Glavni urednik magazina „Tabloid“ Milovan Brkić već deset dana je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a njegovo stanje je teško zato što štrajkuje glađu. On je osuđen na zatvorsku kaznu zbog pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka.
Da je vlast preko pravosuđa rešila da se obračuna sa glavnim urednikom Tabloida Milovanom Brkićem stav je njegovih advokata, ali i da je Brkić osuđen zbog verbalnog delikta.
„Nikakvog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka nema, reč je o slobodi mišljenja, slobodi govora koja jeste tako formulisana na granici društveno prihvatljivog, na granici dobrog ukusa, ali živimo u društvu koje je potpuno haotično, u društvu u kojoj predstavnici vlasti šire verbalnu agresiju i niko nikada za to nije odgovarao, ni oni ni njihovi analitičari“, kaže advokat Ivan Ninić.
U zatvorskoj bolnici Brkića je posetio i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je tada ustanovio da je Brkić pod medicinskim nadzorom i da mu se pruža zdravstvena zaštita. Vrlo šturo saopštila je kancelarija ombudsmana, ali je istog dana Uprava za izvršenje krivičnih sankcija rešila da stavi tačku na sagu o zdravstvenom stanju urednika „Tabloida“.
„I ovom prilikom ponovo najoštrije odbacujemo zlonamerne tvrdnje redakcije magazina ‘Tabloid’ da je pritvoreniku M. B. u bilo kom trenutku život bio ugrožen ili da je bio na samrti. Ovim saopštenjem stavljamo tačku na naše svakodnevno demantovanje laži ‘Tabloida’“, navodi se u saopštenju uprave.
I nije bila tačka, jer danas je Uprava ponovo saopštila da demantuje navode redakcije Tabloid, ovog puta da Milovan Brkić „umire u mukama“ u zatvorskoj bolnici. Ono što je u ovoj sagi upadljivo jeste da slučaj Brkića nije tema u javnosti ili se retko ko interesuje.
„Brkić je poznat po sumanutim izjavama i nije baš neki novinar za primer, a to je, između ostalog, razlog zbog kog se javnost uopšte nije uzbudila onoliko koliko bi trebalo da se uzbudi, s obzirom na to što je jedan čovek, koji je odmah završio u pritvoru i koji sada izgleda umire na naše oči, postao žrtva režima“, ocenio je novinar Dojče velea Nemanja Rujević.
One koji se pak interesuju za slučaj Brkić najviše zabrinjava činjenica da mu nije dopušteno da se brani sa slobode ili da mu pritvor nije zamenjen blažom merom kućnog pritvora uz elektronski nadzor i, na primer, zabranu korišćenja sredstava komunikacije, posebno imajući u vidu njegovo trenutno zdravstveno stanje.
„Nejasno je čime se to Brkić, kog niko nije uzimao za ozbiljno ceo život, sad zamerio toliko ovom režimu ili da li oni možda proveravaju dokle mogu da idu i da li može jedan čovek zbog verbalnog delikta da se osudi i da se ne pusti da se brani sa slobode i da na kraju krajeva i umre u zatvoru“, upitao je Rujević.
„Vučić ne poseže za nekim drugim pravnim sredstvima, kao što su podnošenje privatnih tužbi za povredu ugleda i časti, ne, nego koristi Brkića kao strašilo, kao vudu lutkicu koju bode da bi pokazao drugima šta on može. Pritom mu je taj isti Brkić valjao 2012. godine, kada je prema Brkićevom kazivanju u sudnici štampao ‘Tabloid’ u 250 hiljada primeraka. To štampanje je platio visoki funkcioner SNS-a Igor Mirović i besplatno je to izdanje deljeno u Vojvodini kada je trebalo da SNS smeni Demokratsku stranku u pokrajinskoj vlasti“, priča Ninić.
Na kraju – da li se „verbalni delikt“ vraća na mala vrata u pravosuđe ili nam je pojačan utisak da nikad nije bio istinski ni ukinut.