BEOGRAD, 18.10.2017. – Šef obezbeđenja Dnevnog telegrafa od 1997. do januara 1999, Darko Popivoda, izjavio je da se Ćuruvija nije žalio da ga neko prati ili da mu preti, kao i da Ćuruvija nije imao lično obezbeđenje. Podsetio je na obračun države s njim u jesen 1998, na plenidbu imovine, ali i na to kako je cela redakcija ostala uz Ćuruviju i mesecima pošto su prestali da dobijaju plate.
U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije svedočio je nekadašnji šef obezbeđenja Dnevnog telegrafa Darko Popivoda, koji je izjavio da do njegovog odlaska sa tog mesta (tri meseca pre ubistva) nije bilo indicija da Ćuruviju neko prati, da se Slavko nije žalio da mu neko preti, kao i da je veoma retko tražio da neko od obezbeđenja ide s njim.
„Poslove ličnog obezbeđenja Slavka Ćuruvije niko od nas nije radio, jer to Slavko nije tražio. Tražio je, ponekad, da idem s njim kad negde putuje pa je umoran zbog vožnje ili telefona; tražio je da se mi iz obezbeđenja pojavljujemo na skupovima u Rexu ili na suđenjima (protiv Dnevnog telegrafa, Evropljanina i njega lično, op. a.) da bi tamo bilo više ljudi, a dešavalo se da me pozove kad je trebalo da se vidi sa Aleksandrom Tijanićem u Knez Mihailovoj ulici, da budem tu. Inače je išao sam, a sa Brankom Prpomobavezno je išao bez obezbeđenja. I posle mog odlaska, u januaru 1999. godine, koliko znam, nije uzeo ozbiljno obezbeđenje, a imao sam utisak da bi – ukoliko je smatrao da mu treba – mene pozvao“, rekao je Popivoda.
Policija često dolazila u Ćuruvijin stan
Svedok odbrane Popivoda izjavio je da je na mesto šefa obezbeđenja redakcije (januar 1997 – januar 1999) došao kao radnik po ugovoru o delu agencije Alfa tim, čiji je vlasnik Milorad Ulemek Legija. Rekao je da ne zna ko ga je preporučio Slavku Ćuruviji, te da se Ulemek (sa kojim je bio na „zdravo – zdravo“) nije pojavljivao u delu posla kojim se on, Popivoda, bavio.
„Na razgovor u redakciju pozvala me je Ćuruvijina sekretarica. Kad sam došao, Slavko mi je rekao da ja imam odlične preporuke, nije rekao od koga, i da sam mu potreban u redakciji.“
Popivoda je objasnio da je po dolasku zatekao momke koji su radili kao redakcijsko obezbeđenje („ne znam da li su iz Alfa tima“), i da je Ćuruvija tražio od njega da, u suštini, obezbeđenje bude tu, „da se novinari ne uplaše ako neko upadne u redakciju zbog nekog teksta ili naslova“, odnosno da posao radi „dosta lagano“, bez grubosti.
Popivoda je opisao period rada sa Ćuruvijom kao jedan od boljih poslova koje je radio, iskazivao je uvažavanje prema ubijenom novinaru kao poslodavcu, za koga je rekao da je bio „gospodin čovek“ koji je svaki pritisak trpeo u sebi i koji se nikad nije žalio na probleme.
On je rekao da je cela redakcija bila uz Ćuruviju u trenucima zatvaranja novina, da niko od oktobra 1998. do januara 1999. (kada je dobio otkaz jer je Ćuruvija zbog pritisaka države imao finansijskih problema) nije dobio platu, ali da su svi ostali uz glavnog i odgovornog urednika Dnevnog telegrafa.
Čak i posle plenidbe imovine, podsetio je Popivoda, redakcija je ostala na okupu nekoliko meseci. Ćuruvija je želeo da ih sve zadrži, pošto je, prema Popivodinom tumačenju, to bila najbolja redakcija u zemlji. Ćuruvija je iznajmio stan u prizemlju zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj 35, u kom su bile prostorije za obezbeđenje i redakciju, odnosno firmu DT Pres.
Popivoda se setio i da je policija u vreme kada je iseljen Dnevni telegraf često („i petkom, i subotom“) dolazila u Ćuruvijin stan, ali da on o tim razgovorima ne zna ništa jer im nije prisustvovao.
Upitan o razlozima odlaska sa mesta šefa obezbeđenja, Popivoda je rekao:
„DT Pres je preseljen u iznajmljeni stan u prizemlju zgrade u kojoj je, u potkrovlju, stanovao Slavko Ćuruvija. Posle dva meseca, u januaru 1999. godine, pozvao me je i rekao da nije siguran u kom pravcu će sve ovo ići sa redakcijom i da li će biti potrebe za mojim angažovanjem. Razumeo sam i da je finansijski loše stajao. Rekao je da će me angažovati kad bude trebalo, zamolio me da ostavim jednu osobu kao portira, da čuvaju ulaz. Pozdravili smo se i to je bio poslednji put da smo se videli.“
Uz Ćuruviju su, kaže, u tom trenutku ostala trojica momaka koja nisu imala drugi angažman. Popivoda je ostao pri svom iskazu i nakon što mu je sudija Snežana Jovanović predočila da je Branka Prpa u svom svedočenju navela sasvim druge, potpuno drugačije razloge za njegov odlazak sa mesta šefa redakcijskog obezbeđenja.
Prpa je, naime, rekla da je Popivoda Slavku Ćuruviji ispričao kako ga je na ulici presrela policija – nije bila sigurna da li su to bili pripadnici javne ili državne bezbednosti – te da su mu navodno rekli da „treba da se makne od Slavka“ jer će mu „otići glava“ i da je to „bilo veoma ozbiljno upozorenje“.Prema svedočenju Branke Prpe, koje je pročitala sudija Jovanović, Slavko Ćuruvija je navodno rekao Popivodi da može „slobodno da ide“.Popivoda kaže da nije tačno da je zato otišao, da nije dobio takvo upozorenje.
Još nekoliko detalja iz svedočenja Darka Popivode ne poklapa se sa izjavom Branke Prpe. Pre svega, Prpa je – kako je prepričala sudija Jovanović – rekla da su državni organi dolazili da plene imovinu iz stana Slavka Ćuruvije. Darko Popivoda se toga ne seća. Seća se da su plenili imovinu redakcije iz iznajmljenog stana u prizemlju, ali ne i ličnu imovinu Slavka Ćuruvije iz stana u potkrovlju.
Branka Prpa takođe tvrdi da su zvali policiju kada je Aleksandar Tijanić u njihovom stanu prijavio da mu je nestao pištolj koji je nosio sa sobom, i da je policija došla i napravila zapisnik. Popivoda kaže da ga je Slavko pozvao da se popne u stan, da potraži taj pištolj.
„Posle 10–15 minuta traganja za pištoljem, Slavko mi je rekao da idem i da je pitanje da li je Tijanić uopšte doneo pištolj“, rekao je Popivoda i dodao da tokom tih petnaestak minuta, koliko je on bio u stanu, nije zvao policiju.
Teško mi je palo Slavkovo ubistvo
Advokati odbrane iskoristili su priliku da od ovog svedoka uzmu kontakte koje on ima sa ostalim nekadašnjim pripadnicima obezbeđenja ubijenog novinara Slavka Ćuruvije (Igor Kokot, Nenad Kokot, Dejan Mihajlović, Nenad Radović) kako bi mogli da ih predlože za svedoke i pozovu u sud. Inače, Popivoda je na nekoliko ponovljenih pitanja o tome da li su njegove kolege iz obezbeđenja bile sa Ćuruvijom i na dan ubistva, odgovorio da ne zna.
„Kad sam saznao za ubistvo, otišao sam ispred zgrade. Telo je već bilo odneto. Ne sećam se da li sam video nekog od kolega. Bilo je puno sveta, izjavio sam saučešće i bio posle na sahrani. Teško mi je sve to palo, nisam verovao da se zaista desilo, tako da tada nisam postavljao nikakva pitanja“, rekao je Popivoda.
Suđenje okrivljenima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nastavlja se izvođenjem dokaza uvidom u pisanu dokumentaciju.
RUŽIĆ: KRAJ SUĐENJA POČETKOM 2018. GODINE
Slobodan Ružić, punomoćnik oštećenih Jelene i Radeta Ćuruvije, izjavio je nakon današnjeg ročišta da se – s obzirom na to da proces lagano prelazi u fazu uvida u pisanu dokumentaciju – početkom naredne godine može očekivati završetak ovog procesa. S tim se složila i branilac Zora Dobričanin Nikodinović.
Ružić smatra da je današnji svedok potpuno irelevantan, jer je prestao da radi kod Ćuruvije tri meseca pre ubistva i o tome nema nikakvih saznanja.
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da se približava kraj suđenju jer se ulazi u fazu predočavanja pisanih dokaza.
Ona je dodala da je sud prihvatio da se saslušaju još neki svedoci koje je predložila odbrana, kao i da će sud o nekim predlozima odlučiti naknadno.