Stalna radna grupa za bezbednost novinara: Podaci o napadima na novinare od januara do marta 2023. godine

0
38

Informativne pustinje stvaraju se po jednostavnom receptu – selektivno finansiranje medija, nesaradnja lokalne samouprave, kao i zatrpavanje građana hvalospevima o životu u njihovim sredinama.

Podaci o registrovanim napadima na novinare od 01. januara do 31. marta 2023. godine

Republičko javno tužilaštvo dostavilo je SRG izveštaj sa detaljnim informacijama o koracima koje su policija i tužilaštvo do sada preduzeli u svim pojedinačnim slučajevima napada na novinare koji su tužilaštvu prijavljeni u prva tri meseca ove godine.

Od januara do marta 2023. godine, novinari su tužilaštvu podneli 14 prijava pretnji i napada, što je za dve prijave manje u odnosu na isti period 2022. godine. Ako je sudeći po prvom kvartalu ove godine, prijava je nešto manje i nego što ih je bilo u proseku na svaka tri meseca tokom 2022. i 2021. godine, kada je mesečno prijavljivano više od 20 slučajeva različitih vrsta ugrožavanja bezbednosti novinara. Tako je u 2022. otvoreno ukupno 83, a 2021. – 87 predmeta.

U najvećem broju predmeta u kojima je tužilaštvo, tokom prva tri meseca 2023. godine, ustanovilo da postoje elementi izvršenja krivičnih dela, radi se o slučajevima ugrožavanja bezbednosti putem onlajn pretnji iz člana 138. Krivičnog zakonika.

Krivična prijava je odbačena u tri od 14 prijavljenih slučajeva, dok je u jednom predmetu ocenjeno da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. Tužilaštvo je pokrenulo istragu u preostalih 10 predmeta – u tri je u toku dokazni postupak, dok je u sedam predmeta podnet zahtev policiji za prikupljanje neophodnih informacija.

Odbačena je jedna od dve krivične prijave Marka Dragoslavića iz Foneta jer je sam oštećeni izjavio tužilaštvu da mu niko nije ugrozio sigurnost niti uputio pretnje, kao i prijava za isto krivično delo dopisnika Televizije N1 iz Kragujevca, Mirka Nikića.

Tužilaštvo je takođe odlučilo da odbaci prijavu za ugrožavanje sigurnosti Nenada Kulačina, koautora podkasta “Dobar, loš, zao”, ali je prihvatilo prijavu drugog koautora ove emisije Marka Vidojkovića i u ovom slučaju otvorilo proces prikupljanja informacija kako bi se ustanovilo da li je i koje krivično delo izvršeno.

Posle prijave oštećenja na vozilu supruga Ljiljane Stojanović, glavne i odgovorne urednice Jug pressa iz Leskovca, koje se inače koristi za potrebe ove redakcije, Okružno javno tužilaštvo u Nišu donelo je rešenje da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.

U toku je sprovođenje dokaznih radnji u drugom slučaju pretnji i napada na već pomenutog novinara agencije Fonet, Marka Dragoslavića. Osumnjičenom P. R. je u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu izrečena mera zabrane prilaska zato što je verbalno pretio Dragoslaviću dva dana pre napada, a potom, uprkos činjenici da je pokazao novinarsku legitimaciju, pokušao da ga spreči da snima dešavanja ispred Hrama Svetog Save na Vračaru.

Zbog pretnji uredniku portala Žig info Željku Matorčeviću ispred sudnice, posle suđenja bivšem predsedniku beogradske Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još trojici optuženih zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, izrečena je i zabrana prilaska M.M. Osumnjičeni je, prema Matorčevićevom svedočenju, vređao i pretio rečima “izađi napolje, nastradaćeš”. Mediji su preneli da je u ovom incidentu učestvovao i Simonović. Sprovođenje dokaznog postupka je u toku.

U toku su i postupci zbog dve prijave Srđana Nonića, urednika portala Niška inicijativa. Zbog pretnji koje su mu upućene na Fejsbuku, predmet je ustupljen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i podnet je zahtev za prikupljanje obaveštenja. Pored toga, u toku je i dokazni postupak zbog krivične prijave koju je Nonić podneo protiv N. P, radnika Gradske uprave u Nišu zbog toga što ga je jurio ulicom i pretio mu.

Sa novinarom Nove S Perom Jovovićem Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal obavilo je razgovor i otvorilo postupak pošto mu je preko Tvitera poručeno: „Treba ti staviti pištolj na čelo i opaliti metak bez trunke savesti”. Isti postupak tužilaštvo je otvorilo i posle razgovora sa novinarkama Danasa Ninom Čolić i Ivanom Šundić Mihailović, novinarom Kurira Andrejem Mlakarom i urednikom KRIK-a Stevanom Dojčinovićem.

Sa druge strane, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u prva tri meseca 2023. godine zabeležilo 37 napada na novinare i to 3 fizička napada, 8 verbalnih pretnji i 26 pritisaka. Pod pritiskom se podrazumevaju slučajevi napada na novinare koji nisu krivična dela, a u kojima je, po mišljenju novinara, došlo do određenog ometanja u vezi sa poslom koji rade.

Takođe, u prva tri meseca tekuće godine UNS je zabeležio 34 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika. Od toga je 10 pretnji, 11 pritisaka, sedam slučajeva onemogućavanja rada, dva fizička napada, dva slučaja zastrašivanja, jedno ugrožavanje privatnosti i jedan napad na imovinu.

Poseta SRG Nišu i sastanak sa lokalnim novinarima i kontakt tačkama policije i tužilaštva

SRG je posvećena razvijanju sistema prijavljivanja napada na novinare i unapređenju brzine reagovanja tužilaštva i policije, što je poslednjih godina rezultiralo Obavezujućim uputstvima Republičkog javnog tužioca kojima se predviđa hitnost postupanja za sve tužioce. Od prošle godine SRG intenzivno radi i na unapređenju koordinacije u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara na lokalu.

Ovaj proces je ustanovljen u junu prošle godine sastankom SRG u Vranju, i dao je određene rezultate kada je reč o pretnjama i uništavanju imovine OK radija. Međutim, van domašaja SRG ostaje pitanje izvršenja rešenja građevinske inspekcije o uklanjanju nelegalnog objekta koji i dalje blokira OK Radio.

Novi sastanak, ovoga puta u Nišu, održan je 5. aprila gde je SRG kao spona između novinara koji su ugroženi i lokalne policije i tužilaštva nastavila da radi na građenju međusobnog poverenja, ali i solidarnosti u samoj novinarskoj profesiji.

U Nišu je konstatovano da je stalna komunikacija između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja doprinela pokretanju sudskih procesa koji su doveli do efikasnih presuda, ali i da postoji još otvorenih slučajeva na kojima se mora zajednički raditi. Iznet je i predlog da se jednom u tri meseca organizuju sastanci lokalnih novinara i institucija gde će se razmenjivati informacije o tekućim slučajevima, po uzoru na način kako to radi SRG.

Članovi SRG su u Nišu direktno čuli kako su izgledali proganjanje i pretnje bivšeg novinara Južnih vesti Aleksandra Stankova, koje je doživeo od strane S. S. koji je zbog toga u januaru ove godine osuđen na šest meseci zatvora i na zabranu prilaska od godinu dana.

Dopisnik N1 iz Niša, Milan Stojanović, preneo je svoje iskustvo posle prijavljivanja dva napada na njega – tužilac je oba puta odbacio prijavu, ali je Više tužilaštvo u Beogradu vraćalo predmet na novo odlučivanje. Olivera Mladenović iz Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu i “kontakt tačka” za prijavljivanje napada na novinare u sistemu koji je ustanovljen u okviru SRG, tada je rekla da se u slučaju napada na Stojanovića preduzimaju dokazne radnje posle kojih će tužilaštvo doneti odluku o daljem postupanju.

Srđan Nonić iz portala Niška inicijativa govorio je o nekoliko slučajeva pretnji sa kojima se suočavao, kao i njegov kolega Ivan Živković. Nonić je ispričao kako je bio napadnut i naveo da je tek nakon dva meseca ispitan u tužilaštvu. Tužiteljka Olivera Mladenović rekla je da je, posle saslušanja osumnjičenog i ispitivanja oštećenog, zakazano ispitivanje svedoka posle čega će biti doneta odluka.

Niško Tužilaštvo je formiralo i predmet zbog pretnji koje je Nonić dobio preko Fejsbuka, koji je prosleđen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, u čijoj je i nadležnosti. Predstavnici MUP-a potvrdili su da se u ovom slučaju radi procena bezbednosti.

Gordana Bjeletić, dopisnica N1 i bivša urednica Južnih vesti, ispričala je kako je prijavila ranije dobijenu drastičnu pretnju upućenu redakciji. Počinilac je identifikovan i sa njim je zaključen sporazum o priznanju krivice u tužilaštvu u Beogradu, dok je presudu od jedne godine zatvora, uslovno na tri godine, doneo sud na osnovu pomenutog sporazuma.

Po rečima Bjeletić, o presudi nije obaveštena ni njena redakcija ni ona sama, a za odluku je saznala od člana SRG, Verana Matića. Međutim, kako je dobro poznato da tužilaštvo nema zakonsku obavezu obaveštavanja oštećenih o ishodima postupaka, bilo bi korisno razmotriti mogućnosti za edukaciju novinara da više koriste prava koja imaju kao oštećeni i da sami traže informacije o postupcima u kojima u tom statusu učestvuju.

Portparol Apelacionog tužilaštva Miša Stamenković, ocenio je da, posle Obavezujućeg uputstva Republičke javne tužiteljke za urgentno reagovanje u slučajevima pretnji i napada na novinare, sve ide mnogo brže, da tužilaštvo brzo reaguje ali i da sud nekada ne prihvati predloge tužilaštva. Rekao je da se stvari kreću unapred, da treba graditi poverenje i edukovati novinare što je proces koji traje i traži razumevanje.

Podaci o napadima na novinare od 2016. do 2022. godine

U periodu od 2016. do 2022. godine, tužilaštvo je primilo 460 krivičnih prijava za napade na novinare od kojih je u 267 odlučeno da postoje elementi izvršenja nekog od krivičnih dela. Od ovog broja, krivične sankcije izrečene su u 76 slučajeva, što znači da je skoro 30 procenata od izvršenih krivičnih dela protiv novinara okončano kažnjavanjem počinilaca u pomenutom periodu. Odluku da nisu ostvarena obeležja nekog od krivičnih dela, zbog čega su te krivične prijave odbačene, tužilaštvo je donelo u 193 predmeta, što predstavlja 41.96% od ukupno 460.

Tužilaštvo je registrovalo i smanjenje broja krivičnih prijava za napade na novinare sa 87 u 2021. na 83 u 2022. godini. Prema bazi podataka NUNS-a, broj napada smanjen je sa 151 u 2021. na 134 u 2022. godini, od kojih su većina pritisci i verbalne pretnje.

Kako je već pomenuto, NUNS je do sada u 2023. zabeležio 37 napada, od kojih 26 pritisaka. Fizički napadi i napadi na imovinu novinara smanjeni su sa 24,34 procenata u 2020. (46 od ukupno 189 napada) na 9,07 procenata u 2022. (13 od 134 napada) i 8,1 procenata do danas u 2023. (tri od 13 napada). Smanjen je i broj verbalnih pretnji sa 50 u 2020. godini, na 44 u 2021. odnosno 35 u 2022. godini, ali je povećan broj pretnji imovini novinara sa 1 u 2020. na 6 u 2022.