Poslednjih nedelja, nekoliko slučajeva ugrozilo je nezavisnost rada novinara u Albaniji povećanim brojem tužbi protiv njih, posebno protiv istraživačkih novinara. SLAPP (Strateške tužbe protiv učešća javnosti – tužbe koje su usmerene na gušenje slobode govora i ograničavanje kritike javnosti) postaju česte u albanskom medijskom okruženju kao mehanizam za cenzuru, zastrašivanje ili ućutkivanje nezavisnih medija, istraživačkih novinara i kritičara opterećujući ih sudskim troškovima dok ne odreknu protivljenja ili kritike. Tri tužbe protiv novinara u Albaniji podnete su samo u decembru 2020. godine, što je doprinelo pogoršanju slobode medija.
Slučajevi tužbi u decembru 2020. godine povezani su sa javno-privatnim partnerstvom vlade Albanije u vezi sa spalionicama u Elbasanu. Prve nedelje decembra 2020. godine BIRN Albanija je tužen zbog članaka o dogovoru o spalionici koji su objavili. Druga tužba podneta je protiv Artana Rame, istraživačkog novinara, koji je 6. novembra 2020. objavio istraživački članak „Iza kulisa drugog ugovora za spalionicu Elbasan“. Ranije je šef kabineta Ministarstva odbrane tužio novinara Juli Ristani, koja je u listu Shkip objavila istraživački članak o dobijanju stipendija za vojne studije medicine u Grčkoj, koje je ponudio NATO.
BIRN Albanija stoji iza objavljenih tekstova i kako su rekli su da su spremni da to brane na sudu. Do tužbe je došlo nakon što je BIRN Albanija objavio članak o spalionicama. „Tužba je neosnovana i ima za cilj da zastraši novinare kroz skupe i dugotrajne pravne procese kako bi se ubuduće ustezali da ih objave“, rekla je izvršna direktorka BIRN Albanija, Kristina Voko za Citizen Channel. Na pitanje BIRN-a Albanija, Artan Rama rekao je da ostaje pri objavljenom članku i braniće ga na sudu. „Mislim da postoje dve svrhe. Prvo, pokušaj kompanije da javnosti predstavi pozitivnu sliku, kao što je prosleđivanje slučaja sudu u nadi da može apriori javno preneti ideju da je nepravda učinjena i drugo, pretnja za svakog novinara koji učestvuje u izveštavanju o ugovorima o koncesijama za javno-privatno partnerstvo, uključujući ove kompanije “, rekao je Rama za Citizen Channel.
Reagovali su medijski stručnjaci, organizacije civilnog društva i druge nezavisne medijske organizacije, ističući da ove tužbe imaju male pravne osnove, ali se koriste kao mehanizam za zastrašivanje i cenzuru istrage korupcije.
Blerjana Bino, istraživačica mreže SafeJournalists, ističe „U Albaniji smo svedoci kontinuiranih pokušaja suzbijanja nezavisnih medija kao što je to slučaj sa ciljanim tužbama protiv istraživačkih novinara i povećanja krivičnih kazni za klevetu. Nedavno, radna verzija dokumenta Ministarstva pravde, je procurela u medije. Taj dokument pokazuje pokušaje Vlade da dalje pooštri kazne za klevetu, koja je u Albaniji već krivično delo suprotno najboljoj međunarodnoj praksi, pa se tako nekoliko nezavisnih medija u zemlji suočava sa različitim pritiscima, zastrašivanjem i pretnjama i potrebna im je podrška u borbi protiv zloupotrebe moći“.
Mreža SafeJournalists, koja predstavlja više od 8.200 medijskih profesionalaca na Zapadnom Balkanu, solidarna je sa albanskim kolegama i izražava zabrinutost zbog nepovoljne sudske prakse protiv medija. Takođe, SafeJournalists mreža osuđuje pokušaje Vlade u donošenju restriktivnih propisa povećavajući kazne za klevetu i utičući na rad nezavisnih medija
Svaki napad na novinare je napad na javni interes svih građana, demokratiju i prava.
Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb, 11.12.2020.
Udruženje novinara Kosova
Udruženje novinara Makedonije
Udruženje BH novinari
Hrvatsko novinarsko društvo
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Sindikat medija Crne Gore
