Najmanje četiri medijske ekipe nedavno su napadnute dok su izveštavale o antivladinim protestima u Srbiji. Reporteri bez granica (RSF) su na ranijim sastancima u Beogradu zatražili od ministra za informisanje i savetnika predsednika za medije mere protiv nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, zlonamernih tužbi protiv njih i protiv dezinformacija Kremlja.
Napadi na medije koji izveštavaju o antivladinim protestima u Srbiji posle smrtonosne nesreće na novosadskoj železničkoj stanici još jednom su ukazali na opasnosti sa kojima se suočavaju oni koji izveštavaju u javnom interesu. Nasilni pojedinci su 5. novembra razbili kameru nezavisnog kanala N1 i oborili kamermana Euronjuza, dok su reporteri lokalnog radija 021 napadnuti bojom i plastičnim flašama. Posle protesta u Beogradu iste noći protiv uklanjanja mosta, političar ekstremne desnice napao je i pretio smrću snimatelju novinske agencije FoNet.
Ovi incidenti doprinose dugoj istoriji nekontrolisanog nasilja, uključujući i nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Kao što pokazuju tužbe za klevetu koje su bivši optuženi podneli protiv Fondacije Slavko Ćuruvija, ogorčene zbog oslobađajuće presude iz februara 2024. godine, nedostatak pravde povećava rizike za medijske profesionalce.
U Srbiji, koja je na 98. mestu od 180 zemalja – pretposlednje u Evropskoj uniji (EU) i zoni Balkana – u Svetskom indeksu slobode štampe RSF za 2024. godinu, pristup građana pouzdanim informacijama dodatno sepofriva ruskom propagandom i zlonamernim tužbama (SLAPPs) koje ciljaju na medije. RSF je o ovim pitanjima razgovarao tokom svoje misije u Beogradu od 31. oktobra do 4. novembra sa predstavnicima novinara, međunarodne zajednice i vlade – ministrom informisanja Dejanom Ristićem i savetnicom za medije predsednika Srbije Suzanom Vasiljević.
„Pravo na propagandu zamenjuje pravo na informisanje. Počinioci napada na novinare predstavljeni kao žrtve. Sloboda neprijatelja medija umesto slobode medija. Srbija je informativno slaba karika Evrope. Na sastancima sa vlastima u Beogradu pozivao sam ih da preduzmu mere protiv ruske propagande, zlonamernih tužbi i nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima. Obraćajući se međunarodnoj zajednici u Srbiji, založio sam se za njihovu podršku takvoj akciji.” – Pavol Szalai, šef EU-Balkanske kancelarije RSF
Kako je RSF istakao na Forumu Hrabrih novih medija koji je 2. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima, organizovala Akademija Dojče vele, neophodna je hitna akcija srpskih vlasti u sledeće tri oblasti:
Napadi na novinare i nedostatak pravde
Pored amblematičnog slučaja ubistva Slavka Ćuruvije i drugih novinara, pravda nije zadovoljena ni u novijim slučajevima kao što su pretnje smrću novosadskim novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću u martu 2024. Osumnjičeni za pretnje – koje su usledile nakon ponovljenih klevetničkih izjava lidera skupštinske većine – pobegao je iz Srbije dok je bio uhapšen. Tokom svoje misije u Beogradu, RSF je izrazio zabrinutost zbog političkih napada na novinare i zatražio od vlade da stvori uslove da pravosudni sistem brzo proglasi odgovornim krivce za zločine nad novinarima.
Zlonamerne tužbe (SLAPP)
Na meti 16 tekućih tužbi, istraživački onlajn portal KRIK je srpski nezavisni medij sa najvećim brojem SLAPP-ova, prema sopstvenoj analizi. Nekoliko pravnih radnji koje imaju za cilj da ućutkaju nacionalne medije – kao i lokalne medije sa manje resursa za odbranu na sudu – pokrenuli su pojedinci ili subjekti povezani sa vladom. RSF ih je na sastancima sa Dejanom Ristićem i Suzanom Vasiljević pozvao da rade na antiSLAPP zakonodavnim i nezakonodavnim merama na osnovu nedavnih preporuka Saveta Evrope i Evropske komisije.
Ruska propaganda
Reakcije vladajuće većine i provladinih medija na istraživanje RSF-a o fabrici propagande Kremlja u Beogradu, RT Balkan, u septembru 2024. godine, pokazale su ono što ruski mediji i njihovi srpski mediji i politički pojačivači najbolje znaju: širenje dezinformacija. RSF je lažno optužen da je „obaveštajna grana” i „oruđe Zapada”. Vladini zvaničnici su širili lažne vesti o tome da je RSF odobrio smrtonosni vazdušni napad 1999. na javni RTS i pokrenuo narativ o Srbiji kao „ostrvu slobode“. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao istragu RSF rečima “da su nas celog života učili da mora da postoji i druga strana, da morate sve da čujete, a danas je sve tako podeljeno, ako slušate obe strane, vi ste neprijatelj obe strane”. Dok je bio u Beogradu, RSF je zatražio od vlasti da sprovedu srpski zakon – koji RT Balkan krši nedostatkom transparentnosti – ako odbije da primeni sankcije EU na ruska propagandna sredstva.
Reagujući na istraživanje RSF-a početkom oktobra, Evropska komisija je podsetila Srbiju da „kao zemlja kandidat za članstvo u EU, [ona] mora […] da preduzme hitne mere u borbi protiv manipulacije i mešanja stranih informacija.“ U svom godišnjem izveštaju o Srbiji objavljenom 30. oktobra, Evropska komisija je pozvala Srbiju da preduzme mere za bezbednost novinara i protiv SLAPP-a. Zemlja nije napravila nikakav napredak u slobodi izražavanja u prethodnoj godini, navodi se u izveštaju.
Izvor: RSF