‘Šumovi’ u raspravi o novim medijskim zakonima u Srbiji

0
61
Source/Author: RSE, Mina Manojlović, Iva Gajić, Dušan Komarčević

Sa jedne strane legalizacija postojećeg stanja, sa druge – povratak države u vlasničku strukturu u medijima.

Tako strukovna udruženja i deo opozicije vide novi set medijskih zakona o kom se od 23. oktobra raspravlja u Skupštini Srbije.

 

Šta stoji u osporavanim članovima zakonskog predloga?

Za deo medijskih udruženja sporni su članovi 39. i 41. u predlogu Zakona o elektronskim medijima, zbog toga što dozvoljavaju da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.

Time se, kako navode, legalizuje uloga koju državna kompanija Telekom već ima na medijskoj sceni Srbije.

U okviru Telekoma posluju, između ostalog, kablovski operator televizije, interneta i telefonije Supernova, sportska televizija Arena i informativni TV Juronjuz Srbija (Euronews Serbia).

Ono što je, prema Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) zabrinjavajuće jeste to što se zakonom otvara mogućnost „dalje ekspanzije“ Telekoma.

„To će pojačati neravnopravan položaj svih igrača na terenu“, ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a.

„Povratak države u vlasničku strukturu medija u domenu telekomunikacija, unosi šum, dilemu i zabrinutost kako će se to sprovesti u praksi“, ukazao je u razgovoru za RSE predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković.

Iz Telekoma su u septembru za RSE naveli da je njihovo poslovanje u medijskom sektoru „ne samo u skladu sa domaćim propisima i Ustavom, već i sa pravom EU, pravilima Saveta Evrope i najbolje evropske prakse“.

 

Evropska komisija: ‘Sloboda medija jedna od ključnih briga’ 

Portparolka Evropske komisije (EK) Ana Pisonero izjavila je 25. oktobra da je pitanje vlasništva medija od strane državnih preduzeća jedna od oblasti medijske strategije u kojoj očekuju napredak „u cilju obezbeđivanja fer konkurencije i zaštite medijskog pluralizma“.

„Očekujemo da srpske vlasti ispoštuju implementaciju medijske strategije, uprkos obavezama koje su preuzete na najvišem nivou, i da stvore podsticajno okruženje u kojem se sloboda izražavanja i sloboda medija nesmetano ostvaruju“, navodi se u izjavi dostavljenoj medijima.

Pionero je istakla da se sa Srbijom razgovara o tome kako može da postigne opipljive rezultate u prioritetnim oblastima, kao što je sloboda medija, što je jedna od njihovih „ključnih briga“.

U izjavi se dodaje da EK očekuje da medijski regulator REM (Regulatorno telo za elektronske medije) „počne u potpunosti da ispunjava svoj mandat“.

Podsećamo, ovo nije prvi put da EK traži da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom. Poslednji put se to dogodilo 2022. godine u izveštaju Evropske komisije o Srbiji, zbog kršenja zakonskih obaveza.

 

Kakav je komentar vlasti na kritike?

Vladajuća koalicija tvrdi da su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima u skladu sa medijskom strategijom na kojoj je insistirala Evropska unija (EU).

Nadležni ministar Mihailo Jovanović je u više navrata ukazivao da su u izradi nacrta zakona učestvovala novinarska udruženja, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, kao i Misija OEBS-a.

„Značajan doprinos i učešće u radu uzeli su evropski partneri, organizovane su javne rasprave, održana su četiri okrugla stola i o omogućeno je građanima da daju svoje sugestije i predloge“, rekao je Jovanović 23. oktobra predstavljajući predloge zakona u Skupštini.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ranije odbacila kritike na nacrte dva zakona. Ona je izjavila da Telekom Srbija, kao kompanija koja je „delom u državnom vlasništvu“, može „preko drugih kompanija“ da bude vlasnik medija.

„To nije zakonom zabranjeno“, rekla je Brnabić 12. oktobra odgovarajući na pitanja novinara.

 

Šta je učinila opozicija?

Na sporne članove zakona su u zajedničkom saopštenju upozorili i poslanici dela opozicije u Narodnoj skupštini.

„Nedopustivo je da Srbija kao zemlja koja ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji donosi zakone koji je od tog cilja udaljavaju“, navodi se u saopštenju koje su potpisali organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“.

Oni su pozvali nadležne institucije EU da se „jasno odrede“ po tom pitanju.

Među njima su Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Stranka slobode i pravde, Stranka Zajedno.

Koalicija za slobodu medija i nevladina organizacija CRTA pokrenuli su 25. oktobra peticiju za izmene medijskih zakona.

Peticijom se zahteva da se u nacrtima medijskih zakona, između ostalog, obrišu članovi „kojima se državnim preduzećima, poput Telekoma Srbija, omogućava da imaju medije u svom vlasništvu“.

Peticiju, koja je do objave ovog teksta prikupila više od 1.700 potpisa planiraju da predaju premijerki, ministru za informisanje i telekomunikacije i narodnim poslanicima.

 

Zašto je bitno mesto države u medijima?

Prema rečima Tamare Filipović iz NUNS-a, tamo gde država ima vlasništvo u medijima, u većini ne postoji uređivačka nezavisnost.

Ona se pozvala na više medijskih istraživanja.

„To utiče na informisanost građana koji već delimično žive u jednom zarobljenom medijskom prostoru gde informacije koje su jako važne za njihov život i donošenje odluka prolaze ispod radara i ne nalaze put do javnosti“, ukazala je Filipović.

Ona navodi da u državama EU nije zabranjeno da mediji budu u državnom vlasništvu, što je jedan od argumenata vlasti u Srbiji, ali da EU gleda da to pitanje reguliše kako bi se se osigurala transparentnost, nediskriminacija, proporcionalnost i objektivnost.

Pojašnjava da se u nacrtu zakona koji se priprema u EU naglašava da javna sredstva „ne smeju da utiču niti na uređivačku politiku niti da prave neku distorziju na tržištu“.

„A naš trenutni predlog bukvalno kaže da Telekom može da bude vlasnik medija i ne daje nikakve garancije da neće napraviti bilo kakvu distorziju na tržištu ili omogućiti povlašćeni položaj nekih medija“, navela je Filipović.

 

Kada se Telekom pojavio u diskusiji o zakonu?

Predsednik ANEM-a Saša Mirković istakao je za RSE da najveću zabrinutost izaziva primena zakona.

„A zakaže se sa realizacijom zato što ne postoji iskrena politička volja da se poštuju zakoni“, rekao je Mirković.

Kada je reč o Telekomu, Mirković je naveo da ime kompanije nigde nije bilo pomenuto tokom rada u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona, u kojoj su učestvovala i strukovna udruženja.

Prema njegovim rečima, tek je kasnije, kada su pojedini članovi zakona izmenjeni tako da se vlasništvo u medijima ograničava na telekomunikacione kompanije, bilo jasno da je reč o Telekomu.

„Isprva taj član nije bio vezivan konkretno da ste vi mogli da tu prepoznate pomenutu firmu, već je vremenom postalo jasno kad je sužen na domen telekomunikacija na koga se misli“, rekao je Mirković.

 

Država izašla iz medija pre devet godina

Skupština Srbije je 2014. godine usvojila set medijskih zakona kojima je sprovedena privatizacija medija u kojima je vlasništvo imala država. Privatizovani su svi lokalni mediji, a u vlasništvu države ostali su samo Radio-televizija Srbija i Radio-televizija Vojvodine.

Na taj način država od 1. januara 2015. godine nije direktno finansirala rad lokalnih medija, već se prešlo na projektno sufinansiranje medija koji su se javljali na konkurse.

Opšta privatizacija štampanih i elektronskih medija na lokalu sprovedena je pod obrazloženjem da će mediji biti zaštićeni od političkog uticaja ukoliko se budu finansirali posredstvom oglašivača i konkursa za projektno finansiranje.

Međutim, medijska udruženja su u više navrata upozoravala da se raspodela novca vrši bez jasnih kriterijuma, te da najveća sredstva dobijaju mediji koji su bliski vladajućoj koaliciji.

 

Raniji sporovi oko medijskih propisa u Srbiji

Predstavnici države i medijskih udruženja godinama su, uz niz međusobnih sporova, radili na izradi poslednje Medijske strategije koja predstavlja osnov za usvajanje novih zakona.

Medijska strategija definiše razvoj medija u Srbiji, a u njoj su opisani svi budući koraci koje vlasti nameravaju da preduzmu kako bi se poboljšalo stanje u medijskoj sferi.

Strategija je usvojena 2020, a sa njenom izradom se počelo 2017.

Krajem marta 2018. godine saopšteno je da je Medijska strategija završena, iako su radnu grupu nekoliko meseci pre toga napustili predstavnici najvećih medijskih udruženja, koji su ocenili da je ta strategija „nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva“.

Nakon toga predstavnici vlasti objavili su da je izrada medijske strategije obustavljena.

Nova radna grupa formirana je u junu 2018.

Nakon što je strategija usvojena, Medijska koalicija je saopštila da se situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava.

Po indeksu slobode medija međunarodne organizacije „Reporteri bez granica“, Srbija je na 91 mestu, poslednja među državama Zapadnog Balkana.