Šta se dešava sa izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima

0
74

Proces izmena  i dopuna Zakona o javnom informisanju, nakon prvobitnog entuzijastičnog poleta, negde je zastao. O čemu se radi, može se samo nagađati jer iz nadležnog ministarstva nema nikakvih naznaka zašto još nije utvrdjen tekst izmena i dopuna niti je raspisana javna rasprava.

Podsećanja radi, 30. juna 2021. Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije donelo je odluku o formiranju Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, koju čini 35 članova i članica koji su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, državnih organa i institucija.

Radna grupa je imala zadatak da do 30. septembra ove godine dostavi Ministarstvu kulture i informisanja tekst radne verzije nacrta pomenutog zakona, nakon čega će biti sprovedena javna rasprava u skladu sa propisima.

Radna grupa je zasukala rukave i u septembru se pojavila verzija Nacrta izmena i dopuna ZJIM uključujući i “alternativna rešenja” koja su odmah postala kamen spoticanja. Medijska i novinarska udruženja i asocijacije saopštila su Vladi Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja da su zabrinuti dosadašnjim radom radne grupe za izradu Nacrta izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima.

U dopisima Vladi i ministarstvu, između ostalog, istakli su da novi predlozi Radne grupe za izradu tog zakona odstupaju od ranije donete Medijske strategije sa kojom su se ta udruženja složila, kao i od Akcionog plana za njeno sprovođenje.

Reagovala je predsednica Vlade Ana Brnabić izjavivši da Predlog novog  Zakona o javnom informisanju i medijima mora biti u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom i da oko toga „nema kompromisa“.

I od tada ni makac.

“Nakon poslednjeg sastanak Radne grupe, komunikacija je prekinuta, u smislu da nikakvu novu informaciju nismo dobili iz Ministarstva kulture i informisanja. Od njih očekujemo konačan Nacrt koji treba da isčitamo i vidimo da li ćemo da potpišemo. Uslov naših članova Radne grupe je da, kada nam pošalju Nacrt, imamo deset dana za iščitavanje i izjašnjavanje”, kaže Tamara Filipović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Veljko Milić, član Radne grupe i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kaže da razlog zašto i dalje nije poznato kako će Nacrt zakona konačno izgledati leži u metodologiji za koju se MKI opredelilo prilikom formiranja radne grupe.

“Metodologija predviđa da rešenja oko kojih se ne postigne konsenzus u zakon uđu alternativna. Međutim, nije predviđeno ko će odlučivati koji će alternativni predlog ući u Nacrt zakona koji će biti predmet javne rasprave. S obzirom da je radna grupa imala veliki broj članova, te da je bila heterogena, bilo je i relativno mnogo alternativnih rešenja oko kojih nije postignut konačni dogovor. Neka od tih rešenja su potpuno neprihvatljiva za jedan deo radne grupe, dok su neka rešenja potpuno neprihvatljiva drugom delu radne grupe”, objašnjava Milić.

On naglašava da su predstavnici članica Koalicije za slobodu medija, ANEM-a i UNS-a  u više navrata naglašavali da neće prihvatiti bilo koje rešenje koje je u suprotnosti sa Medijskom strategijom, Akcionim planom za njenu primenu, međunarodnim dokumentima koja je Srbija ratifikovala i Ustavom Srbije.

Radi se o  primedbama koje se odnose na uvođenje određenih pravila koja bi trebalo da spreče zloupotrebe prilikom konkursnog sufinansiranja, obaveznost odluka Saveta za štampu za članove konkursnih komisija prilikom ocenjivanja da li je medij poštovao odredbe Kodeksa novinara Srbije, rešenja koja se odnose na smanjenje uticaja nacionalnih saveta na uređivačku politiku medija čiji su izdavači nacionalni saveti nacionalnih manjina…

Advokatica Kruna Savović, takođe članica Radne grupe, ističe da su predloženi odgovori na pitanja koja su iznimno važna za funkcionisanje kako medija, tako i novinara vrlo udaljeni i da je to je ozbiljan problem.

“Kao primer navela bih pitanje definisanja zvanja novinar. Novinarska udruženja i ascocijacije medija mišljenja su da tu definiciju ne treba unositi u Zakon. S druge strane postoji jako opiranje tom predlogu. Zašto bi bilo važno da se definicija novinara ne unese u Zakon? Zato što će se tako zaštititi obavljanje samog novinarskog posla. Poslovima od značaja za javno informisanje, znamo, ne bave se samo novinari. Ako bi se novinarski posao podveo pod definiciju novinara, onaj ko obavi novinarsku dužnost a nije novinar – ostao bi bez zaštite koju treba da ima upravo zbog onog što je uradio (izneo informaciju od značaja za javno informisanje), a ne onog što jeste jer možda nije novinar, već strip crtač, na primer, objašnjava Savović.

U takvoj situaiji Koalicija za slobodu medija je izradila sopstveni predlog izmena i dopuna ZJIM koji sublimira sve njihove primedbe.

“Sva rešenja koja su predložena od strane predstavnika Koalicije za slobodu medija smatramo veoma važnim. Tu su svakako među najvažnijim odredbe koje se odnose na Savet za štampu”, ističe Veljko Milić.

Kruna Savović naglašava da Radna grupa nije postigla saglasnost, između ostalog, oko određenih odredaba koje se odnose na ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, sadržinu Registra medija i Evidenciju proizvođača medijskih sadržaja i još nekih rešenja.

“To su oblasti u vezi s kojima je udruženje koje u Radnoj grupi predstavljam dalo svoje predloge, a isti će se, verovatno, naći među ponuđenim, alternativnim, rešenjima”, naglašava advokatica Savović.

Ono što predstavlja takođe problem su rokovi. Početak je decembra pa čak i da ovih dana na adrese udruženja novinara i asocijacija medija stigne predlog Nacrta izmena i dopuna ZJIM, postavlja se pitanje da li će svi zainteresovani akteri imati dovoljno vremena za detaljnu analizu predloženih rešenja i kad će se sprovesti javna rasprava jer bi se zašlo u novogodišnje i božićne praznike.

Na sva ova pitanja i dileme, za sada, nema odgovora jer do trenutka objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva kulture i informisanja nisu stigla razjašnjenja mnogobrojnih dilema.

 

 

 

Članak je nastao u okviru projekta „Unapređenje dijaloga između novinarskih udruženja i parlamenata na Zapadnom Balkanu za jači civilni sektor“, koji finansiraju Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) i Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN).

Sadržina ovog članka, kao i prezentovane informacije i stavovi, ne predstavljaju zvanične stavove i mišljenja Side i BCSDN. Odgovornost za informacije i stavove izražene u ovom tekstu u celosti su autorske.