Sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar podneli su parničnu i krivičnu tužbu protiv novinarke KRIK-a Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića. Prvom traže odštetu od 760 hiljada dinara, a drugom da Pavlović i Dojčinović dobiju po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane obavljanja novinarskog poziva.
Tužbe su podneli zbog njenog profila objavljenog u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, a koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji. Baza je nastala upravo iz potrebe da se građani upoznaju sa radom pravosuđa, a u njoj nije objavljeno bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost sudija.
Uprkos tome, sudija Đorđević u tužbama tvrdi da su joj novinari povredili privatnost time što su objavili njeno ime i funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i koliko nekretnina sa suprugom poseduje. Ona čak tvrdi da su je novinari KRIK-a doveli u opasnost i da pomažu kriminalcima da je pronađu.
„Okrivljeni ovakvim, po našem zakonu zabranjenim objavljivanjem podataka, pozivaju na javni linč upravo onih sudija koji se svakodnevno bore da pripadnike organizovanog kriminala sklone iz našeg društva, a ujedno i da ih označe i nacrtaju na njih i njihove porodice mete kako bi ih pripadnici organizovanog kriminala jasno i lako identifikovali i pronašli“, piše u tužbi.
Za novinare KRIK-a se tvrdi i da rade „pod navodnim plemenitim ciljem borbe protiv kriminala” i to u „neregistrovanom” mediju – iako je portal KRIK registrovan u skladu sa zakonom.
„Ovo je možda i najveći pritisak na KRIK do sada, ali ove tužbe indirektno ugrožavaju i sve druge medije u Srbiji. Nas tuži visokopozicionirana sudija i tvrdi da nismo smeli ni ime da joj objavimo, dakle mi smo sada stavljeni u poziciju da na sudu branimo ne samo naš rad, već i zakonsko pravo novinara da pišu o onima koji vrše vlast”, kaže urednik KRIK-a Dojčinović.
„Građani moraju da budu svesni da će se na ovim suđenjima zapravo odlučivati da li će novinarima u Srbiji biti dozvoljeno da uopšte spominju sudije, a kamoli da li će smeti da kritikuju ili analiziraju njihov rad. Zato ove tužbe vidimo kao direktno gušenje slobode medija, jer je praćenje rada i imovine funkcionera jedan od osnovnih novinarskih zadataka”, objasnio je Dojčinović.
Devet nekrentina sudije i supruga
U profilu sudije Dušanke Đorđević koji se nalazi u KRIK-ovoj bazi navedeni su podaci o njenom napredovanju u pravosuđu, opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu, čime nije ugrozio bezbednost sudije i njenog supruga.
Pre objavljivanja njenog profila u bazi podataka, novinari KRIK-a su kontaktirali sudiju Đorđević i dali joj priliku da detaljno odgovori na naša otkrića i objasni kako su ona i suprug stekli imovinu. Ona je to odbila i u pisanom odgovoru navela da novinari nemaju pravo da se time bave i da je to krivično delo.
Za sudiju Đorđević pojavljivanje u KRIK-ovoj bazi svakako nije prvi dodir sa javnošću.
Ona je 2005. godine postala sudija Četvrtog opštinskog suda. U ovom sudu bila je i portparolka, te su komunikacija sa novinarima i pojavljivanje u medijima bili deo njenog svakodnevnog posla. Đorđević je 2010. napredovala u Viši sud u Beogradu.
Te godine se našla pod pažnjom medija zbog nesvakidašnjeg slučaja: udala se za advokata koji je zastupao optuženog u postupku u kom je ona trebalo da sudi.
Njen sadašnji suprug Aleksandar Đorđević tada je branio mladića optuženog da je automobilom usmrtio policajca i pobegao. Sudija i advokat venčali su se desetak dana pred početak suđenja.
Đorđević je zbog toga tražila da bude izuzeta iz predmeta, što se i desilo. Porodica ubijenog i njihov advokat, međutim, tvrdili su da je sudija namerno odugovlačila postupak i da je, u vreme kada je zakazala suđenje, već znala da će se udati za advokata, ali ih o tome nije obavestila.
Đorđević je postala sudija Apelacionog suda u Beogradu 2020. godine. Tu sudi u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.
Poznata je po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bila je i članica veća koje je 2021. ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
Nedavno je sa kolegama iz Apelacionog suda potvrdila oslobađajuću presudu Zvezdanu Terziću, generalnom direktoru Fudbalskog kluba Crvena zvezda, koji je bio optužen da je nezakonito prisvajao novac od prodaje fudbalera.
Bila je članica veća koje je u januaru prošle godine potvrdilo oslobađajuću presudu bivšem ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću, kome se sudilo da je omogućio da slovenačka firma „Nuba invest“ dobije određene dozvole u ministarstvu koje je vodio.
Jedna je od sudija koje su u proleće 2022. povećale kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora.
Sudijin suprug radio je u policiji. Danas, sem što se bavi advokaturom, vlasnik je nekoliko kompanija koje se bave naplatom potraživanja. Pored ovoga, Vlada Srbije ga je imenovala za člana nadzornog odbora Istraživačko-razvojnog instituta Kirilo Savić, u periodu od jula 2013. do maja 2014. Đorđevića je poslednjih godina angažovao i Fond za razvoj kojim upravlja Uprava za trezor Ministarstva finansija.
„Usvajanjem ovakvih tužbi presudilo bi se novinarstvu i poslao signal svim novinarima da se ne usude da pišu o sudijama”, kaže Dojčinović.
„Ovde se radi i o ugrožavanju transparentnosti domaćeg pravosuđa, jer je naša baza podataka ‘Prosudi ko sudi’ napravila veliki pomak u tom pravcu i građanima dala šansu da se informišu o radu važnih sudija, a ovim tužbama bi to pravo moglo da im bude oduzeto. Posebno nas brine činjenica što je te tužbe podnela sudija čiji bi posao trebalo da bude da prepoznaje i zaustavlja SLAPP postupke, a ne da ih pokreće protiv novinara i da traži da idu zatvor.”
KRIK godinama prati najvažnija suđenja u zemlji, istražuje pravosuđe i bori se za transparentnost ove grane vlasti. Upravo iz tog razloga je 2020. godine napravio bazu podataka „Prosudi ko sudi” koja sadrži informacije o sudijama, nosiocima vlasti o kojima građani veoma malo znaju.
Do danas su u KRIK-ovoj bazi objavljeni profili 51 sudije koji sadrže podatke o njihovoj karijeri, najvažnijim slučajevima u kojima su postupali, postupcima koji su vođeni protiv njih, kao i imovini koju poseduju. U bazi nema informacija koje bi mogle da na bilo koji način ugroze bezbednost sudija ili članova njihovih porodica. Podatke o svim profilima novinari su dobili zvaničnim putem i pronašli u zvaničnim bazama podataka, a pre objavljivanja svakog sudiju su kontaktirali za intervju ili komentar. Trećina njih se odazvala, odnosno pristala na razgovor ili odgovorila na pitanja.
O vrednosti i značaju ove baze govori i globalno novinarsko priznanje „Sigma” kojim je KRIK-ova baza ranije nagrađena. Međunarodni žiri je tada istakao da su „sudije, njihova dela i bogatstvo neke od najbolje čuvanih tajni u srpskom društvu” i da je KRIK istrajnim izveštavanjem uspeo da pokaže šta se krije iza kontroverznih odluka koje su uticale na građane tokom prethodnih decenija.
Tužbe kojima se traži da novinari budu osuđeni na zatvor i da im sud zabrani da se dve godine bave novinarstvom zbog toga što pišu o radu sudija u demokratskoj zemlji, jasan su pritisak na slobodu medija.
Dodatno zabrinjava da ovaj put pritisak dolazi od sudije koja sudi u nekim od najbitnijih slučajeva organizovanog kriminala i koja bi trebalo da ima viši stepen tolerancije za to što je javnost zainteresovana za njen rad.