Svedočenje komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka u postupku koji se vodi zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, teško da je ispunilo velika očekivanja javnosti.
– Ostajem pri iskazu koji sam već dao u ovom postupku. Nemam tome ništa da dodam ili da oduzmem. To je sve što imam da izjavim, kazao je Ulemek u sudnici Specijalnog suda. Isti odgovor ponovio je nekoliko puta na pitanja koja mu je postavljala predsednica veća Apelacionog suda u Beogradu Vesna Petrović.
Ipak, iako je ostavio novinare praznih izveštaja, u pravnom smislu je najznačajnije to što je rekao da ostaje pri ranijem iskazu.
Podsetimo, Ulemek je tužilaštvu prepričao nekoliko razgovora sa tadašnjim načelnikom Resora državne bezbednosti Srbije Radomirom Markovićem iz kojih je on zaključio ko je naručio, a ko izvršio ubistvo Ćuruvije.
Sličan nivo kooperacije sudu su ponudili i Miloš i Aleksandar Simović, pripadnici Zemunskog klana, koji kao i Ulemek služe višedecenijske zatvorske kazne.
Ključna razlika između njihovih današnjih iskaza je taj što Miloš Simović povukao iskaz dat u sudu 2016. godine, dok je Aleksandar ostao pri iskazu.
Ipak, ni ovo nije od presudnog značaja za sudsku odluku, imajući u vidu da su njihova ranija svedočenja vrlo slična, i u svim bitnim elementima podudarna.
Naime, i Miloš i Aleksandar su prepričavali događaj iz 2002. godine kada je veliki deo klana, zajedno sa Ulemekom i pevačicom Svetlanom Cecom Ražnatović išao u Novi Sad na koncert Gorana Bregovića.
Nakon koncerta, braća Simović, Ulemek i Ceca su u Beogradu obišli nekoliko noćnih klubova, a za tok postupka je najzanimljiviji događaj iz kluba Bombaj.
Kako je pričao Miloš Simović, razni ljudi u klubu su prilazili njihovom separeu, u želji da se jave Ceci, ali i pozdrave Ulemeka.
U jednom trenutku, ljudima koji su ih obezbeđivali su prišla dva muškarca.
„Legija mi rekao tada‚ vidiš ovu dvojicu, prvom kome se bude obratio zapamti, radićeš ih“, kazao je Miloš Simović.
Aleksandar Simović je u svom svedočenju, koje nije povukao, naveo da se taj muškarac zadržao vrlo kratko.
„Došao je kod Legije, pozdravio se sa nama svima, predstavio se kao Miki Kurak i moj brat je u tom trenutku nešto ga je ponelo nemam pojma i izrevoltiran uzeo je neku flašu, čašu nemam pojma razbio je ovaj i dao mu do znanja da se odalji od stola. Ostali smo mi za stolom i onda je Legija rekao da je on ubica Ćuruvije“, naveo je Aleksandar Simović.
Obojica su govorila da su nakon toga, a po instrukciji Dušana Spasojevića, pratili Miroslava Kuraka, ali da je on vrlo oprezan i da su sumnjali da ih je uočio.
„Pa to je bilo, pa je jednostavno jasno, mi smo trebali da ga likvidiramo da bi se jednostavno ućutao da ne bi progovorio o ubistvu Ćuruvije“, ispričao je tokom prvog svedočenja Aleksandar Simović.
Motiv za ovaj zločin, dao je Ulemek u iskazu koji je dao tužilaštvu.
On je tada naveo da ga je 2002. godine kontaktirao Radomir Marković koji je već bio u pritvoru, naručio ubistvo Kuraka, a da je ovaj ubedio Dušana Spasojevića da to organizuje.
Ipak, o ovim stvarima Ulemek nije želeo da govori ni na prvom svedočenju pred sudom, pozivajući se na svoje pravo da ne odgovara na pitanja koja ga mogu izložiti kriivičnom gonjenju.
Podsetimo, za ubistvo Slavka Ćuruvije prvostepeno su osuđeni bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković, bivši načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, inspektor RDB-a Ratko Romić i njegov kum Miroslav Kurak.
Pošto je već jednom u ovom slučaju ukinuo presudu, Apelacioni sud je ovoga puta u obavezi da donese pravosnažnu odluku.
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u blizini zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Nakon što su Ulemek i Simovići okončali svoje svedočenje, veće Apelacionog suda je prekinulo pretres i zakazalo naredno za 28. mart.
Do tog dana veće će odlučiti o zahtevima strana u postupku vezanih za dokaze.
Najvažnija odluka biće ona o izveštaju o mobilnoj komunikaciji okrivljenih, čije izuzeće je zatražila odbrana tvrdeći da je dokaz nezakonito pribavljen.