Savet za štampu, koji se kao nezavisno, samoregulativno telo, bavi primenom Kodeksa novinara Srbije, predstavio je smernice za profesionalno izveštavanje u 13 osetljivih oblasti.
Te smernice se odnose na izveštavanje o deci, metalnom i javnom zdravlju, osobama s hendikepom, o samoubistvima, pravosuđu, izbeglicama, migrantima i tražiocima azila, LGBT osobama, izborima, protestima, nasilju nad ženama, kriznim događajima poput masovnih ubistava i rodnoj ravnopravnosti, rečeno je na konferenciji za novinare u Beogradu.
Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković izjavila je da su smernice izradili Sanja Pavlović, koja je iz nevladinog sektora i predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe i novinar Bojan Cvejić.
„Izabano je 13 oblasti na koje se smernice odnose i ukoliko bude potrebe one će se dopunjavati ili menjati“, kazala je ona.
Objasnila je da su smernicama novinarima ponuđena rešenja za dileme koje mogu imati prilikom izveštavanja.
Cvejić je kazao da su pri izradi smernice koristili iskustva međunarodnih organizacija koje se bave izveštavanjem o specfičnim dogadjijima i grupama, te da je cilj da na jednom mestu bude prikupljeno ono što je možda novinarima najpotrebnije u radu o tim temama.
Dodao je da je izveštavanje detaljno regulisano Kodekosom novinara, a da je cilj smernica da reši moguće dileme prilikom izveštavanja u 13 tematskih celina.
„U svim smernicama želeli smo da naglasimo da važe i navode se etički i profesionalni standardi novinarstva“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, u smernicima su preneta i iskustva svestkih medija u vezi sa izveštavanjem i sa protesta.
Pavlović je kazala da je u smernicama fokus bio i na određenim marginalizovanim i osetljivom društvenim grupama, kao i deci.
Prema njenim rečima, u medijima je prisutan i velik broj primera kršenja Kodeksa novinara pri izveštavanju o nasilju nad ženama, te su smernice u jednoj oblasti posvećene i tome.
Smernice su objavljene na sajtu Saveta za štampu, a u delu koji se odnosi na izvštavanje sa protesta piše da bi „novinari i novinarke na protestima trebalo da se jasno identifikuju, odnosno da im akreditacija bude na dohvat ruke, ali je nije poželjno javno pokazivati među demonstrantima“.
U smernicama još stoji da „na nasilnim protestima ne treba prenositi informacije o planovima ili kretanjima policije uživo u programu ili preko interneta na način koji bi ugrozio njihovu bezbednost“, te da „demonstranti/demonstrantkinje ponekad prate društvene mreže kako bi pronašli rute za bekstvo“.
„Novinari i novinarke koji izveštavaju sa protesta treba da budu skeptični kada su u pitanju procene broja ljudi na skupu“, dodaje se.
Ukazano je da „organizatori/organizatorke dešavanja i demonstranti imaju određeni interes, kao i predstavnici i predstavnice vlasti“, te da, kako se dodaje, „kada policija koristi silu, možda je razlog to što tvrde da je gomila prevelika i van kontrole“.
„Ograničiti upotrebu subjektivnih prideva i držati se faktografskih opisa. Izbegavati reči poput „veliki, ogroman“, na primer, i opisivati veličinu skupa faktografski, poput „popunjena su dva bloka“, ili „vidim da se gomila proteže duž pet blokova“, navodi se.
Navedeno je i da prilikom izštavanja s protesta ne treba koristiti emotivno nabijene reči, poput „miran“ ili „opasan“ osim kada se citira neko ili se emituju njihove izjave.
Novinari i novinarke tokom izveštavanja sa protesta, kako je navedeno, ne moraju da pristanu ukoliko im policija traži da pregleda ili želi da oduzme opremu jer Zakonik o krivičnom postupku štiti od bezrazložnog pretresanja ili oduzimanja.
Ukoliko nije u toku hapšenje, pregledanje ili oduzimanje opreme se ne može izvršiti bez naloga suda, navodi se.
U smernicama izveštavanja o deci piše da „mediji treba da izbegavaju prikazivanje napaćene, ponižene i dece bez roditelja i svojih domova, da izbegavaju da traže iskaze od deteta-žrtve i da insistiraju na njegovoj/njenoj nesreći, da prikazuju zlostavljanja i mučenja dece i njihov bol kao medijsku senzaciju“.
„Za svaku izjavu ili intervju sa decom neophodno je dobiti saglasnost roditelja (ili staratelja) i vaspitača, odnosno predstavnika institucija koje deca pohađaju (škole, klubovi, udruženja, i sl.)“, navodi se.
Navedeno je i da su mediji dužni da čuvaju integritet sve dece, uključujući tu i maloletne prestupnike/prestupnice, čiji se identitet ne sme otkrivati, niti se putem medija mogu slobodno (neobavezno) interpretirati uzroci, posledice i struktura samog devijantnog ponašanja.
Više: N1