STRUGA, 24.05.2018. – Političari i javni funkcioneri ne smeju svojim izjavama i akcijama stvarati neprijateljsko okruženje za medije a svaka pretnja medijima i novinarima mora biti ozbiljno shvaćena i istražena, navodi se u preporukama medijske konferencije OEBS za Jugoistočnu Evropu održanoj u Strugi, u Makedoniji
Peta medijska konferencija za Jugoistočnu Evropu koju je organizovala Kancelarija Predstavnika OEBS-a za slobodu medija iz Beča u saradnji šest misija OEBS iz regiona održana je u Strugi u Makedoniji 10. i 11. maja i završena preporukama koje su proizašle sa panela i bogatih diskusija tokom konferencije.
Implementiranje preporuka trebalo bi da obezbedi konkretne korake u napretku i jačanju medijskih sloboda u regionu. U debati dvednevnog skupa u Srtugi dominirala je tema bezbednosti novinara jer je samo dan pre konferencije u Podgorici pucano na Oliveru Lakić novinarku Vijesti, a u prethodnih godinu dana u Evropi su ubijena tri novinara (Daphne Caruna Galizia, Jan Kuciak i Makim Borodin) koji su radili na istraživačkim pričama.
Prvog dana konferencije, 10. maja, učesnici OEBS-ove medijske konferencije zajedno su stali iza Deklaracije u kojoj su snažno osudili ranjavanje crnogorske novinarke Olivere Lakić.
Glavna poruka konferencije je da svaka prepreka za slobodu štampe predstavlja prepreku demokratiji. Prepreke su opstrukcija ne samo rada novinara, već i opstrukcija prava građana na slobodno informisanje. Zločini protiv novinara su zločini protiv demokratije.
U završnom govoru predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir (Harlem Desir) izneo je sledeće preporuke:
Svaki napad ili pretnja istraživačkom novinarstvu treba da alarmira vlasti koje moraju da osiguraju da novinari rade u sigurnom okruženju.
Da bismo naglasili suštinu preporuke o ovom pitanju čvrsto zahtevamo da:
1) političari i javni funkcioneri ne smeju stvarati neprijateljsko okruženje za medije svojim izjavama i akcijama;
2) svaka pretnja medijima i novinarima mora biti ozbiljno shvaćena i istražena;
3) nekažnjavost nije opcija za zemlje sa demokratskim uređenjem. Izvrsioci i nalagodavci zločina protiv medija i novinara moraju biti izvedeni pred lice pravde;
4) jasno je rečeno da vlasti moraju izdvojiti adekvatna ljudska i finansijska sredstva za sprovođenje istrage. Tužioci i sudije moraju biti svesni potrebe da napade na novinare tretiraju kao prioritetne slučajeve i da sarađuju sa novinarskim organizacijama;
5) posebnu pažnju treba posvetiti pitanju sigurnosti novinarki koje se suočavaju sa dodatnim pretnjama, uključujući online pretnje. Kao odgovor, vlasti i mediji moraju razviti strategije rodne ravnopravnosti kako bismo bolje osigurali njihovu bezbednost.
Drugi problem kojim smo se bavili na konferenciji bili su uslovi rada novinara. Novinari u regionu suočavaju se sa velikim problemima kada je u pitanju zaštita njihovih radnih i socijalnih prava. Očigledno je da novinari koji nisu sigurni kada je u pitanju njihovo zaposlenje, nemaju nezavisnost.
Čuli smo za potrebu jačanja uloge sindikata novinara u obezbeđivanju kolektivnih prava. Bolji uslovi rada smanjuju potencijalnu izloženost političkim i drugim oblicima pritisaka.
U mnogim slučajevima sami mediji su pod ekonomskim pritiskom i prenose ovaj pritisak na svoje zaposlene. Oni se suočavaju sa nepravednim tržištem, politički kontrolisanim oglasnim, finansijskim i poreskim inspekcijama.
Postoji potreba za više transparentnosti kada je u pitanju finansiranje medija, posebno kada finansiranje dolazi od javnih organa. Važno je da vlasti ne pokušavaju da utiču na medijsko tržište kroz skrivene subvencije.
OEBS će izdati niz preporuka o državnim subvencijama medijima koje će biti zasnovane na dobroj praksi drugih evropskih zemalja.
Treća sesija, o javnim servisima, naglasila je važnu ulogu koju oni imaju u obrazovanju i informisanju naših društava.
Postoji potreba za restrukturiranjem javnih medija u regionu kako bi osigurali njihovu političku nezavisnost i finansijsku održivost.
Upravni organi i zaposleni moraju biti birani na osnovu njihovih profesionalnih kvaliteta a ne partijske lojalnosti.
Javni medijski servisi takođe moraju biti vođe u jačanju istraživačkog novinarstva. Oni bi trebalo da podržavaju inovativne načine angažovanja svoje publike.
Finansiranje, modernizacija kroz investicije, obuka zaposlenih i jasne odredbe u zakonu koje treba da osiguraju nezavisnost su ključ budućnosti javnih medijskih servisa.
Regulatorne agencije moraju imati sposobnost da vrše svoju ulogu radi zaštite javnog servisa od političkog uplitanja i da garantuju fer uslove za razvoj drugih medijskih aktera.
U četvrtom panelu o samoregulaciji razgovaralo se o izazovima transformacije trenutnih modela samoregulacije za upotrebu u online okruženju.
Samoregulacija može biti važan alat za podizanje profesionalnih i etičkih standarda. Strategije digitalne pismenosti su važne kako bi se osiguralo da novinari i medijski akteri kao i javnost budu sposobni da se efikasno uključe u samoregulaciji medija.
Etički kodeks novinara treba da odražava promenu medijskog pejzaža i potrebno je uložiti sve napore kako bi se osigurala njegova dosledna primena.
Održivost Saveta za štampu trebalo bi da bude prioritet medijske zajednice s obzirom na njihovu bitnu ulogu u samoregulaciji medija.
Panel o digitalizaciji naglasio je da osnovna ljudska prava i prava vezana za slobodu izražavanja i pristup informacijama treba zaštititi na mreži, baš kao i van mreže.
Tehnološke prednosti mogu podstaći demokratizaciju medija, širenje mogućnosti za samoizražavanje i brže dostavljanje vesti publici. Međutim, mediji bi trebalo da se fokusiraju na kvalitet, a ne na brzu isporuku informacija.
Verodostojno istraživanje i činjenice trebalo bi da budu osnova novinarstva, a mediji bi trebalo da nastave da jačaju svoj kredibilitet kroz proveru činjenica, naročito na mreži.
Nijedan model za proširenje baze prihoda u digitalnom dobu nije dokazan kao održiv ili efikasan. Stoga bi mediji trebalo da istražuju i eksperimentišu sa različitim modelima finansiranja u digitalnom dobu.
Poslednji panel na konferenciji bio je o takozvanim “lažnim vestima”. Tokom debate utvrđeno je da države ne bi trebalo da usvajaju zakonske zabrane za “lažne vesti” koje su kontraproduktivne i sklone zloupotrebi.
Postojeći zakoni, uključujući i zakone o kleveti, pružaju adekvatna pravna sredstva za širenje lažnih informacija koje ugrožavaju reputaciju.
Najbolji način borbe protiv dezinformacija je stvaranje slobodnog, nezavisnog i raznovrsnog komunikacionog okruženja i medijski pismenog društva.
Internet posrednici moraju imati jasne smernice za ograničavanje ili brisanje sadržaja koji ne ispunjavaju minimalne međunarodne standarde slobode izražavanja.
To su samo neka od pitanja kojih smo se dotakli u našim diskusijama. Ovi zaključci i preporuke odražavaju ono što su mnogi od nas već mnogo puta govorili na različitim forumima. Ono što je važno je da se prate i implementiraju. Ove preporuke će mi takođe pomoći u mojim diskusijama sa vladama u regionu, izjavio je Dezir.
U svom završnom govoru Dezir je najavio je da će OEBS u narednih nekoliko nedelja raditi na detaljnijim preporukama koje su proizašle sa konferencije naglasivši da će se poseban set preporuka odnositi na regulaciju interneta u regionu.
Misije OEBS – a u regionu iskoristiće ove preporuke u svom radu na terenu jer je za sve misije prioritetna bezbebednost novinara i povezivanje relevantnih institucija i medijske zajednice na rešavanju problema i poboljšanju situacije u regionu.