Sve je odjednom zamrlo: Rad na medijskim zakonima bio kupovina vremena i zamajavanje, za usvajanje ne postoji politička volja

0
57
Source/Author: Cenzolovka/Ivana Predić

Nacrti dva ključna medijska zakona završeni su proletos, ali do danas ne da nisu usvojeni, nego se ne zna ni kada će biti organizovane najavljene javne rasprave. Osim što će se nastaviti s praksom loše primene i zloupotrebe postojećih zakona, na zadovoljstvo prorežimskih medija i REM-a, nebriga vlasti za rokove i obaveze iz Medijske strategije, koju je sama donela, mogla bi skupo da košta i kreativnu industriju

Dok medijski radnici i stručna javnost godinama upozoravaju na to da je stanje u oblasti slobode medija alarmantno, da se postojeći zakoni ne primenjuju, te da je politička volja ključna za primenu Medijske strategije i pripadajućeg Akcionog plana, koje su vlasti Srbije usvojile 2020. radi poboljšanja stanja u medijskoj sferi, izveštaji brojnih eminentnih međunarodnih organizacija pokazuju da Srbija ubrzano ponire u medijskim slobodama, a država uglavnom ćuti i odugovlači s donošenjem važnih odluka u medijskoj sferi.

Po ko zna koji put država je ponovo odložila obavezu koju je sama sebi nametnula – da donese izmene ključnih medijskih zakona, koji bi trebalo da doprinesu uređivanju medijske scene u Srbiji.

Nacrt novog zakona o elektronskim medijima (ZEM), kao i Nacrt izmena Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) završeni su u aprilu, odnosno maju (s probijanjem rokova), ali javne rasprave još nisu počele, niti se zna kada će se to desiti.

Predstavnici novinarskih udruženja i asocijacija s kojima smo razgovarali napominju da informacija nema ni iz resornog ministarstva ni iz Vlade, te da samo mogu da nagađaju zbog čega je proces usvajanja zakona, koji je trebalo da budu izglasani do jula, iznenada stopiran.

STEVANOVIĆ: NEMAMO PREVIŠE SAVEZNIKA

Čini se da novinari saveznike ne mogu da nađu ni u članovima međunarodnih i evropskih organizacija, a većinsko raspoloženje među novinarima jeste da su prepušteni sami sebi.

„Nemamo previše saveznika, tamo gde smo očekivali da će ih biti, čini mi se da se našoj vladi gleda kroz prste jer su neke druge teme važnije partnerima iz evropske i međunarodne zajednice”, objašnjava Ivana Stevanović.

Ona ipak dodaje da će Fondacija zajedno s Koalicijom za slobodu medija nastaviti da insistira na doslednoj primeni postojećih zakona, kao i na donošenju novih zakona koji treba da reše suštinske i sistemske probleme. Bez toga, kako napominje, ne može se razgovarati ni o kakvoj vladavini prava, niti o uređenom demokratskom društvu, a ni o evropskim integracijama.

Od nadležnih ni pisma ni razglednice

Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za Cenzolovku da je poslednji sastanak radne grupe za ZJIM održan pre prvomajskih praznika, te da je nakon toga trebalo da usledi usaglašavanje poslednje verzije dokumenta i-mejlom među članovima radne grupe, ali taj proces nije završen do danas.

Kada je reč o Nacrtu ZEM-a, dokument je poslat novinarskim i medijskim udruženjima koja učestvuju u radnoj grupi za izradu novog akcionog plana za Medijsku strategiju na komentarisanje u pisanoj formi, takođe pred kraj aprila. Koalicija za slobodu medija i ANEM su svoje komentare, kako kaže, poslali sredinom maja i tom prilikom naglasili da su spremni da u narednom periodu nastave rad na dokumentu.

„Na poslednjim sastancima sve tri radne grupe, pred kraj aprila i početkom maja, govorilo se da će javna rasprava za oba zakona početi u najskorije vreme i da bi sve trebalo da se završi do kraja maja ili početka juna kako bi zakoni otišli u dalju proceduru. Sve je, međutim, stalo”, objašnjava Tamara Filipović Stevanović.

Zvanične informacije o tome zbog čega je stopiran proces usvajanja medijskih zakona nema ni Saša Mirković, predstavnik Asocijacije medija u radnoj grupi za izradu ZJIM, koji navodi da iz resornog ministarstva nisu dobili čak ni odgovor u vezi s upućenim predlozima i komentarima na Nacrt novog zakona o elektronskim medijima.

Komentarišući najnovije odlaganje usvajanja medijskih zakona i primenu Medijske strategije, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović kaže za Cenzolovku da je reč očigledno o fingiranju procesa i lažnom trudu da se popravi medijska situacija i da vlastima nije u interesu da bilo šta promene na bolje u sferi medija, s obzirom na to da su oni njihova glavna poluga vladanja.

„To je postalo toliko ogoljeno da su svi procesi stali, da mi posle dve godine bespotrebnog užurbanog procesa kreiranja nacrta zakona, u kom se radne grupe teraju da na nedeljnom ili dnevnom nivou komentarišu, daju predloge, sve to pod velikim stresom, a da mesecima nismo dobili ni pismo ni razglednicu od nadležnih. Koliko su ovo važna pitanja govore i zahtevi protesta koji se održavaju širom Srbije, a tiču se medija – zapravo bi novi zakoni mogli da omoguće da se zahtevi ispune na jedan institucionalan način. Ostaje bojazan da će, kada zakoni konačno i budu usvojeni, opet biti nađeni načini da se kreativno zaobiđu”, upozorava Stevanović.

Nema zakona, nema para iz Kreativne Evrope

Rokovi predviđeni Medijskom strategijom i Akcionim planom za usvajanje pomenutih zakona probijeni su još 2021, odnosno 2022. godine. Prema mišljenju Tamare Filipović Stevanović, brojne su posledice po medijsku zajednicu i društvo uopšte zbog kašnjenja u usvajanju zakona i primeni Medijske strategije.

„Primena važećih zakona se ne sprovodi u maniru i s ciljem u kom su ti zakoni kreirani pre skoro 10 godina. Loša primena ili zloupotreba važećih zakona dovela nas je do toga da moramo da menjamo postojeće zakone kako bismo pokušali da zakrpimo sve ‘rupe’ koje se trenutno koriste, ali nijedan zakon ne može da predvidi sve moguće zloupotrebe. Najvidljivije posledice odnose se na zloupotrebu javnih sredstava na konkurisma za sufinasiranje medijskih sadržaja, ali i na skriveno finansiranje određenih medija kroz druge vrste ugovora”, smatra Filipović Stevanović.

Ona napominje da veliku štetu društvu nanosi i zloupotreba REM-a u političke svrhe, što su sada, kako navodi, prepoznali i građani. To regulatorno telo, ističe, trebalo bi da reguliše elektronske medije i osigura da javni emiteri informišu u javnom interesu, a oni svojim nečinjenjem i zluopotrebom svojih nadležnosti rade upravo suprotno, što se odnosi pre svega na dodelu dozvola javim emiterima za nacionalnu pokrivenost.

Odlaganje usvajanja ZEM-a, koji treba da bude usaglašen s evropskom Direktivom o audio-vizuelnim medijskim servisima, može uskratiti još jedan vid finansiranja kreativnoj industriji koji Srbija koristi kroz EU program Kreativna Evropa. Rok za usklađivanje ZEM i Zakona o oglašavanju s ovom direktivom EU je nekoliko puta produžavala i, prema nekim nezvaničnim informacijama, produžen je još jednom, ali je pitanje da li će i taj, po svemu sudeći poslednji, rok, biti poštovan.

 

KREATIVNA EVROPA

Kreativna Evropa je program u okviru Evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije. Od 2021. godine aktuelni program povezuje veći broj zemalja nego ranije i raspolaže budžetom od 2,44 milijardi evra, 50 odsto većim od onog za prethodni program.

Podeljen je u tri potprograma – Kultura, koji pokriva sve oblasti kulture i umetnosti, izuzev audio-vizuelnih delatnosti, koje pokriva potprogram MEDIA, te Međusektorsko povezivanje, koje omogućava saradnju različitih kreativnih oblasti, pokrivajući između ostalog i oblast informisanja i medija.

Što se grbo rodi….

Kao što se izrada Medijske strategije otegla, praćena brojnim skandalima, to se sada dešava i s medijskim zakonima, koji se „porađaju” još od 2021. godine. Ovakav nonšalantan odnos vlasti prema temi informisanja i medija za Tamaru Filipović Stevanović jeste politička odluka, a da nje nema dokazano je kroz brojne izveštaje – nisu problem zakoni, već njihova primena.

„Mislim da više nije ni pitanje znanja onih koji treba da se pobrinu da ti zakoni budu primenjivani, već što donosioci odluka očigledno ne dopuštaju da se to i sprovede… Odnos državnih organa prema radu u radnim grupama nije istog kvaliteta niti intenziteta, što pokazuje zapravo da i dalje ne postoji čvrsta politička volja da Medijska strategija bude primenjena u obliku u kom je usvojena”, napominje Filipović Stevanović.

Iako je Medijska strategija mapirala sve uočene probleme na našoj medijskoj sceni, do sada je primenjeno tek minimalno, uglavnom mere koje su nekim tehničkim rešenjima mogle biti ostvarene. Ključni problemi trebalo je da budu rešeni usvajanjem novog paketa medijskih zakona i boljom primenom nekih postojećih mehanizama. To se nije dogodilo, a propuštena je i šansa da se kroz izmene drugih zakona poprave stvari. Recimo, izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su usvojene, ali ne i u delu koji se odnosi na izvršenje konačnih i izvršnih odluka Poverenika.

Borba s vetrenjačama

Postoji još nekoliko zakona koje očekuju izmene, a značajni su za medijsku sferu. Predstavnici medijske zajednice izostavljeni su iz Radne grupe za izmenu Zakona o elektronskim medijima, ali i iz radnih grupa za izmene i dopune Zakona o oglašavanju i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu.

Kako za Cenzolovku objašnjava Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija i članica radne grupe za izmenu ZJIM, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je 17. maja osnovalo Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o oglašavanju, a da pritom o tome nije ni obavešteno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje je nadležno za primenu Medijske strategije u kojoj se četiri aktivnosti vezuju upravo za oblast oglašavanja.

„Dakle, za predstavnika naše struke nije bilo mesta u Radnoj grupi, pa smo mi promptno ukazali na propust, ali do dana današnjeg zvaničnog odgovora nema! Prosto je neverovatno da prema jednoj tako važnoj temi, uređenju oblasti oglašavanja, državni organi imaju ignorantski stav. Kao da ne znaju, ili ne žele da priznaju, da je to pitanje ključno za uspostavljanje fer i transparentnog medijskog tržišta i da predstavlja osnovni preduslov za održivost, pre svih privatnih medija”, napominje Izabela Branković.

Kao neke od najvažnijih predloga za izmene medijskih zakona, koje je podnela Koalicija za slobodu medija, čiji je član i Asocijacija medija, Branković ističe važnost usklađivanja s audio-vizuelnom direktivom, uspostavljanje standarda za pozitivno prikazivanje pripadnika osetljivih društvenih grupa u oglašavanju, vestima, izveštajima, produkciji i emitovanju programa, oglašavanju organa javne vlasti i privrednih društava u kojima je država većinski vlasnik ili ih većinski finansira, što su ključni preduslovi za stvaranje jednakih tržišnih uslova za sve medije.

„Borba s državnim strukturama često deluje kao borba s vetrenjačama, ali mi ne odustajemo. Uostalom, novinarstvo nikada nije bilo laka profesija, već posao za hrabre i uporne“, zaključuje Branković.