BEOGRAD, 25.07.2018. – Uticaj građana na uređivačku politiku javnog servisa u Srbiji se tradicionalno svodi na ulične proteste, obično organizivane na poziv političkih partija. Postoje i drugi modeli uticaja na program javnog servisa, zasnovani na zakonu, ali oni nikada nisu razrađeni na odgovarajući način i građani sa kojima smo razgovarali ne znaju mnogo o njima.
“Svih ovih godina koliko god da su građani sugerisali šta bi želeli da gledaju nije se ništa promenilo”, rekla je studentkinja, učesnica ankete.
“Ne gledam RTS, ne gledam ništa, gledam internet”, navodi sledeća ispitanica, pripadnica populacije od 30 do 40 godina.
“Eventualno, možda kada bi mnogo građana reagovalo na nešto, možda bi nešto promenili”, ocenjuje žena, pripadnica populacije između 50 i 60 godina.
Novinarka Maja Divac smatra da je komunikacija javnih medijskih servis i građana je u Srbiji skoro nepostojeća.
“Preporuke Saveta Evropa i uopšte medijske regulative je da ta komunikacija mora da bude svakodnevna, otvorena, dinamična ta vrsta komunikacije je potrebna, mi to nemamo”, rekla je Maja Divac.
Ona je autorka istraživanja “Građani i javni medijski servis: Modeli građanskog nadzora javnog medijskog servisa” i prema njenim rečima, bez kvalitene komunikacije sa građanima, nema ni dobrih javnih servisa.
“Javni medijski servisi postoje zbog toga, to jesu mediji koji treba da budu na usluzi građanima, da im omoguće kvalitetno i objektivno informisanje, javnu debatu, sučeljavanje mišljenja, da im omoguće da budu informisani i da su u prilici da gledaju edukativne programe, programe iz kulture. To je uloga javnih medijskih servisa i taj model je prepoznat u čitavoj Evropi, kao model medija koji treba podržati i održati”, ukazala je novinarka.
Za sada u Srbiji građani mogu da komuniciraju sa javnim servisima putem e-maila i telefona na sajtu televizija, ali bez obaveze javnog serisa da na njih odgovori ili da ih uvaži. Građani kažu da su uglavnom nezadovoljni informativnim programom.
“Ako govorimo o informativnim emisijama previše su krute, tvrde, formalne, državne, složene nekom predvidivom hijerarhijom, znate šta će biti pre nego što čujete vesti”, mišljenje je muškarca pripadnika populacije od 50 do 60 godina.
“Jednoličnost, neinventivnost, kadrovksa politika pre svega i jedna nezainteresovanost ljudi, jer ne završava se sve sa parama”, ocenjuje drugi ispitanik, starosti preko 60 godina.
Jedna od ključnih preporuka u analizi Maje Divac je uspostavljanje zaštitnika, odnosno ombudsmana za gledaoce, a upravo takva institucija mogla bi uskoro da bude uvedena na RTS-u.
“To bi zapravo bila jedna emisija, osoba koja bi vodila emisiju koja se tiče samog kvaliteta progrma i tu bi na mnogo konkretnijem i direktnijem nivou ljudi mogli da šalju komentare, a ombudsman bi trebalo da te komentare analizira i da vidi koji je najbrži i najednostavniji mehanizam da se program unapredi i to bi bilo kontinurinao”, objasnila je Jovanka Todorović Savović iz Programskog saveta RTS-a.
Ombudsman je vrsta garancije da će medij ispunjavati svoje obaveze prema publici, I ta praksa već postoji u Sloveniji, Francuskoj, Portugalu, Španiji. Poverenika za korisnike usluga HRT uvela je susedna Hrvatska 2011. godine. Jedan od najvećih javnih servisa u svetu – BBC nema ombudsmana, ali ima odeljenje za pritužbe gledalaca koje svakodnevno komunicira sa svojim korisnicima, što je i glavni razlog kvaliteta i uspeha BBC-a.
“Oni u proseku prime 3.000 pisama od građana i postoje službe koje se svakoga dana, 24 sata vrlo temljeno bave tim pitanjima i sugestijama, tako da se svakog jutra od svih pristiglih sugestija građana, naprave mali dokumenti sa najvažnijim tačkama koji onda kruže celom redakcijom BBC-a, i na te sugestije se odgovara preko službe koja komunicira sa javnošću”, objasnila je Maja Divac.
Građanima u Srbiji data je mogućnost da učestvuju u javnim raspravama koje organizuju Programski saveti RTS-a i RTV-a. Po zakonu, godišnje treba da se održi bar jedna, a prošle godine javni servisi organizovali su po četiri javne rasprave.
“Te javne rasprave izgledaju tako da ih praktično ljudi iz samih javnih servisa koriste da predstave svoj program, da predstave na čemu oni rade. To nije dobar način, jer govore oni, oni ne čuju šta građani misle o tim programima”, kritična je Maja Divac.
Ljudi u Programskim savetima svesni su da javne rasprave ne ispunjavaju svoju svrhu. Ne samo da su loše organizovane, već se o njima malo zna, a preporuke građana ostaju mrtva slova na papiru.
“Sa sigurnošću ne mogu da tvrdim da li su kritike uvažene jer nakon prethodnog ciklusa javnih rasprava zabeležili smo primedbe građana, to je preneto upravnom odboru, a da li smo to osetili konkretno u programu, to ne mogu da kažem jer sama komunikacija sa menadžmentom kuće je na tom nivou da mi kao programski savet već godinu dana nismo dobili izveštaj o gledanosti, a ne neke detaljnije analize u vidu sadržaja programa”, rekao je Miloš Katić iz Programskog saveta RTV .
“RTS ima sluha i želi da čuje obične građane bez titule, bez profesije. I dogovorili smo se da naredne rasprave idu u korist građana, odnosno da 80 odsto vremena pričaju građani koji dođu na javnu rapsravu, a 20 odsto da mi predstavimo program”, rekla je Jovanka Todorović Savović.
Kako su naveli iz Programskih saveta, planira se medijska kampanja koja bi mogla da počne od septembra, kako bi se što više građana uključilo u javne rasprave.
“Za programski savet to nije samo ispunjavanje forme, zaista se trudimo da organizujemo raspravena nivou na kojem bi to bilo potrebno. Brojnost na javnim raspravama bi doprinela tome da preporuke koje idu Upravnom odboru budu bazirane na znatno većem uzorku koji bi bio relevatniji za same preporuke unapređenja programskih sadržaja”, kazao je Miloš Katić.
“Moram da kažem da mi nismo imali konkrete akte, odnosno konkretne korake. Više su se svi zaključci sa samih sednica bili savetodavni, tako da će preporuke sada biti vrlo konkretne imaće neki vremenski rok i nadležnu osobu. Ukoliko ne formirate tako stvari, vrlo često se desi, pogotovo ako nije goruće pitanje, da se to završi pre realizacije”, najavljuje Jovanka Todorović Savović.