Zaštita novinarki u digitalnom dobu

0
26
Source/Author: EFJ

Na Međunarodni dan žena, koalicioni partneri MFRR-a objavljuju kritičko ispitivanje napada na novinarke u Evropskoj uniji i zemljama kandidatima

 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, koalicija Media Freedom Rapid Response (MFRR) predstavlja analizu zabrinjavajućih napada na novinarke u državama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima. U 2023, novinarke su se suočile sa nesrazmerno velikim brojem verbalnih napada, posebno na društvenim mrežama. Partneri MFRR-a pozivaju na zajedničke napore u zaštiti njihovih prava i negovanju društva bez diskriminacije.

Media Freedom Rapid Response (MFRR) naglašavaja potrebu da se poboljša rodna ravnopravnost i prevaziđu uporni izazovi sa kojima se žene suočavaju u novinarstvu. Posebno ističu alarmantne napade na novinarke u državama članicama Evropske unije i zemljama kandidatima. Podaci inicijative Mapping Media Freedom za 2023. godinu otkrivaju 281 zabeležen incident napada na novinarke u ovom regionu tokom prošle godine.

 

Omalovažavnja i onlajn pretnje

Prema podacima MFRR-a, novinarke se češće suočavaju sa verbalnim napadima nego njihove muške kolege. Verbalni napadi su činili 31,0% evidentiranih incidenata sa novinarima, dok je za novinarke taj broj iznosio 42,7%.

Konkretno, klevetničke kampanje postale su značajno oruđe koje ima za cilj da ućutka i diskredituje novinarke, posebno kada izveštavaju o polarizovanim temama tokom izbornih perioda. Ove kampanje stvaraju plodno tlo za nekontrolisano širenje dezinformacija.

Digitalni pejzaž je pojačao obrasce uznemiravanja novinarki tokom njihovih profesionalnih aktivnosti. Napadi na mreži, koji čine 24,6% svih incidenata protiv novinarki, su posebno alarmantni, daleko nadmašujući one protiv muških novinara (12,5%). Ovo uglavnom uključuje uznemiravanje na mrežama, kao što su zastrašivanje, diskreditacija, uvreda, uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i maltretiranje.

Ovi ciljani napadi se protežu dalje od verbalnih napada i uključuju direktne pretnje na sigurnost novinarki i njihovih porodica i napade koji poprimaju seksualne tonove, kao što su pretnje silovanjem. U 2023. godini novinarke su se suočile sa najmanje 20 pretnji silovanjem ili smrću, od kojih se 60% dogodilo onlajn. ARTICLE19 Evropa je razvila seriju brifinga u kojima se analiziraju implikacije onlajn pretnji novinarkama na slobodu izražavanja i procenjuju istrage ovih slučajeva (uključujući brifing o istragama onlajn zlostavljanja novinarki u Španiji).

Nalet onlajn napada ima za cilj da zastraši, ućutka i stigmatizuje novinarke, potencijalno ograničavajući njihovo učešće u javnim prostorima. Razumevanje zlostavljanja na internetu je imperativ, jer direktno utiče na sposobnost novinarki da u potpunosti ostvare svoje pravo na slobodno izražavanje.

 

Fizički napadi i pravni incidenti

Napadi na javnim mestima i tokom protesta čine 18,9% i 15,3%, respektivno, od dokumentovanih incidenata u kojima su učestvovale žene novinarke. Fizički napadi, iako ređi nego kod novinara, i dalje predstavljaju 23,5% incidenata za novinarke, što je rezultiralo povredama u 17 slučajeva. Pravni incidenti, uključujući hapšenja, pritvaranja, zatvaranja, krivične prijave, građanske tužbe ili klevetu, takođe predstavljaju značajnu zabrinutost, čineći 25,6% svih incidenata protiv žena.

Putem svoje platforme Safety4Journalists, Evropska federacija novinara ističe kako su medijski radnici tradicionalno smatrani ugroženim zbog prirode njihovog posla, dok u stvarnosti postoji nedostatak svesti o bezbednosnim pitanjima i zaštitnim merama za njih. EFJ je 2023. godine stvorio Ekspertsku grupu za rodna pitanja i raznolikost, za koju se sigurnost novinarki nametnula kao jedna od ključnih tema rada.

Kroz MFRR Article 19 Europe i Međunarodni institut za štampu (IPI) organizovaće seriju okruglih stolova o istraživanju slučajeva onlajn uznemiravanja novinarki na Zapadnom Balkanu, oslanjajući se na sažetke politike ARTICLE 19 o ovoj temi, kao i na resurse IPI za obuku za redakcije o tome kako da podrži koleginice, razvijene tokom njegove Ontheline kampanje.

 

Napadi na novinarke u Evropi

Izazovi sa kojima su se suočavale novinarke 2023. sežu van granica, sa istaknutim slučajevima koji ilustruju ozbiljnost rodno zasnovanih pretnji:

  • U Rumuniji, istraživačka novinarka Emilia Rercan suočila se sa obnovljenom kampanjom klevetanja nakon što je izvještavala o plagijatu ministra unutrašnjih poslova.
  • U Finskoj, desničarski poslanici su takođe pokrenuli oštru onlajn kampanju klevetanja novinarke Iltalehti Ide Eramaa zbog njenog kritičkog izveštavanja.
  • Srpska novinarka Bojana Pavlović suočila se sa uznemiravanjem i prinudnim uklanjanjem telefona. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je tada odbilo da podnese krivičnu prijavu, smatrajući da novinarka nije životno ugrožena.
  • Italijanska slobodna novinarka Rosela Pučio suočila se sa nasilnim napadima, uključujući zapaljenje njenog porodičnog automobila, naglašavajući stalnu opasnost sa kojom se suočavaju novinari koji izveštavaju o ljudskim pravima i socijalnim pitanjima, kao što su migracije, siromaštvo i stanje žena.
  • Marilena Natale, još jedna novinarka koja izvještava o italijanskoj mafiji i iz tog razloga živi pod oružanom stražom od 2017. godine, dobila je nove pretnje smrću od klana Casalesi.
  • Crnogorska novinarka lista Vijesti Jelena Jovanović takođe živi pod zaštitom policije više od dve godine zbog svojih istraga o organizovanom kriminalu.

Slučajevi se množe i 2024. godine. Verica Marinčić, takođe iz Srbije, nasilno je udaljena iz zgrade opštine Inđija dok je izveštavala o protestu. U međuvremenu, Ola Ksama, istraživačka novinarka u Albaniji, i dalje je predmet pojačane kampanje klevetanja, otkrivanje njene privatne adrese i napade na članove njene porodice.

Uprkos ovim izazovima i rizicima, ove i mnoge otpornije novinarke ostaju posvećene svom ključnom poslu informisanja javnosti.

 

Bezbednost novinarki: kolektivna obaveza

Na ovaj Međunarodni dan žena, MFRR koalicija poziva na kolektivnu posvećenost vlada, medijskih organizacija i civilnog društva da se pozabave osnovnim uzrocima i osiguraju bezbedno okruženje za žene u novinarstvu. Dok se zalaže za zakone koji štite prava novinarki i konkretne akcije protiv uznemiravanja na mreži zasnovanog na polu, koalicija takođe apeluje na medijske kompanije da daju prioritet bezbednosti ženskog osoblja, podstiču okruženje bez uznemiravanja i pružaju sveobuhvatnu podršku u slučaju napada. Ovo kolektivno opredeljenje ima za cilj unapređenje rodne ravnopravnosti, solidarnost sa ženama novinarima koje se suočavaju sa pretnjama i stvaranje društva bez uznemiravanja i diskriminacije.

 

Potpisnici:

  • ARTICLE 19 Europe
  • European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
  • European Federation of Journalists (EFJ)
  • Free Press Unlimited (FPU)
  • International Press Institute (IPI)
  • OBC Transeuropa (OBCT)

Izvor: EFJ