BEOGRAD, 19.03.2018. – Direktor Fonda B92 i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, Veran Matić, rekao je da će narednih meseci, kao konsultant misije OEBS-a u Prištini, raditi na predlogu za formiranje Komisije koja će se baviti slučajevima 14 ubijenih i nestalih novinara na Kosovu u periodu od 1998. do 2005.
“Sa predstavnicima OEBS-a smo se ovih dana dogovorili da ćemo u narednih nekoliko meseci raditi na istraživanju sudbina nestalih i ubijenih novinara i pokušati da prikupimo dokumentaciju,” rekao je Matić u emisiji Slobodno srpski.
Do sada tu dokumentaciju niko nije tražio, a po mišljenju Matića, ona mora da postoji u određenim slučajevima kod srpskih, odnosno jugoslovenskih organa i kod međunarodnih organizacija – UNMIK-a, EULEX-a, OEBS-a.
“Rezultat tog procesa treba da bude predlog na koji način će se nastaviti rad na istraživanju ovih ubistava. Da li će to biti komisija po uzoru na onu koju imamo u Beogradu ili će biti nešto modifikovana zbog specifičnosti sutuacije ovde, videćemo. Najverovatnije će to morati da bude međunarodno telo sa ozbiljnim autoritetom iz sveta novinarstva,” rekao je Matić.
Pre godinu dana, Matić je na konferenciji o bezbednosti novinara u Prištini, koju je organizovao OEBS, predstavio Komisiju za istraživanje ubistava novinara u Srbiji i njene rezultate. Od tada traju razgovori između njega i predstavnika OEBS-a oko toga na koji način bi nešto moglo da se pomeri kada je u pitanju rasvetljavanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara i na Kosovu.
Jedan od zaključaka te konferencije bio je pokretanje inicijative za formiranje komisije koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara, što su tada podržala i novinarska udruženja koja okupljaju srpske i albanske novinare.
“Imam mandat da u narednih deset meseci pripremim taj predlog. Posle predstavljanja predloga medijskim udruženjima, međunarodnim organizacijama, videćemo koliko se može izvršiti ozbiljan pritisak da se takvo telo i formira. To bi trebalo da bude međunarodno telo koje bi imalo autoritet i Ujedinjenih nacija i Evropske unije, ali i svih lokalnih organa i na Kosovu, sa mandatom da vrši određenu vrstu kontrole i da pomogne istražnim organima u procesu ovih istraga. Osnovu te komisije treba da čine predstavnici medijske zajednice, i domaće i međunarodne. Takođe, članovi komisije bi trebalo da budu i ljudi iz onih institucija koje su zadužene za rešavanje, dakle, iz policije i iz drugih institucija koje u tome mogu pomoći,” istakao je Matić.
On je ocenio i da je veoma važno i zbog bezbednosti novinara danas rasvetliti slučajeve ubijenih i nestalih novinara.
“Ako nekažnjivost dopustite u bilo kojem vremenskom periodu, vi ste otvorili na neki način vrata tome da se dogode teški slučajevi nasilja ili ubistava i danas. To je na neki način poziv onima koji žele da zaustave novinare, da zaustave slobodu govora, da im je to najjeftiniji način, da će proći nekažnjeno, jer se niko time naročito neće baviti. Važno je da imamo prvo konsenzus medijske zajednice, a onda taj konsenzus mora da se napravi sa političkom zajednicom jednog društva, u ovom slučaju Kosova i naravno šire,” istakao je Matić.
Matić o ubistvu Ivanovića: Danas je teško prikriti atentate
Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića, Veran Matić je rekao da je zabrinjavajuće i nedopustivo da dva meseca nakon ubistva javnost još uvek nije upoznata sa bilo kakvim rezultatima istrage. On smatra da mora svakodnevno da se podseća na to ubistvo i na potrebu da se ono razreši.
“Svakim danom posle ubistva se gubi po pedeset odsto mogućnosti da bude razrešeno, jer ako se ne razreši u roku od nekoliko dana onda je kasnije sve to teže. Naravno, pošto su ovo kompleksne stvari, moguće je da dođe i do nekog rešenja, ali očigledno je da se mora dogoditi određena vrsta političkih promena ili nekog diskontinuiteta tu, da bi se nekako stvorio neki prostor, da neko progovori nešto. Mislim da je danas jako teško prikriti atentate tog tipa. U situaciji u kojoj nam sateliti gledaju u sobe, meni izgleda gotovo nemoguće da nije zabeleženo puno toga, na primer satelitima. Takođe, ovde je jako puno ljudi koji sigurno imaju ozbiljnu bezbednosnu kulturu i predstavljaju bezbednosne zajednice svojih zemalja na ovom prostoru,” ocenio je Matić.
“Unutrašnji dijalog – debata sa poznatim krajem”
Matić smatra da je unutrašnji dijalog o Kosovu koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo voditi od onog trenutka kad su se pojavili ozbiljni porblemi sa Kosovom.
“Čini mi se da je ovo finiš i da se u finišu obavlja jedna debata koja ima određenu vrstu poznatog završetka. Dakle, da ta debata ne daje neke nove produktivne ideje koje bismo mogli da upotrebimo i sa njima da eventualno promišljamo šta dalje, na koji način komunicirati celu tu priču. Jasno je da ističe vreme za neki sporazum koji treba napraviti, koji bi bio dugoročnijeg karaktera. Mislim da je to nekakvo zadovoljavanje forme i pripremanje javnosti na nešto što se mora dogoditi – a to je nekakav čin, nekakav gest kojim će se završiti ceo ovaj briselski proces,” smatra Matić.
“Između ruskog i američkog uticaja”
Govoreći o političkim odnosima u regionu u trenutku obnavljanja tenzija između Zapada i Rusije, Veran Matić je ocenio da uticaj Moskve na Balkanu raste.
“Ne primećujem to kao neku određenu veliku strategiju, nego više kao popunjavanje ispražnjenog prostora. Dakle, u jednom dugom vremenskom periodu Zapad je nekako napustio prostor Balkana i jednostavno ruski uticaj se proširio. Na primer povlači se BBC na srpskom, a na taj prostor je ušao Sputnjik,” podsetio je Matić.
Uticaj sa istoka je uzrokovan kako ekonomskim faktorima, kao što je energetska zavisnost od Rusije, tako i političkim, strankama u vladajućoj koaliciji na vlasti koje imaju dobre veze sa Moskvom.
Sa druge strane, i američki uticaj na Balkanu je snažan, posebno u vezi sa situacijom oko Kosova.
“Siguran sam da su SAD svakako prisutne u Briselskom dijalogu, ali, naravno, ne institucionalno i mislim da će biti veoma teško da se to institucionalno sprovede i realizuje. Mislim da i EU nije baš zainteresovana za tako nešto, ali SAD imaju veoma ozbiljne interese i ovde na Kosovu i u regionu i mislim da će one nastaviti dalje da budu vrlo aktivne kada je reč o samom procesu i o samom Balkanu uopšte,” rekao je Matić.
“Završni dokument ne mora da bude priznanje”
Matić veruje da je moguće sklopiti pravno obavezujući dokument između Beograda i Prištine na kraju Briselskog dijaloga, na način koji to neće značiti faktičko i formalno priznanje Kosova, za šta će trebati dosta, ocenio je, mudrosti i spretnosti.
“Mislim da ima puno elemenata koji bi trebalo da naprave balans i da se niko ne oseća da je pobeđen i da je izgubio sve, a da u isto vreme ne bude i baš najzadovoljniji onim što je dobio. To bi mogao da znači okvir u kojem će građani Kosova živeti stabilnije i bolje u budućnosti u zajednici na način koji se postigne ovim sporazumom. Ne treba se vezivati za nešto što imamo kao teritorijalno i državno u svojim glavama, a da ono u realnosti ne postoji. Treba na neki način komunicirati sa realnošću u korist građana, a ne u korist nečega što mi zamišljamo da je Kosovo danas u našim glavama, nešto što je mašta. To znači da treba prihvatiti realne odnose snaga i iskoristiti to da građanima kroz čitav niz odluka bude garantovana stabilnost, bolji život, sloboda i ekonomski uslovi za razvoj,” smatra Matić.
Na pitanje da li je moguće da Srbija bude uslovljena priznanjem Kosova za ulazak u EU, Matić je ocenio da to od Srbije niko ne traži.
“Ja mislim da niko ne traži da Srbija to uradi na taj način na koji se to uglavnom zamišlja, da će jednog dana Vučić reći – mi priznajemo Kosovo i ono je ravnopravna država kao i sve ostale države. Mislim da će postojati neka odluka koja će to u realnosti značiti, ali se neće to tako zvati i neće imati sve elemente državnosti kao što neke normalne zemlje imaju u svetu. Postojaće, ne znam, određena vrsta međunarodnog nadzora i određeni vremenski period koji će sigurno ostati da se taj nekakav završni oblik državnosti možda poklopi sa vremenom u kojem će ceo Balkan biti integrisan u evropske tokove, u evropsku zajednicu i kada će, pretpostavka je, granice biti po malo besmislene, i da će pitanje suvereniteta biti više evropsko, nego lokalno,” rekao je Matić gostujući u emisiji Slobodno srpski.