Telekom vlasnik više od 20 medija: Da li će se ovaj broj povećavati nakon usvajanja novog zakona?

0
39
Source/Author: N1

Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić uz ocenu da je cela priča u vezi sa medijskim zakonima pogrešna, a da bi se njihovim usvajanjem otvorila vrata da država preuzme velike medijske sisteme poput Vajerles medije koja stoji iz Kurira, Monda ili Ringijera koji izdaje Blic.

On kaže da je u Srbiji transprentnost vlasništva nad medijima slaba. Zato i naslućujemo da se država nalazi iza još nekih medija, zbog čega je, kako kaže, i potrebna zakonska podrška.

„Mislim da postoje šanse da veliki sistemi poput Vajerles medije, odnosno Adrija medija grupe ili neko poput Ringijera preći u vlasništvo Telekoma, odnosno države. Mislim da tu neće stati kad budu pokriveni zakonom, već da će se širiti“.

Ristić kaže da nije bio jedan od pregovarača u misiji OEBS-a.

„Nije najbolja stvar da se premijerkom i resornim ministrom pregovara pod krovom OEBS-a. Trebalo je da bude zgrada Vlade, a ne da nas OEBS poziva. Kolege su potrošile do sada previše vremena, nerava i truda, a suštinski nije bilo pregovora. Pri kraju javne rasprave pojavili su se sporni članovi. Deluje kao bačena ‘koska’ pa da se na pregovorima nešto povuče i učini ustupak. Sve u ovoj priči je pogrešno“.

Direktor „Vremena“ kaže da nema problema ako je Telekom vlasnik Arene sport.  Tako se, kaže, radi i drugde u svetu, ali je problem ako država ili javno preduzeće vlasnik medija kojim se informiše javnost. To je, prema Ristiću, „povratak u vreme za koje smo mislili da je iza nas“.

„Velike su razlike između nas i Zapada kada je u pitanju vlasništvo države nad medijima. Država jeste tamo u medijima ali postoje tzv. ‘safe guards’ odnosno zakonska osiguranja da država neće moći da se meša i da menja uređivačku politiku. Kod nas se takav model nije pominjao. Kad pogledamo dnevne novine ili portale, vidimo da su teme iste, ključne reči iste, što govori o uticaju na uređivačku politiku“, kaže Ristić i dodaje da je rezultat ovakve politike i nepostojanje medjskog tržišta.

On navodi primer nedeljnika „Vreme“ koji je do pre 10 godina, 65 odsto prihoda ostvarivalo od prodaje oglasnog prostora, dok je sada to 10 odsto. Kako ističe, reklamiraju se jedino kompanije kojima vlast ne može ništa.

„Tržište oglašavanja je stavljeno pod kontrolu čim su došli na vlast. Ono postoji samo u naznakama.“

Govoreći o podacima po kojim je Arena njuz čenels (Arena news channels)  treći gubitaš u zemlji sa 12,5 milijardi neto gubitka, navodi da je Arena verovatno na kraju investicionog ciklusa u kome je, između ostalog, kupila TV prava na englesku fudbalsku Premijer ligu u iznosu od 600 miliona evra za šest sezona.

„Mislim da će moći da podnesu minus, jer mediji zavisni od države mogu da računaju na budžete na koje ne mogu da računaju profesionalni mediji, a koji će im obezbediti poslovanje. To dosta govori o tržištu.“

Profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević je za N1 rekla kako smatra da predlog Zakona omogućava Telekomu da postane centar buduće državne medijske i propagandne mašine.

„Čini mi se da su u pitanju mnogo veće ambicije od legalizovanja onoga što Telekom već ima i da se planira nova ekspanzionistička faza u uticaju vlasti na medije. Telekom već ima razne medijske operacije od zabavnih i sportskih do Juro njuza (Euronews) i Blumberga (Bloomberg), a sada će moći da ima i još specijalizovanih i informativnih kanala. Telekom je veliki oglašivač što znači da će i finansijski moći da usmerava razvoj medjskog tržišta, kanališući svoj ogromni budžet za oglašavnje ka bliskim medijima i ostavljajući sve one koji nisu povezani ili su kritični prema vlastima bez ovih prihoda“, kaže Milivojević.

Ona veruje da će sa njima povezani mediji pojavljivati i kao dobitnici svake vrste državne pomoći.

„U sistemskom smislu, Telekom će biti dominantni akter na telekomunikacionom, ali i medijskom tržištu. Odnosno u svim ovim oblastima glavni akter će biti država, a sa tom nelojalnom konkurencijom i bez fer pstistupa tržistu oglašavanja to će uništiti i medijski pluralizam“, ocenjuje Milivojević.

 

Arena sport još malo kao EPS

Arena sport ili Arena čenels grup (Arena Channels Group) je prema podacima Agencije za privredne registre treći najveći gubitaš u Srbiji sa 12,3 milijardi dinara neto gubitka. Ovaj dug je 2,6 puta veći od prošlogodišnjeg.

Arena čenels grup je 100 odsto u vlasništvu Telekoma Srbija, koji je pod većinskom kontrolom države.

U okviru te kompanije posluju brojni sportski i kablovski kanali i licencirani programi kao što su Euronews, Bloomberg Adria i još neke televizijske stanice.

 

Prihodi porasli 26, a rashodi 84 odsto

„Neto gubitak najvećim delom potiče od obavljanja osnovne delatnosti, obzirom da su usled značajnog rasta troškova amortizacije nematerijalne imovine (sa 1,99 milijardi dinara na 15,7 milijardi dinara) poslovni rashodi uvećani za 84,7 odsto i iznose 19,4 milijarde dinara, te je društvo i pored porasta poslovnih prihoda za 26 odsto zabeležilo poslovni gubitak od 12,3 milijarde dinara, a u 2021. godini on je bio 4,86 milijardi dinara“, navela je Agencija za prvreden registre (APR).

Ukupan gubitak kumuliran je u iznosu od 18,14 milijarde dinara i veći je 3,3 puta u odnosu na prethodnu godinu.

Usled povećanja osnovnog kapitala negativni uticaji na kapital su poništeni, te je zabeležen njegov rast od 51,4 odsto i na kraju 2022. godine vredeo je 18,68 milijardi dinara.

Ukupne obaveze i poslovna imovina porasli su za više od polovine u poređenju sa prethodnom godinom i iskazani su u iznosu od 31,9 milijardi dinara odnosno 50,6 milijardi dinara, dok je broj zaposlenih veći za 70, te je u 2022. godini u proseku bilo zaposleno 277 radnika.

 

Svi mediji u vlasništvu Telekoma

Kompanija Telekom Srbija, odnosno ćerka firma Arena čenels grup prema registru Regulatornog tela za elektronske medije (REM ) poseduje 24 televizije, pretežno sportskog i zabavnog sadržaja.

Osim toga poseduje informativni sajt sajt Juro njuz, kao i licencu za ekonomski web magazine Blumberg u regionu Jugoslavije, osim Crne Gore, a vlasnici su i Agro TV.

 

Mondo je posebna priča

Ipak, veliki potencijal da se proširi uticaj Telekom ima preko sajta Mondo, koji čini i posebnu i nikad do kraja razjašnjenu priču o vlasništvu nad medijima.

Prema ugovoru o saradnji Telekoma Srbije i kompanije Vajerles medija koja je u vlasništvu Igora Žeželja, Telekom se 2018. godine obavezao, da bez učešća u vlasništvu, uloži 38 miliona evra u firmu Mondo Inc.

Zatim je Vajerles medija početkom 2019. godine kupila Adrija medija grup (AMG) u okviru koje postoji veliki broj štampanih i onlajn izdanja. Najuticajni je svakako Kurir. On se izdaje u štampanom izdanju kao dnevnik, zatim u elektronskom kao portal, a od pre tri godine postoji i istoimena televizija.

Ugovorom između Vajerles medije i Telekoma predviđeno je da posle pet godina saradnje Telekom može da otkupi firmu Mondo Inc. To bi moglo da znači da bi Telekom, sledeće godine mogao da postane vlasnike cele grupe.

Nedavno je, tokom avgusta 2023. godine, Igor Žeželj pripojio AMG drugoj kompaniji Mondo. Tako je AMG na Mondo prebacio svu svoju imovinu kao i zaposlene, navodi se u ugovoru o pripajanju priloženom Agenciji za privredne registre.

Tada su iz Monda saopštili da su ovim činom „započeli proces objedinjavanja poslovanja sa ciljem formiranja integrisane organizacije sa liderskim položajem u oblastima digitalne transformacije i medija“.