Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Međunarodna federacija novinara (IFJ) i njegov Savet za rodnu ravnopravnost apeluju na medijske organizacije da im borba protiv digitalnog nasilja bude prioritet i da sastave konkretan plan kako bi iskorenili ovaj problem. Takođe, pozivaju vlade širom sveta da potvrde Konvenciju MOR 190 kojom se tretira nasilje i zlostavljanje na radnom mestu.
Postoji hitna potreba da se podrže žene koje se suočavaju sa onlajn nasiljem. Povezanost između onlajn pretnji i nasilja u realnom okruženju je direktna i žene ne bi trebalo da prolaze kroz to same.
Ovo su bile neke od ključnih tačaka koje su iznete na konferenciji Saveta za rodnu ravnopravnost Međunarodne federacije novinara pod nazivom Žene u sindikatima: Izgradnja moći, borba za sigurnost, koja je održana onlajn 22. novembra i tako okupila novinare i aktivitste i udruženja širom sveta. Konferencija je deo globalne kampanje Federacije Onlajn nasilje: treba da popričamo, pokrenute povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji uključuje i deljenje priča o borbi protiv zlostavljanja u digitalnom okruženju i 16 dana aktivizma.
Preko 60% novinarki doživelo je nasilje u digitalnom okruženju tokom svoje karijere, kažu statistike Federacije.
Onlajn nasilje zahvata žene sa bilo kakvom političkom, religioznom ili etničkom pozadinom. Jedan od glavnih aspekata ovih napada jeste da su žene rodno diskriminisane i seksualizovane.
Ovi nasilnički činovi nemaju za cilj samo zastrašivanje i ućutkivanje žena u medijima, već njihovi zastrašujući efekti doprinose propadanju priča i lišavanju informacija javnosti, čime se podriva pluralizam i pravo na pristup informacijama.
IFJ ističe manjak podrške redakcija i kolega kada se novinarka suoči sa zlostavljanjem na internetu. Malo njih prijavljuje napade i, ako se prijave, reakcije su nedovoljne. Anketa IFJ sprovedena 2018. godine pokazala je da je samo polovina žrtava onlajn zlostavljanja (53%) prijavila napade svom mediju, sindikatu ili policiji, a u dve trećine slučajeva ništa nije preduzeto.
„Sve manje novinarki ima tendenciju da prijavi zlostavljanje na internetu jer se to stalno dešava“, rekla je belgijska advokatica Šarlot Mikils za IFJ.
Iznova i iznova slušamo zastrašujuće priče koleginica o onlajn zlostavljanju. Čujemo o koleginicama koji napuštaju profesiju, pate od traumatskih stresnih poremećaja. Krajnje je vreme da medijske organizacije usvoje konkretne politike kako bi se suprotstavile ovom fenomenu i stale uz svoje žensko osoblje, bilo zaposleno ili slobodno. Ovo nije situacija sa kojom bi žene trebalo da se suoče same. Zlostavljanje na internetu nije deo posla“, kaže Marija Anđeles Samperio, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost IFJ.
IFJ je objavio set preporuka za medije i sindikate da nešto preduzmu, uključujući uspostavljanje procedura na radnom mestu, obuku o digitalnoj bezbednosti ili lobiranje onlajn platformi za pojačano obaveštenje i preduzimanje mera.
Još jedan ključni aspekt je da se osigura da se međunarodno zakonodavstvo izmeni kako bi se uznemiravanje i nasilje u svetu rada, uključujući onlajn nasilje, zakonski zabranili.
Ovo se može postići ratifikacijom Konvencije MOR 190 o uznemiravanju i nasilju na radu, kao i preporuke 206, za koju se IFJ zalaže.
„Dvadeset i jedna država u svetu je ratifikovala ovu Konvenciju i mnoge zemlje koje sebe nazivaju demokratskim nisu uspele da to urade. Pozivamo vlade da ratifikuju Konvenciju 190 i njenu preporuku 206 kao jedinstvene instrumente za borbu protiv nasilja nad ženama u svetu rada. Ne možemo da sedimo u tišini kada toliki broj naših koleginica trpi zlostavljanje onlajn i van mreže zbog obavljanja svog posla. Pitanje je javnog interesa da se obezbedi da čvrsti zakoni iskorenjuju nasilje na poslu. A novinarima su preko potrebni“, rekao je predsednik IFJ Dominik Pradali.
