Kako se umnožavaju upozorenja institucija Evropske unije i nadzornih organa o zdravlju italijanskog medijskog okruženja, italijanska premijerka sve više insistira u toj zemlji nema problema sa slobodom medija. Umesto toga, ona kaže da novinari koji ukazuju na medijske pritiske ustvari “manipulišu istinom”, piše briselski Politiko.
Kako Politiko navodi, dve strane sukobile su se oko godišnjeg izveštaja izvršne vlasti EU o vladavini prava, u kojem je utvrđeno da su nezavisni mediji u Italiji ugroženi. Nakon objavljivanja izveštaja, Meloni je uzvratila pismom upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, tvrdeći da je njen tim pao na “lažne vesti”.
Italijanska liderka je potom za kritičke komentare iz izveštaja optužila troje mejnstrim levičarskih novina, tvrdeći da su delovali kao „zainteresovane strane“ i manipulisale nalazima Komisije.
„Ko su ovi akteri? Domani, Il Fato Kuotidijano, Republika”, rekla je Meloni pred kamerama.
Taj primer sledili su italijanski desničarski mediji, pa su objavili spisak takozvanih „anti-Melonijevih” novinara.
“Ušli smo u novu, opasniju fazu“, rekla je za Politiko Frančeska De Benedeti, urednica u novinama Domani, dodajući da se novinari “opisuju kao agresori”.
“Mi smo prikazani kao neprijatelji, a problem je što ovo otvara put kampanji mržnje”, upozorila je ona.
Organizacije za slobodu medija osudile su kampanje dezinformacija koje vrše provladini mediji i podvukle opasnost od kreiranja spiskova novinara koji se smatraju “antivladinim”.
“Koncept ‘anti-Melonijevih novinara’ previše podseća na liste zabrane, što je neprihvatljiva praksa koja nas, nažalost, još uvek vraća na početak: neliberalni pomak koji bi neki želeli da Italija prihvati“, naveo je italijanski novinarski sindikat FNSI.
Međutim, i Meloni i ministar inostranih poslova Antonio Tajani više puta su negirali optužbe da vlada podriva slobodu medija.
Tajani, čija je partija “Forza” je deo italijanske vladajuće koalicije, ali istovremeno i deo porodice desnog centra Ursule fon der Lajen iz Evropske narodne partije, tvrdi da u Italiji nije bilo kršenja slobode štampe jer „svako govori šta hoće“.
Onima koji upozoravaju na rizike po vladavinu prava u zemlji, Tajani je poručio da “ne poznaju italijansku situaciju”.
Italijanska vlada nije zvanično odgovorila na zahtev Politico za komentar.
„Demokratsko razmimoilaženje”
Niz grubih incidenata do kojih je došlo od kako je Meloni preuzela dužnost izazvao je zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja u toj zemlji.
Meloni je u junu pozvala italijanskog predsednika Serđa Matarelu da interveniše nakon što su prikriveni novinari onlajn medija “Fanpage” tajno snimili pojedince iz omladinskog krila njene krajnje desničarske partije “Fratelli d’Italia” kako daju fašističke, rasističke i antisemitske izjave. Italijanska liderka je odmah optužila novinare tog medija da koriste “režimske metode” kako bi selektivno ciljali njenu stranku, dok je “Fanpage” branio sopstvene novinarske metode.
Pre mesec dana, novinari italijanske državne televizije RAI stupili su u štrajk u znak protesta protiv onoga što je njihov sindikat nazvao “gušenjem kontrole” vlade. Sindikat je naveo da administracija Meloni “pokušava da pretvori RAI u glasnogovornika vlade”. I RAI i vlada su negirali te optužbe.
Frančeska De Benedeti je rekla za Politico da je debata o nezavisnosti RAI primer šireg trenda opadanja slobode medija od kada je Meloni preuzela dužnost. Poslednjih godina, njena vlada je podnela više tužbi za klevetu, a najviše protiv Domanija i novinara tog lista Roberta Savijana.
“Mi u Domani smo prvi doživeli te napade, ali sada je situacija dostigla ogromne razmere”, dodala je De Benedeti.
List podseća da je ove godine Italija pala za pet mesta u godišnjem izveštaju Reportera bez granica o slobodi štampe u svetu – na 46. mesto. Poljska, Mađarska, Malta, Albanija i Grčka su jedine evropske države koje se nalaze niže na toj lestvici.
Dokumentovana kršenja slobode medija, kao što su fizički napadi, uznemiravanje ili psihičko zlostavljanje, napadi na imovinu, cenzura i pravni incidenti, porasla su u Italiji otkako je valda Đorđe Meloni preuzela dužnost, navodi se u izveštaju o brzom odgovoru na slobodu medija (MFRR).
Između oktobra 2022. i juna 2024. prijavljena su 193 incidenta, u odnosu na 75 u prethodna 22 meseca. Više od četvrtine njih se odnosi na postupke državnih ili javnih zvaničnika.
Iz MFRR su za Politico rekli da snažna reakcija Meloni na njihov izveštaj ustvari potvrđuje objavljene nalaze.
“U Italiji trenutno nema prostora za kritičko novinarstvo, jer čim iznesete kritičke ideje postajete meta verbalnih napada i kampanja klevetanja, koje uglavnom pokreću oni koji imaju političku moć”, navodi MFRR.
Demantovali su i optužbe da su izveštaj sami napisali novinari.
“Novinari nikako nisu bili koautori izveštaja,” tvrde u MFRR.
Sve oči uprte u Fon der Lajen
Organizacije za slobodu medija pozvale su Evropsku komisiju da intenzivira svoje napore i ojača svoju ulogu u zaštiti slobode medija u Evropi.
U zajedničkom pismu Ursuli fon der Lajen upućenom u julu, 26 organizacija zatražilo je od predsednice EU Komisije da osigura da sloboda medija, zaštita novinara i pristup informacijama od javnog značaja za nju ostanu visoki politički prioriteti.
Ali čini se da ovi prioriteti nisu na vrhu Fon der Lajenove liste obaveza, piše Politico.
U junu, kako navode, Fon der Lajen je nastojala da odloži objavljivanje izveštaja Komisije o vladavini prava u kojem je kritikovala Italiju, dok je tražila podršku Rima za drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije, što je izazvalo bes medijskih organizacija.
“Nema pregovaranja o osnovnim pravima sadržanim u sporazumu EU! Evropska narodna partija je bila potpuno neuspešna sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Oni ili fon der Lajen ne bi trebalo da naprave istu grešku sa Meloni ili nekim drugima!” napisala je direktorka Evropske federacije novinara Renate Šreder, na platformi X.
Ni De Benedeti nij eoptimista u pogledu intervencije iz Brisela.
“Evropska komisija se pretvarala da ne vidi, kao što je to uradila sa Orbanom. Sada pravi istu grešku sa Meloni,” rekla je De Benedeti.
“Ali kada je u pitanju sloboda medija, bilo je toliko epizoda, da je nesporno da ima problema. Nadam se da će Komisija reagovati“, rekla je ona.
Portparol Komisije je za taj list rekao da će Brisel odgovoriti na pismo koje je Meloni uputila Ursuli fon der Lajen „u dogledno vreme“, dodajući da će nastaviti da „sarađuje sa svim državama članicama u konkretnom praćenju“ primene objavljenih preporuka.
Izvor: N1