Evropska federacija novinara (EFJ) zabrinuta je zbog rezultata nove studije Platforme za istraživačko novinarstvo i analizu (PINA). Rezultati otkrivaju važno pitanje kada se radi o zaštiti i krivičnom gonjenju onlajn uznemiravanja novinarki u Severnoj Makedoniji. U saradnji sa Udruženjem novinara Makedonije (AJM-ZNM) i Sindikatom makedonskih novinara i medijskih radnika (SSNM), EFJ je pozvao na usvajanje dugo očekivanih izmena i dopuna Krivičnog zakona u Severnoj Makedoniji da se po službenoj dužnosti bavi svim vrstama napada na novinare.
Prema anketi koju je sprovela PINA uz podršku Misije OEBS-a u Skoplju, 81,6% od ukupno 103 anketirane novinarke pretrpelo je onlajn uznemiravanje u Severnoj Makedoniji.
Ovo stavlja državu iznad globalnog proseka od 64% novinarki koje su se suočile sa onlajn nasiljem, prema istraživanju koje je 2018. objavila Međunarodna federacija novinara (IFJ). Veliki broj onlajn uznemiravanja u Severnoj Makedoniji dešava se više od jednog puta, kaže Darko Duridanski, menadžer projekta SSNM:
„Napadi na novinarke u Makedoniji poslednjih godina značajno su porasli, pokazalo je istraživanje PINA-e. Naše istraživanje, kontakti kao i ankete pokazuju da svake godine onlajn napadi stalno rastu.”
Odgovori severnomakedonskih novinarki su zabrinjavajući. Većina (84,6%) kaže da zna kojoj instituciji da se obrati za prijavu slučaja onlajn uznemiravanja, međutim samo 25,2% se obratilo nadležnoj instituciji, a 32% svojoj redakciji. Skoro polovina ispitanica (43,7%) nije prijavila slučaj. Mogući razlog je naveden u izveštaju:
„Skoro polovina novinarki koje su prijavile uznemiravanje i napade na internetu bile su veoma nezadovoljne saradnjom sa institucijama, a samo dve sagovornice su izjavile da su zadovoljne.”
Nezadovoljstvo procesuiranjem slučajeva je problem koji naše organizacije podružnice u Severnoj Makedoniji dobro znaju.
„Nema odgovarajuće reakcije nadležnih institucija“, prokomentarisao je Duridanski.
Zajedno sa drugim medijskim organizacijama redovno traže bolje rezultate u zaustavljanju nekažnjivosti onlajn napada na medijske profesionalce. „Naša glavna nada sada je da će dugo očekivane izmene Krivičnog zakonika biti usvojene jer bi one trebalo da pojačaju kazne za napade na novinare i da tretiraju sve vrste napada na novinare po službenoj dužnosti.
Promene ka boljoj zaštiti novinara najavio je u julu 2021. ministar pravde Bojan Maričić, ali one još uvek nisu usvojene. Odgovarajuća reakcija tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova je od velike važnosti u ovim slučajevima.
Zaustavljanje nekažnjivosti jedina je stvar zbog koje može da se očekuje smanjenje napada, dodao je Duridanski.
AJM-ZNM je u svojoj bazi napada zabeležilo 79 teških incidenata u poslednjih osam godina, od kojih su 24 fizički napadi na novinare koji obavljaju svoju dužnost. „Samo četiri su rešena sudskom presudom, što znači da smo suočeni sa visokim stepenom nekažnjavanja“, kaže direktor AJM-ZNM Dragan Sekulovski. Preduzeti su koraci:
„Trenutno radimo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na zajedničkom protokolu za bezbednost novinarki na internetu. Ovaj alat treba da pomogne novinarima da efikasnije prijave incidente, ali i da mobiliše nadležne institucije da budu proaktivnije kada su prava novinara ugrožena.
Motivi za uznemiravanje su, prema rečima novinarki koje je intervjuisala PINA, uglavnom objavljivanja novinarskih tekstova „usmerenih na druge centre moći“ (56,6%), „o društvenim dešavanjima koja su kritična prema vlasti“ (43,4%) i „o društvenim dešavanjima koja su bila kritična prema nekoj stranci” (36,1%). Manji broj ispitanica reklo je da su maltretirane jer su iznosile lične stavove i mišljenja.
Preovlađuju tri vrste onlajn uznemiravanja: privatne fotografije koje se dele na društvenim mrežama (29,7% slučajeva), onlajn uhođenje (22%) i organizovane kampanje (18,7%). Izvor uvreda, pretnji ili napada uglavnom je nepoznat.
Pored ovih alarmantnih primera, istraživanje ukazuje i na to da za više od polovine novinarki koje su se suočile sa uznemiravanjem na mreži, iskustva nisu izazvala promene u daljem ponašanju. Neke ispitanice su sklone da ignorišu takve sadržaje, prihvatajući ih kao deo profesije. Prema izveštaju istraživanja PINA, ovo pokazuje „visok stepen normalizacije onlajn uznemiravanja“.
Celokupnu detaljnu analizu PINA-e možete pogledati na sledećem linku.