KIKINDA, 4.12.2017. – Razgovor povodom Fejsbuk objave Željka Bodrožića, vlasnika i glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Kikindske o pritiscima koje trpi.
Na svom Fejsbuk nalogu, 30.11.2017. Željko Bodoržić objavio da Kikindske nastavljaju da rade uprkos velikim pritiscima:
Još jedan broj Kikindskih, 982. po redu (petak, 1. decembar 2017).
Od kako nas je vlast eliminisala sa konkursa i zatvorila nam skoro sve prilaze oglašivačima, mi živimo od petka do petka i svaka nedelja liči kao da je poslednja u kojoj ćemo odštampati novine. Saznao sam da lokalne glavešine zovu i ovo malo oglašivača što nam je ostalo, da ih “ubeđuju” kako im nije pametno što se reklamiraju ili oglašavaju kod nas i tome slično. Neke od oglašivača zasigurno ne zovu, ali im verovatno spremaju neku vanrednu kontrolu poslovanja.
Čujem kako govore da smo beznačajni, njihov podli glasnogovornik piše kako prodamo 100-200 primeraka nedeljno, pa opet upinju iz sve snage da nas ugase?! Nažalost po nas, a i šire, sila je to a i pokvareni su do srži, i moram priznati da su nam dobro zagorčali život. Ali, drugarice i drugovi, nema predaje. Sledeći cilj je petak, 8. decembar
Kako bi saznao više o dešavanjima koje Bodrožić spominje, NUNS je razgovarao sa njim. Prenosimo razgovor.
NUNS: Kažete da vas je vlast „eliminisala sa konkursa“ za finansiranje sadržaja projekata od javnog interesa. Šta se tačno dogodilo?
BODROŽIĆ: U Kikindi je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata početkom godine podeljeno skoro 200.000 evra, a komisija sastavljena od već sada poznatih naprednjačkih izvršioca iz RAB-a i Organizacije turističkih novinara, dodelila je lokalnoj televiziji više od 10 miliona dinara i drugim lokalnim novinama u gradu, nekadašnjim opštinskim, četiri i po miliona, a to su dva glavna stuba propagande lokalne vlasti. Potom je sa skoro milion dinara čašćen lokalni portal, kažem čašćen jer je osnovan nešto pre raspisivanja konkursa, a osnovao ga je kamerman sa pomenute televizije, član SNS-a. Komisija je kao po nekom spisku, a to se dalo shvatiti kada je isti scenario ponavljan i na svim drugim lokalnim konkursima tokom godine, dodelila dva miliona novosadskom Dnevniku, milion i po beogradskom portalu Srbija danas, pola miliona beogradskom tabloidu Srpski telegraf – u pitanju su glasila u službi vlasti. Uz njih, pola miliona je dobio i novosadski Vojvođanski magazin Gorana Karadžića, moćnog čoveka u našoj oblasti, saradnika aktuelnog režima. Svi ti mediji, plus tabloid Informer, dobili su desetine miliona dinara u toku ove godine na lokalnim konkursima u Vojvodini, a sastav komisija bio je manje više sličan kikindskoj. A na dnu liste kikindskog konkursa bile su Kikindske sa 200.000 dinara, a ispod nas samo lokalni portal Civilon sa 90.000. Ni mi ni oni nismo potpisali ugovore jer bi tako dali legitimitet skandaloznim odlukama, međutim, dok smo mi nastavili da izlazimo, osnivači portala su rešili da nakon tri godine prekinu sa radom. Očigledno im nije pomoglo ni to što su se uglavnom klonili politike, jednostavno nisu bili slepi poslušnici lokalne vlasti i to im je došlo glave.
Kakvi su bili projekti koji su zavredili toliku podršku komisije i kakva su bila obrazloženja?
– Ceo konkurs u našem gradu je najblaže rečeno otvoreno ismevanje Zakona o javnom informisanju i Pravilnika o sufinansiranju, počev od izbora komisije pa do njenih odluka i obrazloženja. Lokalna televizija Rubin je dobila šest i po miliona za projekat “TV Prozor”, nekakav kolaž već emitovanih priloga, a još četiri miliona za svoj sajt, na kojem se objavljuju isti ti prilozi. Druge lokalne novine u gradu, koje posluju u mreži lokalnih novina po Vojvodini u vlasništvu Dušana Stupara, dobile su četiri i po miliona za projekat “Informisanje javnosti o radu ustanova obrazovanja u Kikindi i selima”, koji podrazumeva 50 tekstova o školama u našem kraju, što će reći da produkcija jednog teksta o radu neke škole na jednoj strani tih novina košta više od 80.000 dinara?! Tako banalno, a tako skupo. Opskurni Srpski telegraf dobija pola miliona da objavljuje na svom portalu “Priče iz Kikinde”, a komisija u obrazloženju kaže da će, citiram, “realizacija projekta doprineti podizanju kvaliteta, aktuelnosti i kreativnosti informisanja”, da će “doprineti unapređenju kulturnog stavralaštva uvažavajući multikulturalnost i obeležja Kikinde”, a povodom mnogih izrečenih mera Saveta za štampu protiv ovog tabloida, komisija kaže da ovom odlukom “podržava aplikanta da se u budućem radu pridržava preporuka Saveta za štampu i poštuje pravila novinarskog kodeksa”. Znamo koliko se Srpski telegraf pridržavao tokom ove godine kodeksa i vidimo koliko su pare iz kikindskog budžeta doprinele da se ta redakcija popravi.
U svom postu ste spomenuli da su vam zatvoreni skoro svi prilazi oglašivačima. Ko je ta vrata zatvorio i kako?
– Pa, prvo su nam zatvorili prilaze javnom sektoru. Naprimer, “Toplana” u svim medijima objavljuje novogodišnju čestitku, a meni direktor kaže, kada ga podsetim da su i naši čitaoci korisnici usluga te jedine toplane u gradu, da jednostavno ne može da se oglasi sa čestitkom i u našim novinama i moli me da shvatim u kakvom je položaju. Ove godine su nas bezobrazno eliminisali sa tendera za javno oglašavanje Gradske uprave i posao dodelili drugim novinama. Mi smo početkom 2016. godine pobedili na tom tenderu, tako što smo bili dva i po puta jeftiniji od konkurencije, ali su nam za ovu godinu pripremili zasedu, tako što su u projektnoj dokumentaciji sitnim slovima uneli klauzulu da mogu konkurisati samo lokalne novine koje su u kontinuitetu i bez prekida izlazile tokom 2015. i 2016. godine, znajući da mi nismo izlazili tokom dva meseca u proleće 2015. godine, nakon što nas je Poreska uprava greškom blokirala. Tako da nešto što nije bilo bitno prošle godine sada se ispostavilo kao uslov za konkurisanje i na tenderu su se pojavile samo njihove novine i dobile još dva miliona dinara iz gradskog budžeta u ovoj godini. A poslednjih meseci kreće i pritisak na ovo malo oglašivača koje imamo. To sam saznao od jednog od njih i nisam se iznenadio, jer znam na šta je sve spreman Milenko Jovanov kako bi nekoga ponizio i zgazio. On je taj koji pravi istrage po Vojvodini ko se gde oglašava, a onda izdaje naređenja lokalnim predsednicima da upozore te oglašivače da im nije pametno to što rade.
Koje su posledice po Kikindske, vas i vaše novinare?
– Mi smo skoro dodirnuli dno. Poslednjih meseci radimo skoro bez ikakvih primanja, a opstajemo zahvaljujući entuzijazmu nas nekoliko u redakciji i nesebičnoj pomoći naših kolumnista. Nadamo se da će neko uvideti da su malobrojni lokalni slobodni mediji na kolenima i da im se nekako treba pomoći. Mi smo predložili da nekoliko lokalnih novina udruži snage sa beogradskim Danasom, da se takav projekat podrži od donatora, jer ima smisla i nije skup, ali slobodne lokalne novine u Srbiji možete izbrojati na prste jedne ruke i zaista je teško naći dovoljno partnera za takav projekat, što je već sama po sebi alarmantna činjenica, a i plašim se da ćemo se teško probiti do neke organizacije koja podržava i pomaže slobodu informisanja, jer smo mi iz lokalnih medija, zaista, na repu interesovanja i prioriteta.
Kakve su posledice za građane Kikinde?
– Nažalost, Kikindske su ostale jedini slobodni medij u Kikindi, pošto su u poslednje dve godine ugašeni jedna televizija, jedan radio i jedan portal, i građani su već uglavnom prepušteni propagandi koju seju naprednjački mediji. Mi u ovakvom okruženju i bez pomoći očigledno nećemo još dugo, tako da će Kikinđani, a i meštani okolnih sela čitati, slušati i gledati samo vesti o nikad većim uspesima lokalne vlasti i nikad većem napretku Srbije u novijoj istoriji, ali i komentare i istraživanja o zloj i plaćeničkoj opoziciji i tome slično. U dve reči – medijski mrak.