Svetski indeks medijskih sloboda: Srbija pala sa 79. na 91. mesto, najviše među zemljama EU i Balkana

0
65
Source/Author: Cenzolovka/ Dobrila Jovanović

Reporteri bez granica u Svetskom indeksu medijskih sloboda 2023. Srbiju svrstavaju među „problematične države“. Dok su medijske slobode u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj na višem nivou nego u SAD, na Balkanu od Srbije gore stoje Albanija i Grčka. Prijatelji srpskih vlasti, Ujedinjeni Emirati, Rusija i Kina, i dalje među najmračnijim državama sveta kada je odnos prema novinarima u pitanju.

U upravo objavljenom, 21. godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda (The World Press Freedom Index) Reportera bez granica (RBG), Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela najveći pad među zemljama članicama Evropske unije i Balkana – za 12  mesta. Sa 79. u prošlogodišnjem Indeksu, sada je dospela na 91. mesto među 180 država.

Srbija je ostala u društvu zemalja u kojima je položaj medija i novinara ocenjen kao „problematičan”. Jedan od razloga za ovakav pad, prema Reporterima bez granica, je i to što u Srbiji „provladini mediji šire rusku propagandu“. RBG porede tu činjenicu sa državama u istočnom delu Evropske unije, u kojima nezavisno novinarstvo predstavlja „bedem protiv propagande koja stiže iz Kremlja“.

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da u visoko polarizovanoj političkoj klimi novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, a koji se pojačavaju određenim nacionalnim televizijama. Ni političari ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje se sastoji uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju. Pored toga, novinari koji su kritični prema vladajućoj stranci imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i javnim informacijama.

Uprkos činjenica da Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru. Propisi koji propisuju kako tužioci i policija treba da reaguju kada su novinari napadnuti doveli su do pozitivnih rezultata u određenim slučajevima. Međutim, pravosuđe, koje se bavi mnogim pitanjima vezanim za medije, uključujući i takozvane SLAPP tužbe, tek treba da dokaže svoju nezavisnost i delotvornost u zaštiti slobode štampe, ocenjuje se u izveštaju.

Reporteri ukazuju i na to da većina medijaprihode ostvaruje od reklama i netransparentnih javnih subvencija i da pristup tim izvorima u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i podložan je neobjektivnosti. Novinarke u Srbiji su i dalje su na meti i zbog svog izveštavanja i zbog pola.

Mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazjašnjeni, navodi se u izvetaju i ističe ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine. Novinari u Srbiji su još uvek daleko od osećaja da su zaštićeni, iako su u toku napori da se unapredi bezbednost novinara i borba protiv nekažnjivosti za krivična dela počinjena nad njima (u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije).

Severna Makedonija, Crna Gora i Hrvatska bolje ocenjene od SAD

Iako nisu sve zemlje u okruženju bolje rangirane od Srbije, države regiona su ove godine ipak prošle bolje i napredovale na listi RBG. Najveći skok doživele su Severna Makedonija, koja se sa 57. popela na 38. mesto, i Crna Gora (sa 63. na 39). One su sada među državama u kojima su medijske slobode i položaj novinara ocenjeni kao „zadovaljavajući“, dok su prethodne godine bile u društvu „problematičnih“.

Hrvatska je ostala napredovala za jedno mesto (43-42), dok je Slovenija sa 54. došla na 50.

Sjedinjene Države su ove godine pale za tri mesta i sada su na 45. mestu, dakle iza nekolicine bivših jugoslovenskih republika. Kao neke od razloga ovakvog stanja medijskih sloboda u SAD, Reporteri bez granica navode nepovoljan pravni okvir na lokalnom nivou i porast nasilja, koji je doveo i do ubistva dvojice novinara.

 

Iza Srbije samo Albanija  i Grčka

Iako i dalje u grupi „problematičnih“, Kosovo se sa 61. mesta popelo na 56, Bosna i Hercegovina je sa 67. došla na 64, Bugarska sa 91. na 71, a Mađarska sa 85. na 72.

Medijske slobode su, prema Reporterima bez granica, lošije nego kod nas u Albaniji (96) i Grčkoj (107). Albanija je ipak napredovala sa 103. na 96. mesto, dok je Grčka ostala najgore rangirana balkanska zemlja, što  Reporteri objašnjavaju i „špijuniranjem novinara od strane obaveštajnih službi i putem špijunskog softvera Predator“.

 

POLITIČARI STVARAJU I ŠIRE DEZINFORMACIJE I PROPAGANDU

Reporteri bez granica ističu da je većina ispitanika navela da su politički akteri u njihovim zemljama vrlo često uključeni u širenje dezinformacija i propagandne.

„Sve su manje jasne razlike između istine i laži, istinitog i veštačkog, što ugrožava pravo na informisanje. Pojavila se do sada neviđena mogućnost falsifikovanja sadržaja, što potkopava one koji se zalažu za kvalitetno novinarstvo i oslabljuje novinarstvo kao takvo“, ističu iz ove organizacije.

Reporteri bez granica su posebno označili petu verziju programa veštačke inteligenicije „Midjourney“ koji pravi uverljive lažne fotografije koje realistično prikazuju Donalda Trampa koga zaustavlja policija ili komatoznog Džulijana Asanža u ludačkoj košulji.

Uz Telegram, Reporteri bez granica su istakli i da vlasnik Tvitera Ilon Mask „do ekstrema forsira proizvoljan pristup informacijama zasnovan na njihovom plaćanju“, zaključivši kako i ovaj primer potvrđuje da su „platforme živi pesak za novinarstvo“.

Ometanje ukrajinskih TV kanala, lov na novinare, Asanž i dalje u zatvoru

Rporteri bez granica su posebnu pažnju posvetili situaciji u Ukrajini (79. mesto) za koju se konstatuje i to da Rusija širi svoju propagandu čim njene jedinice osvoje neko mesto, uz ometanje ukrajinskih TV signala kao i „lov na ukrajinske novinare“.

Što se same Rusije tiče (164. mesto), Reporteri bez granica primećuju je da je „sistemska cenzura i prisilni egzodus nezavisnih ruskih i stranih novinara dovelo do stvaranja pogodnog tla za širenje koordinisane propagande od strane provladinih medija“.

Ističe se i da je „zabrana zapadnih društevih mreža pogodovala rastu Telegrama, platforme čija se upotreba u Rusiji udvostručila.“

„Upotreba Telegrama predstavlja način na koji nezavisni mediji zaobilaze cenzuru, ali je na ovoj platformi primetno povećana Putinova propaganda, kao i kanali koji prate kretanje stranih novinara, koji se smatraju špijunima“, ističu iz ove organizacije.

Blagi pad medijskih sloboda je zabeležen i u Velikoj Britaniji (sa 24. na 26 mesto), koji se dovodi u vezu sa činjenicom da je osnivač Vikilliksa Džulijan Asanž još uvek u zatvoru, čekajući ekstradiciju u SAD.

 

Najbolje je u Norveškoj, a najlošije u Severnoj Koreji

Globalno posmatrano, situacija je ocenjena kao „veoma loša“ u 31 zemlji,, „loša“ je u 42, zemlje, „problematična“ u 55, dok je „dobro“ ili „prilično dobro“ u 52 zemlje.

Sedmu godinu za redom, na prvom mestu tabele se nalazi Norveška. U stopu je prati  Irska (sa 4. došla na 2. mesto), dok je iza nje Danska (pad za jedno mesto). Holandija je sada šesta, što predstavlja skok od 22 mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je Indeks „reagovao“ na ubistvo istraživačkog novinara Petera R. de Frisa.

Na poslednja tri mesta Indeksa se nalaze zemlje iz Azije – Vijetnam (178.), koji je „skoro istrebio nezavisne novinare“, Kina (pad za 4 mesta, sada pretposlednja – 179), koja je ocenjena kao „najveći svetski zatvor za novinare i jedan od najvećih izvoznika propagandnog sadržaja) i tradicionalno poslednja Severna Koreja (180).