Unesko je nedavno objavio novi izveštaj koji naglašava alarmantan trend sve veće zloupotrebe finansijskih zakona da bi se ućutkali novinari širom sveta. Izveštaj otkriva da je od 2019. godine došlo do značajnog porasta navoda o utaji poreza, pranju novca i iznudi protiv medijskih profesionalaca, posebno u regionima koji se suočavaju sa političkim nemirima iu kontekstu izbora.
Ključni nalazi izveštaja pokazuju da se 60% analiziranih slučajeva dogodilo između 2019. i 2021. godine, pokazujući zabrinjavajući obrazac pravnog uznemiravanja koje podriva slobodu izražavanja. Izveštaj naglašava potrebu za međunarodnim merama odgovornosti i zaštitnim merama za novinare.
U Izveštaju se navodi da se krivične sankcije sve više primenjuju da bi se novinari ućutkali u svim regionima sveta.
Unesko ističe da je međunarodno pravo jasno i da ograničenja slobode izražavanja treba da se primenjuju samo u veoma ograničenim okolnostima. Takođe je postojao trend „zloupotrebe“ pravosudnog sistema za napad na slobodu izražavanja.
Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), 320 novinara zatvoreno je po optužbama koje su navodno politički motivisane ili na neki drugi način usmerene na utišavanje kritika i stoga ne ispunjavaju prag neophodan za ograničavanje izražavanja. Sve veći i alarmantni trend je širok spektar pravnih pretnji, kao i administrativnih i drugih alata koje koriste vlade i drugi akteri da ciljaju nezavisne novinare i medijske kuće.
Izveštaj Thomson-Reuters fondacije iz 2023. godine „Oružanje zakona: napadi na slobodu medija“ definiše osam širokih kategorija pravnih pretnji novinarima širom sveta. To uključuje navode o finansijskim zločinima kao što su utaja poreza, pranje novca, iznuda, ucena, finansiranje terorizma, prevara, pronevera i nezakonito primanje stranih sredstava.
Unesko navodi u izveštaju da postoji zabrinjavajući obrazac zloupotrebe finansijskih zakona i administrativnih procedura za naplatu novinarima koje su praćene kampanjama klevetanja, a mnoga krivična gonjenja rezultiraju dugim zatvorskim kaznama i velikim novčanim kaznama, dok novinari nemaju lak pristup pravnoj odbrani.
Kako primećuju autori izveštaja, ovaj metod napada na rad novinara i slobodu izražavanja skoro isključivo dolazi od državnih aktera, za razliku od drugih načina da se ućutka nezavisno novinarstvo (ubistva, pretnje, strateške tužbe protiv učešća javnosti – SLAPP, i zloupotreba pravosudnih sistema) koji se mogu pokrenuti od strane nedržavnih aktera.
„U nekim zemljama izvršna vlast može naložiti poreskim vlastima i drugim kancelarijama da direktno pokreću istrage, zaobilazeći pravosudni sistem. Relativna lakoća u kojoj se takve finansijske optužbe mogu ometati protiv novinara i medijskih kuća krše njihova individualna prava i imaju zastrašujući efekat na štetu slobode izražavanja. Narativ koji stoji iza ovakvih optužbi takođe bi mogao narušiti poverenje javnosti u one novinare ili medijske kuće optužene za finansijske zločine“, stoji u izveštaju.
Ključni nalazi izveštaja
- Upotreba lažnih optužbi zasnovanih na finansijskim zakonima za ućutkivanje nezavisnih novinara i medija postaje sve raširenija i učestalija, sa zastrašujućim efektom na slobodu izražavanja.
- Od 120 slučajeva ovakvih navoda pregledanih za ovaj izveštaj, u periodu 2005-2024, 60% se dogodilo između 2019-2023, što ukazuje na nagli porast upotrebe ovih navoda protiv novinara. Pošto je ovo sve noviji fenomen sa značajnim nedostatkom prijavljivanja, stvarni broj slučajeva cje verovatno veći.
- Među pregledanim slučajevima, najmanje 56 sadrži optužbe za navodnu iznudu, pri čemu se većina odnosi na Aziju i Pacifik, te Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Utaja poreza i pranje novca su druga i treća optužba za zloupotrebu protiv novinara i medija.
- Složenost pravnih predmeta u vezi sa finansijskim kriminalom zahteva pristup poreskoj i drugoj pravnoj ekspertizi koja je često nedostupna nezavisnim novinarima i medijima.
- Grupe novinara se sve češće terete zajednički, a optuženi se često suočavaju sa više optužbi istovremeno.
- Takvo uznemiravanje često dolazi u vreme protesta i izbornih kampanja i deo je šireg obračuna sa ciljem da se ućutkaju kritičari, kao i uoči održavanja velikih međunarodnih događaja zbog kojih će država i vlada biti pod povećanom pažnjom međunarodne javnosti.
U zaključku izveštaja navedeno je da upotreba finansijskih zločina za ciljanje i zloupotrebu nezavisnih i kritičnih medija i novinara široko rasprostranjena i u porastu u svim regionima kao i da predstavlja strateški izbor onih koji podnose optužbe.
Posledica ovakvih optužbi je autocenzura novinara i medija.
Oni koji žele da brane novinare i medije sve više se nalaze pod istim pretnjama. U mnogim slučajevima, advokati koji brane klijente koji se suočavaju sa optužbama takođe su podložni sudskom uznemiravanju ove vrste, pa im je takođe potrebna zaštita.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
Izvor: UNESCO