BEOGRAD, 16.11.2018. – Sloboda govora ne sme nikoga da vređa i bude alibi za govor mržnje, predočila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i poručila da bavljenje ljudskim pravima nije vredno ako postoji strah, pa umesto zaštite, postoje kalkulacije koga, kada i kako treba štititi.
Ravnopravnost kao vrednost koju delimo, osnov je pravne države i pravednog društva, rekla je Janković i podsetila da je ove godine na Međunarodni dan tolerancije prihvaćena inicijativa da svaki prvi čas u školama bude posvećen na temu poštovanja, razumevanja i prihvatanja.
Iz godine u godinu sve češće čujem reč diskirminacija, ali nisam sigurna da li svi koji je upotrebljavaju znaju šta znači.
Prioritet je da sa građanima radimo na dostupnosti i prepozavanju poverenika kao institucije kojoj se obraćaju za zaštitu, rekla je Janković.
Janković je istakla značaj saradnje sa civilnim sektorom, novinarima i sudovima, podsećajući na sudsku zaštitu i strateške parnice.
Kroz strateške parnice ostvarujemo cilj da utičemo na pravnu praksu i javne politike, rekla je ona i kao najevidentnije primere navela slučajeve radnice obolele od leukemije, zid prema romskom naselju ili profesora univerziteta i njegove stavove o zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.
Janković je ukazala na značajnu ulogu medija, novinare koje mogu biti prozor u svet, koji se nekad može „otvoriti i zatvoriti“.
Tekstovi, naslovne strane, sadržaji komentari i profili na društvenim mrežama mogu podsticati mržnju, nasilje, ocenila je ona, ali ukazala da je sloboda govora jasno odvojena od govora mržnje i lako se prepoznaje.
Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Andrea Oricio ocenio je da Srbija sa svojim razvijenim zajednicama i bogatom kulturom mora da nastavi da promoviše raznolikost, poštuje obaveze preuzete na međunarodnom nivou, kao i domaćih propisa.
Novinarske nagrade koje će biti dodeljene su primer vrednosti kojima se Misija OEBS u Srbiji vodi, rekao je Oricio i istakao da je Srbija prihvatila standarde zaštite ljudskih prava i manjinskih zajednica po kojima su svi građani jednaki.
Rad poverenika je dokaz opredeljnosti srpskih vlasti za rešavanje pitanja diskrminacije. Prevencija, sprečavanje diskriminacije i podizanje nivoa svesti, medijske slobode i pluralizam su najbolji načini da se izgrade tolerancija i razumevanje, ocenio je Oricio.
Oricio je ocenio da mediji imaju ključnu ulogu u izgradnji svesti i toleranciji u društvu, navodeći da su danas dodeljene novinarske nagrade način da se oda priznanje nediskriminatornom izveštavanju, novinarskoj etici i toleranciji.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif rekao je da ambasada u okviru napora da doprinese jačanju demokratskih procesa u Srbiji i regionu, nastoji da podrži rad nezavisnih tela, kao što je institucija poverenika.
On je pozdravio jačanje kapaciteta institucije, stručnosti u vođenju strateških parnica, pre svega jer je reč o parnicama koje doprinose poboljšanju sudske prakse i tipskih slučajeva diskriminacije.
Janković i Oricio uručili su i godišnje nagrade poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Misije OEBS novinarima, a u oblasti TV to su novinarke RTS Suzana Duka i Višnja Višnjić Milić, kao i novinar N1 Miodrag Sovilj.
Nagrađeni su radijski novinari Marija Marić, Gorica Nikolin i Radmila Relić dok su u štampanjim medijima Slavica Tončić, Marijana Čanak i Vladimira Dorčova.
Na konferenciji povodom Međunarodnog dana tolerancije predstavljeno je i istraživanje „Odnos medija prema diskriminaciji“ po kojoj najveći broj novinara smatra da nema promena u pogledu diskriminacije u proteklih pet godina, dok 20 odsto njih smatra da je povećana u proteklih pet godina.
Novinari smatraju da u velikoj meri postoji govor mržnje, dok samo šest odsto njih misli da ga nema.
Novinari imaju veoma kritički stav po pitanju sankcionisanja diskriminacije i najveći broj 78 odsto njih smatra da se diskriminacija samo delimično kažnjava, odnosno da se sankcije selektivno primenjuju, dok 17 odsto njih smatra da se uopšte ne kažnjava.
Skoro 70 odsto novinara smatra da je ugrožavanje slobode govora samo izgovor da se govor mržnje toleriše, 13 odsto njih misli da previše strogo sankcionisanje govora mržnje može lako da ugrozi slobodu govora, dok 16 odsto nema nikakav stav.
Polovina ispitanika nema lično iskustvo, ni oni, niti njima bliske osobe nisu bile izložene diskriminaciji.
Većina anektiranih novinara, 67 odsto, podržava uvođenje posebnih mera koje bi obezbedile diskriminisanim grupama jednakost sa većinskim stanovnistvom, a koje bi trajale ograničen period, koliko je potrebno za dostizanje ravnopravnosti, dok je protiv takvih mera pet odsto ispitanika.
U anketi su učestvovala 164 predstavnika medija, od kojih je 54 odsto novinara i 46 odsto urednika, dve trećine njih su žene, muškarci jedna trećina, dok je tri četvrtine ispitanika u starosnoj dobi od 30 do 49 godina, a svaki peti anketirani stariji od 50, a mlađi od 60 godina. Istraživanje je realizovano u periodu avgust-oktobar, a anketu i obradu podataka uradila je agencija Faktor plus.