BIRN je odbio da postupi po odluci suda iz Turske i ukloni tekstove o Jasamu Ajavefeu sa obrazloženjem da turski sud nema nadležnost na teritoriji na kojoj je BIRN-ova platforma registrovana i da se radi o pokušaju cenzure. Medijski sadržaj u Srbiji može biti uklonjen ukoliko krši zakone, a odluke sudova drugih država mogu biti sprovedene pod posebnim uslovima.
Turski sud traži da BIRN ukolni tekst
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) primila je početkom avgusta zahtev na osnovu odluke suda u Turskoj da ukloni šest tekstova o Jasamu Ajavefeu kojeg je turski sud 2017. godine osudio za prevaru onlajn kockara. BIRN je saopštio da neće uklanjati sporne tekstove i opisao je nalog turskog suda kao napad na slobodu medija.
Prema pisanju BIRN-a sud je 7. avgusta naložio brisanje članaka u roku od četiri sata sa obrazloženjem da „ne doprinose javnom interesu, nisu vredni vesti i u ovom slučaju traženi sadržaj treba oceniti u okviru prava na zaborav“.
Regionalna direktorka BIRN-a Milka Domanović rekla je za Balkan Insight da se tekstovi neće brisati i opisala pokušaj advokata Ajavefea da ih uklone sudskim putem kao neprihvatljiv pritisak na nezavisne medije.
„BIRN stoji iza svojih prethodnih članaka o Jasamu Ajavefeu i odbija da ih izbriše. Oni su zasnovani na činjenicama. Pokušaj obaranja naših članaka na različite načine predstavlja napad na slobodu medija i pokušaj onlajn cenzure“, rekla je Domanović.
„Od objavljivanja istraživanja BIRN-ove vodeće publikacije Balkan Insight 2022. godine, bili smo izloženi sajber napadima, lažnim potraživanjima autorskih prava i zahtevima Ajavefea da izbrišemo ove članke, a konačno smo dobili nalog turskog suda da ih izbrišemo“, dodala je Domanović.
Ona je istakla i da turski sudovi nemaju nadležnost nad BIRN-om kao medijskom kućom van Turske.
Obaveza poštovanja sudskih odluka u Srbiji
Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) u Srbiji prepoznaje situacije u kojima može da se traži uklanjanje medijskog sadržaja.
Advokat i ekspert za medijsko pravo Miloš Stojković kaže da je moguće ukloniti informaciju kroz vođenje posebnog postupka za zabranu distribucije informacije, kao i kroz vođenje regularnog parničnog postupka u odnosu na informacije koje su “leziono sposobne” (neistinite, objavljene suprotno standardu dužne novinarske pažnje, vređaju nečije pravo ili interes itd).
“Prva varijanta se tiče svojevrsnog uklanjanja u kontekstu zaštite javnog interesa, a moguća je u zaista ekstremnim situacijama – kada se informacijom poziva na akt neposrednog nasilnog rušenja ustavnog poretka i akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način. Mehanizam postupka je da predlog za zabranu distribucije informacije podnosi nadležni javni tužilac, a o njoj odlučuje Viši sud u Beogradu kao nadležan za ovu vrstu postupka”, objašnjava Stojković.
“Druga varijanta se vezuje za jedan od zahteva u medijskoj parnici, i to u situacijama ako se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa, povređuje pretpostavka nevinosti, zabrana govora mržnje, prava i interesi maloletnika, zabrana javnog izlaganja pornografskog sadržaja, pravo na dostojanstvo ličnosti, pravo na autentičnost, odnosno pravo na privatnost”, dodaje on.
Prema ZJIM, pravo na podnošenje tužbe ima lice koje je lično povređeno objavljivanjem sadržaja, ali i pravno lice čija delatnost ima za cilj zaštitu ljudskih prava u slučaju povrede zabrane govora mržnje i prava i interesa maloletnika, a tužba se podnosi protiv glavnog urednika medija.
Zakon kaže da tužilac može zahtevati i da sud privremenom merom, najduže do pravnosnažnog okončanja postupka, zabrani glavnom uredniku da ponovo objavi istu informaciju, odnosno zapis. Sud je tada u obavezi da u roku od 48 sati donese odluku, a dozvoljen je i prigovor protiv odluke o određivanju privremene mere.
Uz tužbu i predlog za privremenu zabranu može se zahtevati i da nadležni sud zapreti glavnom uredniku da će platiti primereni novčani iznos tužiocu ako postupi protivno odluci suda.
U slučaju da sud donese odluku o uklanjanju sadržaja, a medij ne postupi po takvoj odluci, sud može da odredi sankcije.
“One (sankcije) mogu da budu vezane za određivanje tzv. sudskog penala, ali dolaze u obzir i sankcije po krivičnom zakonodavstvu“, navodi advokat Stojković.
Kada su u pitanju odluke sudova drugih država, naš sagovornik kaže da se one mogu sprovesti u Srbiji pod određenim uslovima.
“Da bi bilo koja odluka stranih organa/sudova proizvodila djestvo u Srbiji morala bi da bude priznata u skladu sa domaćim pravilima. Međunarodni sudovi se uglavnom ne bave pitanjima koja se tiču uklanjanja pojedinačno određenih informacija/medijskih sadržaja“, pojašnjava advokat Miloš Stojković.