OBC Transeuropa je, u partnerstvu sa SCiDEV-om i NUNS-om, izradio dva izveštaja u senci u kojima su navedeni izazovi i nedostaci u vezi sa slobodom medija u Albaniji i Srbiji, sa ciljem da doprinese praćenju vladavine prava od strane Evropske komisije. Glavni nalazi su predstavljeni tokom vebinara
Izveštaji iz senke o slobodi medija u Albaniji i Srbiji koje su zajednički pripremili OBCT i partnerske organizacije SCiDEV i NUNS sugerišu da značajni izazovi u vezi sa slobodom medija i dalje postoje u obe zemlje, posebno u borbi protiv dezinformacija, očuvanju novinarske nezavisnosti i rešavanju koncentracije vlasništva u medijima.
Ključni nalazi Izveštaja iz senke predstavljeni su na vebinaru održanom 7. oktobra, tokom kojeg su stručnjaci razgovarali o pitanjima kao što su napadi na novinare, transparentnost vlasništva nad medijima i kriminalizacija klevete.
Kako je naglasila Kristina Kaputo, zamenica direktora Odeljenja za Jadran i Balkan u italijanskom Ministarstvu spoljnih poslova i međunarodne saradnje, „sloboda medija i pluralizam se suočavaju sa zajedničkim izazovima kako u državama članicama EU, tako i u zemljama kandidatima“. Ovo naglašava potrebu za transnacionalnom saradnjom kako bi se omogućilo prekogranično praćenje i koordinirani odgovori.
Kao jedna od osnovnih vrednosti EU, sloboda medija je ključni element procesa pridruživanja EU. Kako je objasnila Maja Smrkolj iz Direktorata za susednu politiku i proširenje (DG NEAR) Evropske komisije, sloboda izražavanja i sloboda medija, o kojima se govori u poglavlju 23, „su ključni pokazatelji spremnosti zemalja kandidata da postanu deo EU“. Ove godine, kako bi podržala reformske napore zemalja kandidata, Evropska komisija je odlučila da neke zemlje uključi u Izveštaj o vladavini prava za 2024. godinu, koji obuhvata posebno poglavlje o slobodi i pluralizmu medija. Pored toga, paket proširenja Evropske komisije koji bi trebalo da bude objavljen u narednim nedeljama „posvetiće posebnu pažnju praćenju stanja slobode i pluralizma medija“.
Kako je navela gospođa Smrkolj, EU je dosta podržavala medijske sektore u zemljama kandidatima, u finansijskom i tehničkom smislu „dajući grantove medijima i medijskim organizacijama i promovišući inovativne medijske inicijative kroz Program za upravaljanje civilnim društvom i medijima“.
Sloboda medija je takođe centralna u reformskim agendama koje su dve zemlje razvile u okviru novog Plana rasta za Zapadni Balkan, čije isplate su uslovljene ispunjavanjem obaveza, a koje bi „trebalo da pruže dodatne podsticaje zemljama da da se bave ovim temama“. I Albanija i Srbija su u reformske agende uvrstile pitanja koja se odnose na slobodu medija: za gospođu Smrkolj to je znak koji ukazuje na njihovu posvećenost poboljšanju situacije u ovoj oblasti.
Ključni izazovi
Izazovi slobode medija u obe zemlje su uglavnom strukturalni: uslovi rada su nesigurni, primena zakona ostaje problematična, a novinari se sve češće suočavaju sa pretnjama, uključujući i tužbe za klevetu.
Koncentracija vlasništva nad medijima i simbiotski odnosi između politike, medija i biznisa ostaju primarna briga u albanskom medijskom pejzažu, što dovodi do pada kvaliteta novinarstva i povećane autocenzure. Kako je izvestila Blerjana Bino, izvršna direktorka SCiDEV-a, napadi na nezavisne i profesionalne novinare, javne ličnosti i organizacije civilnog društva su u porastu.
Radna prava i loši uslovi rada i dalje predstavljaju značajnu zabrinutost. Kako je Bino istakla, „novinari često rade po formalnim ugovorima čije se odredbe ne sprovode. Nedostatak ekonomske sigurnosti i ekonomskog i socijalnog blagostanja na radnom mestu definitivno utiče na njihovu sposobnost da proizvode kvalitetno novinarstvo”. Pristup informacijama takođe ostaje izazov, kako ona kaže- zbog „prožimajuće kulture tajnosti u vladinim institucijama“.
U Srbiji je vlasništvo nad medijima i dalje netransparetno, a javna medijska preduzeća su delimično u državnom vlasništvu, što dovodi do političkog uticaja na uređivačke sadržaje: „mučimo se da vidimo ko je pravi vlasnik medija“, istakla je Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a i naglasila stalni nedostatak transparentnosti u sektoru. Filipović je istakla i da su napadi na novinare u porastu, a da su SLAPP-a tužbe sve češće, sa više od 10 novih slučajeva podnetih od maja 2024. godine.
Uprkos tome što su obe zemlje usvojile medijske zakone u skladu sa standardima EU, implementacija ostaje značajan problem. U Srbiji, na primer, usvajanje dva nova medijska zakona — Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima — do sada je praćeno lošom i neadekvatnom primenom, posebno kada je u pitanju funkcionisanje regulatornog organa (REM-a), što, kako napominje Filipović, dokazuje da „nema političke volje da se bilo šta promeni na medijskoj sceni“.
Kako je podsetila gospođa Smrkolj, regulativa EU o slobodi medija proširena je poslednjih godina usvajanjem novih zakonodavnih mera kao što su Evropski zakon o slobodi medija, koji ima za cilj harmonizaciju medijskog pejzaža širom Evrope i anti-SLAPP direktiva koja ima za cilj zaštitu od tužbi novinara, aktivista i svih koji učestvuju u javnom prostoru. I Albanija i Srbija će morati da se usklade sa ovim odredbama pre pristupanja. U preporukama koje smo izneli kao deo Izveštaja u senci, pozvali smo nacionalne vlasti da razmotre ove zakonodavne promene i obezbede da nacionalni zakoni budu u skladu sa novim odredbama. „Sa strane Komisije, spremni smo da damo prioritet ovim pitanjima u našim razgovorima sa nacionalnim vlastima“, dodala je gospođa Smrkolj.
Stubovi koji se prepiliću
Kako je u završnoj reči podsetio Masimo Morati, viši istraživač OBCT-a, sloboda medija je samo jedan od stubova vladavine prava i ne može se adekvatno obezbediti bez šireg pristupa koji, između ostalog, uključuje jačanje slobodnog i nezavisnog pravosuđa. „Danas govorimo o slobodi medija, ali ne zaboravimo ni druge stubove Izveštaja o vladavini prava, a to su nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije. Ova dva aspekta su veoma bliska slobodi medija”. Slabo pravosuđe koje ne obezbeđuje odgovarajuću zaštitu novinarima, naravno, negativno utiče na slobodu medija, obeshrabrujući novinare da se angažuju u istragama ili aktivnostima koje bi ih izložile još većem nasilju i pretnjama. „Nekažnjivost je glavni efekat koji sprečava slobodu medija i pokazuje neuspeh država da je obezbede i zaštite. Dugoročno, ovo može da proizvede zastrašujući efekat za ono što se tiče osetljivih tema kao što je na primer borba protiv korupcije ili odgovornost javnih zvaničnika“, zaključio je Morati.
Izveštaji o vladavini prava nisu samo slovo na papiru u okviru pregovora za pristupanje EU. Oni moraju rezultirati smislenim reformama i efikasnom implementacijom normi i standarda kako bi se uspostavila jaka osnova za demokratsko upravljanje. Odgovornost sada pada na vlade da izvrše stvarne promene i pokažu opipljiv napredak u ovoj oblasti.
This publication is the result of activities carried out within the Media Freedom Rapid Response and within ATLIB – Transnational Advocacy for Freedom of Information in the Western Balkans, a project co-funded by the Italian Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation. All opinions expressed represent the views of their author and not those of the co-funding institutions.
Izvor: OBCT