Srbija u poslednjih deset godina pala za 44 mesta na listi slobode medija

0
42
Source/Author: Raskrikavanje, Marija Vučić

Situacija u medijima u Srbiji je u poslednjih deset godina sve gora, sudeći prema izveštajima međunarodne organizacije Reporteri bez granica. I najnovija rang lista Indeks slobode medija za 2023. godinu pokazuje da je Srbija zauzela 98. mesto među 180 zemalja sveta, što je pad od sedam mesta u odnosu na 2022. godinu, a čak 44 mesta u odnosu na 2013. Neki od razloga za to su, kako navode Reporteri, pojačan uticaj Kremlja i ruske propagande u medijima, kao i polarizacija političke i medijske klime.

Prethodnih deset godina, situacija u pogledu medijskih sloboda u Srbiji bila je „problematična“, da bi u poslednjem izveštaju Reportera, objavljenom početkom maja, po prvi put bila okarakterisana kao „teška“.

Ovo sužavanje medijskih sloboda, koje Srbiju sada svrstava u red zemalja poput Albanije, Kazahstana ili Južnog Sudana, predstavlja nastavak trenda započetog 2013. godine. Te godine je Srbija bila na 54. mestu po medijskim slobodama, da bi deceniju kasnije zauzimala 98. mesto u konkurenciji 180 zemalja.

 

Pad medijskih sloboda u poslednjih deset godina. Napomena: Izveštaji se objavljuju za prethodnu godinu (npr: izveštaj objavljen 2024. je o situaciji iz 2023)
Izvor: Raskrikavanje

 

Razlog najnovijem padu od sedam mesta u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, kako se navodi, između ostalog je i ruski uticaj.

„Uticaj Kremlja se proširio čak do Srbije (…), gde prorežimski mediji šire rusku propagandu, a vlasti zastrašuju ruske novinare u egzilu“, pišu Reporteri referišući na slučaj ruske novinarke Nataše Tiškevič koja je avgusta 2023. sletela iz Malte bez vize, ali su je, umesto da je odmah deportuju natrag u Maltu, na beogradskom aerodromu držali u pritvoru 40 sati.

Kao još jedan problem, Reporteri navode da je politička klima 2023. godine dodatno polarizovana antivladinim protestima „Protiv nasilja“, što se odražava i na položaj novinara.

„Novinari su često na meti napada pripadnika vladajuće elite, uz podršku određenih nacionalnih TV kanala. Ni političari ni agencije poput REM-a (…) nisu voljni da poprave situaciju. Osim toga, novinarima koji kritikuju vlast ograničen je pristup informacijama i izjavama“, navode Reporteri.

Ni pravni kontekst u kome novinari rade nije ništa bolji od političkog, sudeći prema izveštaju. Iako ustav garantuje slobodu izražavanja, „novinari često rade u restriktivnom okruženju i skloni su cenzuri“. Tu situaciju bi trebalo da popravi novi set medijskih zakona koji su nedavno usvojeni, podsećaju Reporteri.

„Uticaj novih medijskih propisa usvojenih 2023. godine tek treba da se proceni. (…) Pravosudni sistem, koji radi na rešavanju ubistava, napada i SLAPP postupcima protiv novinara, tek treba da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija“, navodi se.

I u ovom izveštaju Reportera je konstatovano da je koncentracija medija još jedan od problema budući da bitku oko tržišta vode samo dva igrača oko kojih se mediji grupišu i polarizuju – državni Telekom Srbija i privatni SBB.

Novinari i novinarke su, navodi se u izveštaju, i dalje mete napada zbog svog posla, a neki od tih napada izmiču pravdi.

„Daleko od toga da se srpski novinari osećaju zaštićeno. Oslobađajuća presuda iz 2024. za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. bila je simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima“, zaključuje se u izveštaju.

Kao i prethodnih godina, na vrhu svetske liste su skandinavske zemlje poput Norveške, Danske i Švedske, ali i tamo, pišu Reporteri, političari pokušavaju da smanje prostor za nezavisno novinarstvo. Ipak, u Evropskoj Uniji po tome prednjače mađarski premijer Viktor Orban i slovački Robert Fiko. Najgore rangirane zemlje EU su, osim Mađarske, i Malta i Grčka.

Najgora situacija za medije je 2023. godine bila u zemljama poput Eritreje, Sirije, Avganistana i Severne Koreje.

 

Izvor: Raskrikavanje