Tamara Filipović o slobodi medija: Nije smanjen broj napada na novinare, SLAPP tužbe u porastu

Izvor: NUNS, I. K.
Tamara Filipović o slobodi medija: Nije smanjen broj napada na novinare, SLAPP tužbe u porastu
slika: NUNS

Na događaju povodom Međunarodnog dana ljudskih prava koji je održan danas u Kući ljudskih prava i demokratije generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović govorila je o stanju slobode medija u Srbiji.

Ona je rekla da je NUNS ove godine zabeležio 64 ozbiljna napada, pretnji smrću i drugih pretnji novinarima.

Takođe, govorila je o medijskim zakonima koji su doneti, za koje je rekla da se ispostavilo da su samo slovo na papiru.

„Ništa se nije promenilo, čak možemo reći da se situacija sa projektnim sufinansiranjem pogoršala. Smanjili su se budžeti, a taj novac je očigledno prebačen u javne nabavke i kroz te nabavke novac je završavao u medijima koji ne poštuju Kodeks i ne poštuju zakon“, rekla je Filipović.

„Kuriozitet je da se naš javni medijski servis isključivo reklamira u tabloidnim medijima, koji na kraju zagađuju ceo informativni prostor“, dodala je ona.

Filipović se osvrnula i na saradnju Stalne radne grupe za bezbednost novinara i državnih organa.

„Mi imamo stalnu radnu grupu za bezbednost novinara i tužilaštvo ima svoju bazu podataka gde beleži napade i pretnje novinarima. Ministar za inofrmisanje Dejan Ristić se poslednjih meseci hvali kako je smanjen broj napada i pretnji novinarima za 30 odsto. Uvidom u tu bazu videli smo da nedostaje bar 20 napada koji su se dogodili, a za koje mi znamo da su prijavljeni, pa sad mi treba da istražimo zašto nisu u toj bazi“ navela je generalna sekretarka NUNS-a.

Napomenula je da su SLAPP tužbe u porastu.

„Mi smo u poslednje tri godine zabeležili 48 SLAPP tužbi protiv novinara. U 2023. 11, a u 2024. za sada 14. Zabrinjavaju presude u kojima se čelnicima pojedinih instituicja pruža veća zaštita zbog njihove funkcije iako Zakon o javnom informisanju i medijima jasno predviđa da oni moraju da imaju veći nivo tolerancije kada je u pitanju javna kritika“, rekla je Filipović.

Prema njenim rečima, predstavnici vlasti i politički lideri selektivno osuđuju pretnje.

„To smo mogli da vidimo u poslednjih par meseci kada su napadnuti neki novinari i novinarke provladinih medija; kada je čitava mašinerija upregnuta u jednoj noći da se nađu napadači, da se oni pohapse, a sa druge strane imamo slučaj Vuka Cvijića koji je fizički napadnut 31. maja, i dan danas nemao pomak“, podsetila je Filipović.

„Imamo jednu osuđujuću presudu za pretnje Ani Lalić, ali čovek je uspeo da pobegne, tako da taj selektivan pristup je nešto što duboko onespokojava novinare koji obavljaju svoj posao u skladu sa profesionalnim standardima“, dodala je ona.

U svom govoru generalna sekretarka NUNS-a se osvrnula i na rad REM-a otkako je istekao zakonski mandat članovima saveta tog tela.

„Mi smo sada u situaciji da nemamo medijskog regulatora. Pa se sada dostavlja informacija da ne možemo da dobijemo informaciju od javnog značaja zato što ne postoji Savet koji donosi odluku da li ta informacija može biti dostavljena javnosti“, rekla je Tamara Filipović.

Na kraju je skrenula pažnju na obavezu Vlade Republike Srbije, koja je obećala da će odgovoriti na komentare Evropske unije, a odnose se na medijske zakone.

„Sad u decembru su se setili da formiraju radnu grupu i da odgovore na te komentare i izmene to što im je Evropska unija naložila. Izvestili smo javnost o Zakonu o javnim medijskim servisima. Radna grupa je dva meseca radila, taj rad je bio korektan i radna grupa je iznedrila nova rešenja u skladu sa medijskom strategijom, međutim, na poslednjem sastanku, za koji nismo znali da je poslednji, donet je jedan novi nacrt sa novim rešenjima i predstavnici države su većinski glasali za ta rešenja i usvojili nacrt“, zaključila je Tamara Filipović.