BEOGRAD, 30.01.2019. – Nezavisno udruženje novinara Srbije od 2014. godine izdaje godišnju Hroniku napada i pritisaka na novinare, a od 2008. godine vodi evidenciju prijavljenih incidenata, odnosno incidenata koji su poznati javnosti. Na događaju “Medijske slobode i autorska prava” NUNS je predstavio Hroniku napada i pritisaka na novinare za 2018. godinu.
Upoređivanjem podataka iz beze koju vodi NUNS, očigledno je da je u 2018. godini nastavljen trend povećanja broja pritisaka na novinare i druge medijske profesionlce.
| Godina[1] | Broj zabeleženih incidenata | Fizički napadi | Napadi na impovinu | Pritisci | Verbalne pretnje |
| 2016 | 69 | 9 | 1 | 33 | 26 |
| 2017 | 92 | 6 | 2 | 62 | 22 |
| 2018 | 102 | 7 | 0 | 72 | 23 |
Iako pritisci ne sadrže direktne pretnje niti neposredno fizički ugrožavaju novinare, oni mogu da dovedu do ugrožavanja sigurnosti novinara. Broj pretnji i fizičkih napada na novinare i medijske radnike je gotovo isti kao i 2017., a i ove godine primetan je veliki broj pretnji upućenih putem interneta i društvenih mreža.
Poslednji slučaj ozbiljnog ugrožavanja bezbednosti novinara u 2018. je slučaj bacanja zapaljive naprave na garažu novinara portala Žig info Milana Jovanovića koja se zapalila, zahvatila celu kuću koja je potpuno uništena. Ovaj slučaj je jedan od najozbiljnijih slučajeva napada na novinare od detoniranja bombe na prozoru Dejana Anastasijevića 2007. (slučaj se i dalje nalazi u predistražnoj fazi).
U decembru 2016. godine potpisan je Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara između Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva i 7 novinarskih i medijskih udruženja. U okviru Sporazuma osnovana je Stalne radna grupa, uspostavljen mehanizam prijavljivanja slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, kao i kontakt osobe za razmenu informacija kod strana potpisnica.
Iako su napravljeni određeni pomaci, situacija i dalje nije na zadovoljavajućem nivou – rad Stalne radne grupe je doveden u pitanje u novembru 2017. kada su, zbog nezadovoljstva u primeni Sporazuma i drugih okolnosti, NUNS, NDNV, ANEM, AOM i ASMEDI zamrzli status u njoj. Međutim, udruženja su smatrala da je u situaciji kada je bezbednost novinara ugrožena, saradnja sa institucijama koja bi dovela do ostvarivanja pozitivnih rezultata prioritet. Udruženja su RJT i MUP-u poslala zahteve i mere za unapređenje rada Grupe, a posle više sastanaka i pregovora o odmrzavanju statusa, u oktobru 2018. Stalna radna grupa je nastavila sa radom. Tokom ovog perioda uspostavljeni mehanizam prijavljivanja slučajeva i razmene informacija je funkcionisao.
Prema NUNS-ovoj evidenciji i podacima dobijenih od nadležnih organa i novinara, od ukupno 31 zabeleženog slučaja napada i pretnji novinarima u 2018. godini, tri slučaja su rešena izricanjem neke vrste kazne, dok je 18 slučajeva još u toku pred tužilaštvom i policijom. U 5 slučajeva je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a dva su u sudskom postupku. Dva slučaja pretnji nisu ni prijavljena, a o jednom slučaju NUNS nema informacije.
Problem nekažnjivosti
Nekažnjivost je i dalje veliki problem – na to ukazuju slučajevi pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića (2007) i fizički napadi na Davora Pašalića (2014) i Ivana Ninića (2015) koji i dalje nisu rešeni. Nerešeni su i slučajevi ozbiljnih pretnji Dragani Pećo i redakciji KRIK-a, Nedimu Sejdinoviću i Dinku Gruhonjiću (svi iz 2016. godine), upad u stan Dragane Pećo i neovlašćeno snimanje Predraga Blagojevića (2017), kao i mnogi drugi slučajevi.
Na problem nekažnjivosti ukazuju i tri nerasvetljena ubistava novinara. Slučajevi Radoslave Dade Vujasinović (1994) i Milana Pantića (2001) su još u predistražnom postupku, dok se suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, započeto 2015.godine, i dalje odvija pred prvostepenim sudom. Iako je Komisija za istraživanje ubistava novinara u 2017. napravila pomake u slučaju Milana Pantića tužilaštvo još nije preduzelo odgovarajuće korake.
Pritisci na novinare
Trend rasta broja pritisaka se nastavlja: u 2018. godini NUNS je zabeležio 72 pritiska, uključujući ozbiljne pritiske koji mogu da dovedu do ugrožavanja bezbednosti novinara. Politički i ekonomski pritisci su i dalje pritisutni, a dovode do autocenzure, pa samim tim i do sužavanja slobode medija. Najčešća meta pritisaka su mediji i novinari koji svoj posao obavljaju u službi ispunjavanja javnog interesa, koji se bave istraživačkim novinarstvom, nezavisni mediji i novinari koji obavljaju svoj posao u skladu sa Kodeksom novinara Srbije.
Ono što je posebno obeležilo 2018. godinu su pritisci koji dolaze od javnih funkcionera, čak i onih na najvišim državnim funkcijama. NUNS je u 2018. godini zabeležio 30 slučajeva napada, prozivanja, vređanja, omalovažavanja i diskriminacije novinara, medija, novinarskih i medijskih udruženja od strane državnih i lokalnih funkcionera.
Pored političkih, učestali su i ekonomski pritisci koji se manifestuju kroz distribuciju novca za oglašavanje i budžetsko sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. U 2018. godini nastavljeno je sa administrativnim uznemiravanjem medija kroz neopravdane, duge i iscrpljujuće posete inspekcija, izbacivanje iz prostorija, itd. Najupečatljiviji slučaj iz 2018. je slučaj portala Južne vesti.
Pritisci putem sudskih postupaka
Nastavlja se i trend podnošenja velikog broja tužbi protiv novinara u vezi sa objavljivanjem informacija u medijima: u 2018. godini broj podnetih tužbi iznosi 626, a u istom periodu su rešena 505 predmeta. Ukupan broj nerešenih predmeta na dan 31. decembra 2018. godine iznosi 1.042. U 2017. godini podneto je 548 tužbi, dok ih je u 2016. bilo 507.
Karakteristično za prethodnu godinu je porast tužbi koje podnose nosioci javnih funkcija protiv nezavisnih novinara i medija koji pišu kritički. To je posebno zabrinjavajuće jer i sam Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da su funkcioneri dužni da tolerišu iznošenje kritičkog mišljenja, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava koja takođe ukazuje na to da javni funkcioneri moraju da trpe viši stepen kritike.
Najupečatljiviji slučaj u 2018. bio je podnošenje tužbi zbog povrede časti i ugleda od strane ministra Nenada Popovića protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK. Ministar je podneo četiri tužbe i to zbog četiri teksta u kojima su navedene gotovo iste informacije zasnovane na obrađenim dokumentima u okviru međunarodnog projekta „Rajski papiri“. U svakoj od tužbi ministar je traži po milion dinara naknade štete.
Kršenje Kodeksa novinara Srbije
Trend masovnog nepoštovanja Kodeka novinara Srbije nastavljen je i u 2018. godini: od ukupno 71 prijavljenih slučajeva, Komisija za žalbe je utvrdila da je u 37 prekršen Kodeks. Poslednji monitoring Saveta za štampu je utvrdio da je u periodu od avgusta do decembra 2018. najčešće bilo prekršeno poglavlje IV – odgovornost novinara (2.213 puta). Od ukupnog broja prekršaja Kodeksa najveći broj su počinili Alo (929), Srpski telegraf (769), Kurir (701) i Informer sa 600. Dok su namanje Kodeks kršili Politika (36) i Danas (57).
Nastavlja se trend kampanja koje mediji bliski vlastima vode protiv pojedinih novinara i medija koji obavljaju svoj posao u skladu sa profesionalnim standardima, poput kampanje TV Pink protiv novinarke Tamare Skrozze iz januara 2018. Ovakvi slučajevi često svoj epilog nalaze na sudu kada novinari tuže medije koji sprovode kampanje zbog povrede ugleda i časti.
Pored navedenih tema, u Hronici su obrađene i druge oblasti, kao što su sufinansiranje javnog interesa u javnom informisanju, Regulatorno telo za elektronske medije.