BEOGRAD, 15.05.2019. – U Srbiji je, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), na kraju prošle godine bilo više od 1.000 nerešenih sudskih predmeta u procesima koji se vode protiv novinara i medijskih kuća.
Ovaj podatak pokazuje da slučaj vlasnice Televizije Kanal 9 iz Novog Sada Maje Pavlović, koja je 23 dana štrajkovala glađu tražeći od vlasti rešavanje položaja lokalnih emitera i okončanje sudskih procesa čije odugovlačenje, kako tvrdi, ugrožava opstanak mnogih medija u Srbiji, nije usamljen.
Sa sličnim problemom suočio se i kragujevački novinar Miroslav Jovanović, piše Radio Slobodna Evropa.
Proces koji je po tužbi „Svetlosti“, novinske kuće u kojoj je kao novinar i urednik proveo skoro ceo radni vek, trajao je devet i po godina, od jula 2009. do decembra 2018. godine. Na kraju je osuđen da svom bivšem preduzeću, koje je posle neuspele privatizacije otišlo u stečaj, a nedeljnik Svetlost ugašen, zajedno sa kamatama i sudskim troškovima, isplati gotovo milion i po dinara (oko 12.000 evra).
Jovanović za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da mu je zbog suđenja u drugom stepenu, koje po njegovoj oceni „nije bilo u razumnom roku“, naneta dodatna finansijska šteta.
„Pored pritiska koji postoji zbog neizvesnosti oko ishoda konačne presude, poseban problem predstavlja kamata nastala od donošenja prvostepene presude do izricanja konačne presude Apelacionog suda. To je trajalo još četiri i po godine, a za sve to vreme išla je kamata na osnovni dug koji je određen u prvostepenoj presudi. Tako je kamata narasla do polovine vrednosti osnovnog duga, a taj trošak moram ja da platim, iako za to uopšte nisam kriv“, kaže Jovanović.
Dubravka Damjanović, predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu, kaže za RSE da je na dužinu procesa u slučaju Miroslava Jovanovića prevashodno uticao stečaj u novinskoj kući u kojoj je radio, ali je i sud zbog sopstvenih problema doprineo kašnjenju.
„Nažalost, sudija koja je postupala po tom predmetu otišla je u penziju pre nego što je završila proces, pa je predmet odrađen tek kada je ušao u vidokrug sudije koji ga je nasledio, kaže Damjanović i dodaje da je sud postupao po regresnoj tužbi „Svetlosti“ koja je tražila od solidarnog dužnika da isplati svoj deo duga.
„Jovanović, kao odgovorno lice i list Svetlost su ranije osuđeni da solidarno isplate odštetu licima koja su ih tužila. Svetlost je isplatila celokupan iznos, a potom tužila Jovanovića da nadoknadi svoj deo“, kaže Damjanović.
U NUNS-u smatraju da nije u redu da štete nastale zbog propusta i neažurnosti sudova plaćaju novinari i mediji.
Govoreći o neažurnosti različitih sudskih instanci, čije je (ne)postupanje dovelo TV Kanal 9 do ruba propasti, predstavnik tog udruženja Dragan Janjić ističe da bi i taj predmet verovatno i danas sakupljao prašinu na sudskim policama, da vlasnica nije stupila u štrajk glađu.
„Što se tiče koleginice Maje Pavlović, očigledno je jako veliko kašnjenje sudova, a njen slučaj postao je poznat javnosti zahvaljujući njenoj upornosti i hrabrosti da se odluči na štrajk glađu. Sama činjenica da neko mora štrajkom glađu da pokuša da ubrza proces, pokazuje da stanje u toj oblasti nije dobro“, kaže Janjić.
Zbog odugovlačenja sudskih postupaka u kojima su akteri novinari i sudske opstrukcije njihovih pokušaja da se izbore za pravdu u proteklih desetak godina štrajkom glađu put do pravde tražili su zaposleni u više lokalnih medija, a najpoznatiji slučaj je štrajk glađu Vukašina Obradovića, nekadašnjeg predsednika NUNS-a i vlasnika Vranjskih novina, koje su ugašene 2017. godine.
U Udruženju novinara Srbije (UNS) ukazuju i na potpuno drugačije postupanje sudova sa predmetima koji su važni izvršnim vlastima.
„Događaju se, u najmanju ruku, veoma čudne stvari“, kaže Vladimir Radomirović, predsednik tog medijskog udruženja i glavni i odgovorni urednik portala Pištaljka.
„Trenutno je u toku postupak po tužbi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića protiv NIN-a u kome je Apelacioni sud u Beogradu vratio na ponovno suđenje presudu koja je trebalo da bude nesporna – da NIN nije naneo štetu ministru o kome je pisao. To je bio presedan, ali se ja nadam da će Viši sud ponovo doneti istu odluku. Zaista se čini da postoji jedan pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, koji nije dovoljno vidljiv i mislim da bi slobodni mediji pomogli da se taj pritisak razotkrije“, kaže Radomirović.
I Dragan Janjić smatra da je različit odnos sudova i sudija prema predmetima u kojima su akteri novinari i političari, posledica pritisaka na pravosuđe, sa veoma prepoznatljivim ishodima.
„Mi smo kreirali društvo u kome sudovi užasno kasne sa odlukama, u kome sudovi podležu vrlo visokom političkom pritisku, u kome sudovi u pojedinim procesima rade veoma brzo, a u drugim veoma sporo i lako se može unapred pogoditi kako će se prema kom predmetu odnositi!“, ocenjuje Janjić.
Sudija Dubravka Damnjanović je mišljenja da sudovi, uprkos različitim pritiscima kojima su izloženi, sude nezavisno, pravično i u okviru zakona, kao i da sudije imaju načina da se odbrane od pritisaka.
„Pritisak je konstanta. Čak i u najrazvijenijim demokratijama, gde je pravosuđe potpuno samostalna grana vlasti, postoje situacije koje se realno mogu svrstati u pritiske. Da li su to medijski nastupi i tumačenja koja ne idu u korist sudova ili druge vrste prozivki je manje važno. Pritisci su nešto sa čime pravosuđe kao grana vlasti živi, ali je poenta da mi budemo otporni na pritiske i sudimo po slovu zakona, bez obzira da li su u pitanju novinari, političari, ministri ili urednici“, naglašava Damjanović.