BEOGRAD, 23.02.2018 Sve dok Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne bude zaista obavljalo svoju funkciju, nerealno je očekivati da će emiteri poštovati javni interes, zakonske paragrafe, profesionalne i etičke standarde
Više od 300 prijava protiv TV Pink, upućenih Regulatornom telu za elektronske medije (REM), povodom, kako se navodi, kampanje koja je vođena na toj televiziji protiv novinarke Tamare Skrozza, samo je još jedna je u nizu kontroverzi koje gotovo od samog osnivanja prate ovo regulatorno telo.
Prijave su usledile na inicijativu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Akciji NUNS-a i CRTA prethodila je prezentacija izveštaja, zapravo analiza izveštavanja medija u periodu pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore za koji se smatra da je bila povod za kampanju blaćenja na TV Pinku . Nalazi tog istraživanja pokazali su nedvosmisleno da postoji nejednaka medijska zastupljenost političkih aktera i da je prisutna tzv. „funkcionerska kampanja“. Među autorima izveštaja CRTA bila je i ugledna novinarka Skozza, inače članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. To je bio dovoljan povod za prilog u Dnevniku TV Pink, ali i drugim informativnim emisijama te televizije kojim je na najgrublji način doveden u pitanje profesionalni i moralni integritet Tamare Skrozza i koja je uz to proglašena za “arhineprijatelja Aleksandra Vučića”, predsednika Srbije.
U istom prilogu TV Pink, tendecioznim izvrtanjem činjenica pokušano je da se kompromituje i CRTA, organizacija civilnog društva osnovana 2002. godine, sa misijom da doprinese uspešnoj tranziciji Srbije u razvijeno demokratsko društvo kroz promociju aktivnog učešća građana u društvenim procesima.
REM ignoriše prijave građana
Broj prijava novinara/ki i građana/ki svakim danom je sve veći ali, za sada, nema još nikakve reakcije iz REM-a.
REM je, inače, kako ga definiše Zakon o elektronskim medijima,“samostalna nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu”.
Regulator je, po slovu zakona, funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti REM je odgovoran Narodnoj skupštini.
Ovaj najširi zakonodavni okvir nadležnosti Reguatora ne razlikuje se mnogo od sličnih tela u bilo kojoj državi, osim činjenice da je gotovo od samog početka REM predmet veoma žestokih sporenja, uz neretke optužbe da je svojim (ne)činjenjem jedan od osnovnih uzroka haosa koji vlada u etru. Neretko, REM je bio optuživan da je pod uticajem pojedinih emitera ali i političkih organizacija, najčešće onih koje su u vlasti.
Nakaradno tumačenje paragrafa
Jedan od karakterističnih slučajeva je direktan prenos stranačke konvencije vladaju
e Srpske napredne stranke (SNS) na mnogim televizijama sa nacionalnom, ali i sa regionalnim i lokalnim frekvencijama.
Tim povodom, NUNS je 20. oktobra 2015. god. podneo predstavku REM-u protiv TV Pink, TV Happy i TV Studio B. Te televizije su direktno prenosile stranački skup SNS, povodom sedam godina postojanja te političke partije. NUNS je smatrao da je time prekršeno Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera koje zаbrаnjuje političku propаgаndu vаn predizborne kаmpаnje, ali i član 47 Zakona o elektronskim medijima u kom jasno stoji da je pružalac medijske usluge, u skladu sa svojom programskom koncepcijom, “dužan da poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje”.
Savet REM-a je, međutim, 21. oktobra iste godine, nakon tročasovne sednice, utvrdio da je setom novih medijskih zakona prestalo da važi Opšte obavezujuće uputstvo za emitere i da stoga ne postoji osnov da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti televizija koje su direktno prenosile proslavu vladajuće partije.
NUNS je potom zatražio od tadašnjeg ministra za kulturu i informisanje Ivana Tasovca da Vlada Srbije zatraži autentično tumačenje člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a od Odeljenja za medije Misije OEBS-a tumačenje da li je usvajanjem seta novih medijskih zakona prestalo da važi Opšte obavezujuće uputstvo za emitere i da li je ubuduće dozvoljeno emiterima da bez ikakvih sankcija prenose stranačke skupove van predizborne kampanje.
Iz Ministarstva kulture je odbijen zahtev da Vlada Srbije uputi Narodnoj skupštini predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 47. U obrazloženju se navodi da je članom 47. stav 1. tačka 5, predviđeno da je pružalac medijske usluge dužan da poštuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a da u toku predizborne kampanje obezbedi registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima zastupljenost bez diskriminacije.
Ministarstvo je ceo problem svelo na pojmovne nedoumice, te da smatra da su „oglašavanje” i „oglasna poruka” definisani Zakonom o oglašavanju. NUNS-u je sugerisano da se obrati ministarstvu nadležnom za nadzor nad primenom Zakona o oglašavanju i zatraži mišljenje u vezi sa navodnom nedoumicom.
I na tome je ostalo, a presedan prenošenja stranačkih skupova je postala uobičajena praksa za većinu provladinih elektronskih medija.
Upozorenje OEBS – a
U odgovoru OEBS-a je, međutim, jasno rečeno da „u regulaciji opštih obaveza pružalaca medijskih usluga, odnosno TV kompanija, u odnosu na sadržaj programa, Zakon predviđa da će pružalac medijskih usluga poštovati zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje“.
OEBS je podsetio i da su tokom predizborne kampanje, pružaoci medijskih usluga dužni da osiguraju da sve registrovane političke stranke, koalicije i kandidati uživaju jednaku zastupljenost bez ikakve diskriminacije. OEBS je još podsetio da je nadzor nad sprovođenjem Zakona o elektronskim medijima u nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije.
Bez obzira na takav stav, REM nije preduzeo ništa i tako još jednom doveo u pitanje svoj kredibilitet.
Možda još drastičniji primer je zahtev NUNS-a upućen REM-u, nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, da objavi Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne kampanje.
Nakon tri meseca, tek posle žalbe i rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, iz REM-a je stiglo obaveštenje da „regulator ne poseduje ovaj izveštaj i da zbog toga ne može da ga dostavi na uvid javnosti“.
Takvi izveštaji, u zakonom propisanoj nadležnosti Regulatonog tela, izrađeni su za kampanje o svim parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima u Srbiji od 2003. godine. Ali, ne i za izbore održane 24. aprila 2016. godine?
Zašto, pitanje je od javnog interesa, na koje REM nikada nije odgovorio uprkos spekulacijama da izveštaj postoji i da pokazuje ogroman nesrazmer u tretiranju vladajuće i opozicionih stranaka u elektronskim medijima.
Krivična prijava za nesavesno postupanje
Slična situacija dogodila se i povodom predsedničkih izbora 2017. NUNS je krajem maja prošle godine podneo krivičnu prijavu protiv zamenika predsednika Saveta REM-a Gorana Petrovića i članova Saveta REM-a Miloša Rajkovića, Slobodana Veljkovića, Božidara Nikolića, Olivere Zekić, Aleksandre Janković, Gorana Pekovića, Đorđa Vozarevića i Radoja Kujovića zbog sumnje da su počinili krivično delo „nesavestan rad u službi“. Prijava je podneta zbog osnovane sumnje da je povređen član 47. Zakona o elektronskim medijima “Opšte obaveze pružalaca medijskih usluga u odnosu na programske sadržaje” u kojima je propisano da emiteri moraju da “poštuju zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije”.
Povod je bio ponovo neprimereno favorizovanje jednog predsedničkog kandidata i ponovo ćutanje REM-a uprkos činjenici da su grubo prekršeni i zakon i „Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje” koji je doneo upravo REM još 16. juna 2015. godine. Tim Pravilnikom propisano je da je tokom predizborne kampanje „pružalac medijske usluge dužan da emituje političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca izbornih lista i kandidata pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima”. Takođe, svaki emiter je dužan da “vreme namenjeno političkom oglašavanju raspodeli na podnosioce izbornih lista ili kandidate srazmerno njihovoj iskazanoj zainteresovanosti”.
NUNS je u krivičnoj prijavi naveo da postoji osnovana sumnja da su članovi Saveta REM-a „u uračunljivom stanju očigledno nesavesno postupali u vršenju službe, iako su bili svesni da usled toga može nastupiti teška povreda osnovnih ljudskih prava“ zagarantovanih Ustavom i zakonima.
Zahtev parlamentu za smenu Saveta REM-a
Grupa za slobodu medija, nastala krajem 2017. na valu nezadovoljstva postojećom medijskom situacijom, koja okuplja više od 300 medija, nevladinih organizacija, novinara i medijskih radnika, zatražila je od Skupštine Srbije razrešenje članova Saveta REM-a i pokretanje postupka u kome će biti izabrani pojedinci koji će poštovati zakon, uz primenu svih mera kojima raspolažu u zaštiti osnovnih prava građana na pravovremeno, objektivno i istinito informisanje.
Ostaje da se vidi kakva će biti sudbina krivične prijave i zahteva Grupe za slobodu medija. Mada, ako je suditi po ponašanju, odnosno ćutanju REM-a i povodom prljave kampanje protiv novinarke Tamare Skrozza i organizacije CRTA, teško je očekivati bilo kakav iskorak u pozitivnom smeru.
Sve dok Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne bude zaista obavljalo svoju funkciju, nerealno je očekivati da će emiteri poštovati javni interes, zakonske paragrafe, profesionalne i etičke standarde.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.