Suđenje KRIK-u po tužbi „Mineca“: svedočili novinari Jelena Ćosić i Branko Čečen

0
101
Source/Author: KRIK, Sara Smolović

Novinarka Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) Jelena Ćosić i novinar Branko Čečen svedočili su prošle nedelje na suđenju KRIK-u po tužbi rudarskog konglomerata „Mineco“. KRIK se na sudu našao zbog priče objavljene u okviru globalnog novinarskog istraživanja „FinCEN dosijei“ u kojoj je otkriveno da je 99 novčanih transakcija ove kompanije označeno kao sumnjive, te im je londonska banka ugasila račun. 

Novinari Jelena Ćosić i Branko Čečen svedočili su na predlog redakcije KRIK s obzirom da su oboje na neki način povezani sa pričama objavljenim o kompaniji „Mineco“.

Ćosić je kao novinarka Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) radila na projektu „FinCEN dosijei“ – u okviru kog je KRIK objavio priču Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama zbog koje je i tužen. Čečen je, sa druge strane, bio direktor CINS-a – redakcije u kojoj su ranije radili pojedini novinari KRIK-a i tada takođe istraživali i objavljivali priče o poslovima „Mineca“.

Ćosić je ispričala da su u međunarodnom novinarskom istraživanju  „FinCEN dosijei“ učestvovale brojne redakcije širom sveta, i da je KRIK bio jedna od njih. Istraživanje je, podsetila je, zasnovano na dokumentima procurelim iz FinCEN-a, odeljenja američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala.

„Naša uloga (ICIJ-a) je bila da omogućimo uvid u dokumenta i da novinarima obezbedimo trening kako bi oni znali da koriste baze podataka. Dokumenta su bila skenirana u PDF-u i Excel-u, bez prekrivenih delova, kako su i predata FinCEN-u“, objasnila je Ćosić.

Ćosić je naglasila da je ICIJ medijskim partnerima dao detaljna uputstva po pitanju objavljivanja procurele dokumentacije.

„ICIJ je dao detaljna uputstva šta sme da se objavi, a šta mora da se prekrije (u dokumentima) da bi se zaštitili izvori. Prekriveno je bilo: sve vrste ličnih podataka, sve vrste zavodnih brojeva koji bi direktno otkrili ko je mogao da radi izveštaje, iz kog odeljenja koje banke“, istakla je Ćosić.

KRIK, u skladu sa pravilima projekta, nije smeo da uz tekst objavi i kompletnu dokumentaciju, objasnila je. Rekla je da nije smeo ni da je dostavi Savetu za štampu, u postupku koji se protiv KRIK-a vodio po prijavi „Mineca“. Ovim je Ćosić potvrdila da je KRIK poštovao sva navedena pravila međunarodne novinarske saradnje.

Ćosić je objasnila da do danas niko nije osporio autentičnost dokumentacije na kojoj se zasniva projekat „FinCEN dosijei“ i da su novinari kontaktirali i američki Trezor, banke i lica koja se pojavljuju u procurelim izveštajima.

Potom je svedočio Branko Čečen koji je ispričao da je u CINS-u ranije bilo objavljeno nekoliko tekstova o „Minecu“ i da su sadašnji urednik KRIK-a Stevan Dojčinović i druge koleginice radile na tim istraživanjima.

Odgovarajući na pitanja advokata „Mineca“ Lazara Pavlovića, potvrdio je da su predstavnici ove kompanije kasnije kontaktirali CINS i da je sa njima imao nekoliko sastanaka o tim pričama. Na sastancima im je, kako je rekao, detaljno objasnio da su priče prošle proces provere činjenica.

Čečen je naveo da niko nikada ni na sudu, ni van suda nije osporio činjenice objavljene u njihovim tekstovima, i da je CINS tada ostao pri stavu da brani svoje tekstove.

Objasnio je da tekstovi o „Mineco“-u više nisu na sajtu CINS-a jer su novinari koji su autori napustili ovu redakciju. Ovo, kako je naveo, nije bio slučaj samo sa pričama o „Mineco“-u.

„Dojčinović i još nekoliko koleginica je u jednom momentu otišlo iz CINS-a i odnelo dokumentaciju sa sobom. Mi smo tad uklonili više tekstova, oko 15-20, čiji su autori bili ljudi koji su otišli, jer više nismo imali dokumentaciju koja ih potkrepljuje”, rekao je Čečen.

Sledeće suđenje zakazano je za sredinu aprila.

Tekst zbog kojeg je KRIK tužen otkrio je da je britanska banka ugasila račun „Mineco“-a, nakon što je unutrašnjom kontrolom otkrila 99 sumnjivih transakcija, a za neke od njih je u izveštaju koji je poslala FinCEN-u rekla da „potencijalno predstavljaju prihode od mita i korupcije.“

„Mineco“ tvrdi da mu je tekstom napravljena šteta i traži da mu KRIK isplati više od pola miliona dolara.

Ovo suđenje je, podsetimo, jedno od 11 postupaka koji se vode protiv redakcije KRIK-a i njenih novinara i urednika. Novinarska udruženja kao i redakcija smatraju da su ovo SLAPP tužbe – one koje za cilj imaju vršenje pritiska na redakciju da prestane da izveštava o određenim temama.