žestoke rasprave o slobodi štampe i nezavisnosti medija, ima najniži nivo poverenja, odnosno samo 19 odsto.
Gledanost i čitanost tradicionalnih medija, kao što su TV i štampa, nastavlja da opada skoro svuda u svetu, pri čemu digitalni mediji i internet ne nadoknađuju jaz.
Naime, podaci Rojtersovog instituta pokazuju da onlajn potrošači ređe pristupaju vestima nego u prošlosti i da takođe postaju manje zainteresovani.
Uprkos političkim i ekonomskim pretnjama sa kojima se suočavaju mnogi ljudi, manje od polovine ispitanika, odnosno 48 odsto, tvrdi da su veoma ili izuzetno zainteresovani za vesti, što je pad sa 63 odsto u 2017. godini.
U međuvremenu, broj onih koji kažu da izbegavaju vesti, često ili ponekad, ostaje blizu najviših vrednosti svih vremena i iznosi 36 odsto svuda u svetu.
Rojtersovi istraživači otkrili su da se ova grupa nezainteresovanih ljudi deli na one koji pokušavaju da povremeno izbegavaju sve izvore vesti i one koji pokušavaju da ograniče upotrebu vesti u određeno vreme ili za određene teme.
Oni koji izbegavaju vesti češće kažu da su zainteresovani za pozitivno novinarstvo ili novinarstvo zasnovano na rešenjima, a manje za velike priče dana.
Mlađe generacije pristupaju vestima preko društvenih mreža
Istraživanje Rojtersovog instituta pokazalo je i da je opao broj ljudi širom sveta koji vestima pristupaju preko veb-sajtova ili aplikacija, za 10 procenata u odnosu na 2018. godinu.
Mlađe generacije radije pristupaju vestima putem društvenih medija, pretrage ili mobilnih agregatora.
Fejsbuk ostaje jedna od najčešće korišćenih društvenih mreža u celini, ali njegov uticaj na novinarstvo opada, jer FB pomera svoj fokus sa vesti, ali se i suočava sa izazovima koje sa sobom nose Jutjub i TikTok.
Društvena mreža u vlasništvu Kine dostiže 44 odsto korisnika među generacijom od 18 do 24 godine svuda u svetu, a najbrže raste u delovima Azije i Pacifika, Afrike i Latinske Amerike.
Podatak koji bi mogao da objasni strepnju od dezinformacija ili poluinformacija je i činjenica da publika kaže da obraća više pažnje na sadržaj koji nude poznate i uticajne ličnosti na društvenim mrežama, kao što su TikTok, Instagram ili Snapchat, nego na onaj koji na tim mrežama pružaju novinari.
Ovo je u oštroj suprotnosti sa Fejsbukom i Tviterom, gde su mediji i novinari i dalje centralne figure.
Veliki deo javnosti je skeptičan prema algoritmima koji se koriste za odabir onoga što vide preko pretraživača, društvenih mreža i drugih platformi.
Manje od trećine, odnosno 30 odsto ispitanika, kaže da je odabir sadržaja na osnovu prethodnih pregleda dobar način da dobiju vesti, što je šest odsto manje u odnosu na 2016. godinu.
Uprkos tome, u proseku korisnici i dalje za nijansu više vole vesti koje su odabrane na ovaj način od onih koje biraju urednici ili novinari.
Budući da su kućni budžeti pod pritiskom i da je značajan deo javnosti zadovoljan vestima kojima mogu besplatno da pristupe, postoje znaci da se rast plaćanja vesti na mreži možda usporava.
U korpi od 20 bogatijih zemalja, 17 odsto plaća bilo koju onlajn vest – ista cifra kao i prošle godine.
Norveška, sa 39 odsto, ima najveći udeo onih koji plaćaju, dok su Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo sa devet odsto među najnižima.
Među onima koji su otkazali pretplatu u poslednjih godinu dana, najčešće navođeni razlozi su troškovi života ili visoka cena.
U Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, otprilike polovina ne-pretplatnika kaže da ih ništa ne može ubediti da plate za onlajn vesti, a nedostatak interesovanja ili uočena vrednost ostaju fundamentalne prepreke.
Širom zemalja većina onlajn korisnika kaže da i dalje radije čitaju vesti nego da ih gledaju ili slušaju, pri čemu potrošnja video vesti stalno raste na svim tržištima.