Ministarstvo pravde je 19. oktobra 2022. godine objavilo Nacrt zakona za dopune i izmene Zakona br. 119/2014 za „Pravo na informisanje”. Prema Vladi, ovaj nacrt zakona ima za cilj unapređenje i jačanje postojećeg zakonodavstva o pravu na informisanje, fokusirajući se na interese građana i transparentnost i odgovornost javnih organa.
Iako nacrt zakona sadrži neke od predloga civilnog društva o pravu na pristup informacijama, ima i predloga koji izazivaju zabrinutost.
Prvo što stvara zabrinutost jeste odredba nacrta zakona o „zlonamernim zahtevima“. U članu 24/2 predviđeno je: „Kada su zahtevi za dostavljanje informacija očigledno zlonamerni, posebno zbog njihovog ponavljajućeg karaktera, organ javne vlasti može odlučiti da okonča upravni postupak bez pravosnažne odluke. Teret dokazivanja kojim se potvrđuje zloupotreba prirode zahteva pripada organu javne vlasti“. Zabrinuti smo da bi ove izmene, ukoliko budu usvojene, omogućile državnim organima i ministarstvima da odbace zahteve za javno informisanje od strane novinara kao uvredljive, a da pri tome nemaju obavezu da to opravdavaju. Ako budu usvojene na trenutno predloženi način, promene bi mogle dodatno da ometaju profesionalno istraživačko i kvalitetno novinarstvo koje se već suočava sa mnogim izazovima u pristupu javnim informacijama, što bi dodatno ugrozilo transparentnost i odgovornost vlade.
Drugo pitanje je nesprovođenje odluka Poverenika za pravo na informisanje i zaštitu podataka. Nacrt zakona sadrži odredbe za rešavanje ovog problema, prema kojima će se nesprovođenje odluka Poverenika kazniti od 150.000 do 300.000 albanskih leka. Ova sankcija će se primeniti na rukovodioca ustanove. Iako je ovo pokušaj da se inkorporiraju neke od sugestija civilnog društva po ovom pitanju, zabrinuti smo da ne ispunjava stalni zahtev civilnog društva. Tokom godina preporuka je bila da odluke Poverenika moraju imati izvršno dejstvo, a njihovo neizvršavanje mora predstavljati upravni prekršaj. U suprotnom, organi javne vlasti i dalje će čuvati informacije uprkos odlukama Poverenika.
Takođe, zabrinuti smo zbog transparentnosti javnih institucija i načina reakcije na zahteve za javno informisanje (FOI). Iako važeći zakon nalaže Povereniku da rešava sve slučajeve nedostavljanja informacija od strane javnih institucija, Poverenik i dalje donosi veoma mali broj odluka o primljenim pritužbama. Mali broj odluka Poverenika i činjenica da njegove odluke nemaju izvršnu snagu su kritična pitanja važećeg zakona i njegove primene, i zabrinuti smo što se tim pitanjima ne bavi u predloženim izmenama.
SafeJournalists mreža izražava zabrinutost zbog nekih od predloženih izmena zakona i traži od nadležnih da preispitaju predloge civilnog sektora, kako bi se usvojile izmene koje će doprineti ostvarivanju ovog prava novinara i svih građana.
SafeJournalists mreža će obavestiti relevantne nacionalne i međunarodne zainteresovane strane o ovim izmenama zakona.
Svaki napad na novinare je napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana.
Priština – Skopje – Sarajevo – Zagreb – Beograd – Podgorica, 15. novembar 2022.
Udruženje novinara Kosova
Udruženje novinara Makedonije
Udruženje BH novinari
Hrvatsko novinarsko društvo
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Sindikat medija Crne Gore
