BEOGRAD, 20.12.2017. – Na kućnom pragu, 10. septembra 2000. godine, u rodnom Vučitrnu, ubijen je poznati novinar „Rilindije“ Šefki Popova. Zločin je detaljno pripreman. Istražujući ovo ubistvo, Udruženje novina Srbije (UNS) je došlo do informacija da je istraga u rukama Unmika ometana, a da je po dolasku Euleksa slučaj „iščezao“. Porodica je apelovala, UNS je postavljao pitanja, ali i pored jasnih indicija o motivima zločina, istraga je stopirana. Ubice su i dalje na slobodi.
Policija Unmika iz stana Šefkija Popove iznela je sve što se moglo smatrati potencijalnim dokazom, uključujući i akten-tašnu od koje se poznati novinar nije odvajao, a koja bi, prema nekim mišljenjima, mogla da sadrži značajna dokumenta, putokaz za istragu, saznaje UNS-ov Dosije.
Tužilac Osnovnog suda u Mitrovici Njazi Redža, dva puta je tražio hitnu pomoć policije (prvi put 5. oktobra 2000, a drugi 23. marta 2004) vezano za ovaj predmet (PPN 306/2000). Policija se na oba oglušila.
Dolaskom Euleksa 2008. godine, predmet Popove „nestaje“, a misija EU na pitanja UNS-a (poslednji put u septembru 2017) godinama ponavlja „nemamo informacija“. Sa takvim odgovorom ostaje i pitanje šta se dogodilo sa dokumentima iznetim iz kuće Popove?
Ubica je u zgradu u kojoj je živeo Popova ušao sa knjigom u kojoj je bio sakriven pištolj. Sačekao je da se novinar vrati kući (u 22:15). Svedoci su videli dvojicu muškaraca kako beže, saznaje UNS.
Popova je preminuo malo nakon što je prebačen u obližnju bolnicu, u to vreme pod upravom mirovnih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Za porodicu nema sumnje da je Šefki Popova ubijen zato što je bio „autoritet pera“.
Politička ubistva
Popova je bio aktivan i u lokalnoj politici. Izvori UNS-a podvlače i činjenicu da je ubijen uoči lokalnih izbora, na kojima je u Vučitrnu bio ugledni kandidat Socijaldemokratske partije Kosova koju je predvodila Kaćuša Jašari. Protivkandidati su bili iz AAK Ramuša Haradinaja i PDK Hašima Tačija.
U to vreme, u borbi za vlast, dešavala su se politička ubistva, a najviše ubijenih bilo je među pristalicama Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahima Rugove, sa kojim je Popova bio blizak.
LDK je oktobra 2000. godine ubedljivo pobedila na lokalnim izborima sa 58 odsto podrške glasača, osvojivši 504 od ukupno 869 odborničkih mesta u lokalnim parlamentima, ostavljajući daleko iza sebe Tačijeve sa 27.3 procenata podrške.
U to vreme nekoliko članova LDK je napadnuto. OEBS je tada saopštio da istražuje 20 takvih incidenata, ali da nisu saznali ko su krivci, pojašnjavajući da je „veoma teško utvrditi koji su napadi politički motivisani, a koji nisu“. Ipak, tri dana nakon ubistva Popove, međunarodna policija, Kfor i OEBS su osnovali grupu za zaštitu kandidata na izborima.
Ajeti je prozivao nadležne
Ubistvo Popove dogodilo se nakon pokušaja ubistva srpske novinarke Valentine Čukić, urednice programa na srpskom jeziku na prištinskom Radio Kontaktu (juna 2000. godine). Ali, tek nakon varvarskog ubistva Popove, razmatrana je dodatna zaštita za novinare.
Ubistvo Šefkija Popove je bilo šok. Oni koji su ga poznavali, kažu da je reč o dobrom, umerenom čoveku koji ni sa kim nije bio u svađi. Prema saznanjima UNS-a, o ubistvu Šefkija Popove, apelujući da se saznaju ubice, brojne tekstove je napisao mladi novinar „Bota Sot“ Bardulj Ajeti. Ajeti je ubijen 2005. godine.
Nada u Specijalni sud
Međunarodna federacija novinara (IFJ), najveća svetska novinarska organizacija, protestovala je zbog brutalnog ubistva Popove i pozvala sve zaraćene političke frakcije na Kosovu da poštuju slobodu štampe i prestanu sa napadima na novinare. IFJ je upozorio i da bi ubistvo novinara „Rilindja“ moglo dovesti do daljnjih napada. Nakon tog zločina, ubijena su još dvojica novinara.
U anketi OEBS-a, decembra 2001. godine, 78 odsto novinara na Kosovu izjavljuje da se ne oseća slobodno da se bavi istraživačkim novinarstvom bez straha od pretnje ili odmazde.
Porodici Šefkija Popove, kao i mnogim drugim, Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu je jedina nada da će doći do istine.
| Moć podzemlja
– Ubistvo dva kosovska novinara, Šefkija Popove i Bekima Kastratija, kao i drugi slučajevi pretnje novinarima tokom istraživanja korupcije, kriminala ili trgovine drogom, upozoravaju na moć podzemlja na Kosovu. „Slobodan novinar na Kosovu je mrtav novinar“, kaže lokalni reporter. Ali to nije samo cenzura ubijanjem koja ugrožava slobodu medija na Kosovu – čak i u situaciji kada su dvojica novinara ubijena, već činjenica da takve stvari mogu da se dogode. Zastrašivanje novinara olakšava kontrolu novina i emitera, navodi OEBS u izveštaju juna 2002. godine. |
|
Nasilje posle protesta za mir Dvanaest dana nakon ubistva Šefkija Popove, 22. septembra 2000. godine, u Prištini i šest drugih gradova organizovani su protesti protiv političkog i međuetničkog nasilja. Ali, u roku od 48 sati, na Kosovu su registrovana najmanje četiri ubistva (dve žrtve su bile poznate i ugledne ličnosti). Nakon te serije ubistava, utvrđeno je da se nasilje na Kosovu ne može zaustaviti javnim manifestacijama, već efikasnom policijskom snagom. Novinari i danas ne znaju ko su ubice i kidnaperi 14 njihovih kolega, niti zašto policija i tužilaštvo nisu radili svoj posao. |