Stalni pritisci, pretnje, digitalno nasilje i fizički napadi na novinarke u Srbiji

0
110
Source/Author: FoNet

Stalni pritisci, pretnje, digitalno nasilje i fizički napadi, najveći su problemi sa kojima su suočene istraživačke novinarke u Srbiji i regionu, upozorile su sagovornice FoNetovog serijala Kiosk, posvećenog stanju na medijskoj sceni.

Prema rečima novinarke Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Dine Đorđević, mada i novinari trpe pritiske, novinarke su u nezavidnijoj poziciji zbog odnosa moći koji muški sagovornici često nastoje da zauzmu nad njima.

“Imala sam situaciju u kojoj muški sagovornici ne žele da me gledaju u oči, nego gledaju mog kolegu koji sa mnom radi intervju ili situaciju da mi sagovornik kaže da je došao na intervju da vidi koja je to žena koja ga mrzi, a to isto nije rekao mom kolegi”, rekla je Đorđević.

Kako je istakla, kolege iz redakcije i njenog okruženja razumeju probleme sa kojima se istraživačke novinarke susreću, ali to što ona ima dobro iskustvo ne znači da sve novinarke imaju.

Kada je reč o tome kako srpsko društvo gleda na istraživačke novinarke, njoj se čini da se istraživačko novinarstvo u društvu profiliše kao jedino pravo novinarstvo, što smatra veoma pogrešnim i napominje da to istraživačke novinare dodatno targetira kao neprijatelje.

Činjenica da su redakcije istraživačkih medija većinski ženske doprinosi tome da se one povezuju sa “nekim opasnim ženama, koje nešto istražuju, koje žele da nanesu nekakvo zlo nekim firmama”, naglasila je Đorđević i upozorila da je to dosta opasno.

Sa druge strane, ni situacija u Severnoj Makedoniji nije značajno drugačija, kako tvrdi predsednica Platforme za istraživačko novinarstvo i analizu iz Severne Makedonije, Kristina Ozimec.

Ona naglašava da su problemi sa kojima se makedonske istraživačke novinarke suočavaju prilično slojeviti.

Prema njenim rečima, ono što je specifično za žene u medijima je da su često targetirane i kao žene, pored toga što su targetirane i kao novinarke.

“Mislim da je makedonsko društvo u principu prilično tradicionalno i zatvoreno društvo”, objasnila je Ozimec.

Mada u Severnoj Makedoniji žene dominiraju na radnim pozicijama u medijima, na rukovodećim pozicijama, međutim, dominiraju muškarci.

U Crnoj Gori, situacija je slična, ocenjuje predsednica Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore, Milka Tadić Mijović.

“U Crnoj Gori generalno imamo velikih problema sa slobodom medija. Prema podacima Reportera bez granica, Crna Gora je, po indeksu slobode, dugo bila na začelju”, kazala je Tadić Mijović.

Ona smatra da su istraživački novinari su u veoma teškoj poziciji, jer su uglavnom izveštavali o zloupotrebama moći.

Budući da je u Crnoj Gori bila trodecenijska vlast, zloupotrebe su bile ogromne, a napadi mnogobrojni, predočila je Tadić Mijović i podsetila da je novinarku Olivere Lakić neko pokušao da ubije, ali slučaj nikada nije razrešen.

Takođe, navodi Tadić Mijović, novinarke su često izložene i brutalnom onlajn nasilju i to dugoročnim kampanjama, koje sprovode mediji bliski određenim političkim, biznis i mafijaškim krugovima.

Uprkos svemu tome, ona smatra da “običan svet” podržava istraživačke novinare, jer zna i oseća da se oni bore za istinite informacije.