Savet Evropske unije usvojio je zajednički stav (opšti pristup) o takozvanoj Anti-SLAPP direktivi. Ovaj zakon, koji je predložila Evropska komisija 2022. godine, ima za cilj da se pozabavi rastućim problemom strateških tužbi protiv novinara, aktivista i drugih javnih čuvara širom Evrope.
Međutim, Evropska federacija novinara (EFJ) smatra da je tekst, koji je znatno razvodnjen, daleko ispod prvobitnog cilja zakona: da zaštiti novinare i pravo na informacije u Evropskoj uniji. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) su oblik pravnog uznemiravanja koji se koristi da se zastraše i ućutkaju oni koji govore u javnom interesu.
Izveštaj objavljen 2022. od strane Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi (CASE), čiji je EFJ član, pokazuje kumulativni trend rasta SLAPP-a od 2015. godine. Kao odgovor na zakonodavni predlog Komisije da se zaštite mete SLAPP-a i spreči širenje fenomen u EU, Evropski parlament i Savet EU dovršavaju svoj stav. Mnogo ispod onoga što je Evropska komisija do sada predložila, Savet ne obećava efikasan i adekvatan okvir za okončanje porasta SLAPP-ova:
- namerava da ograniči delokrug direktive na čiste „prekogranične” slučajeve, tj. slučajevi u kojima se krivično gonjenje odvija u drugoj državi članici EU;
- isključuje iz delokruga direktive građanske tužbe podnete u krivičnom postupku;
- značajno slabi mehanizam prevremenog otpuštanja predlažući restriktivnu definiciju „očigledno neosnovanih slučajeva” isključujući mogućnost žalbe na odluke kojima se odbija prevremeno otpuštanje;
- briše odredbu o naknadi štete u korist SLAPP ciljeva.
Komentarišući tekst Saveta, EFJ smatra da takva pozicija ne pokazuje snažnu političku volju da se deluje u korist slobode izražavanja:
„Previše je restriktivna da bi imala značajan uticaj. Da budemo jasni: vrlo mali broj slučajeva spada u delokrug onoga što savet predlaže. Još jednom, javne obaveze država članica se ne pretvaraju u konkretnu akciju kada je u pitanju obezbeđivanje povoljnog okruženja za novinare i medijske kuće“, rekao je generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez. Tokom sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, ministri Austrije, Mađarske, Slovenije, Nemačke, Poljske, Italije, Hrvatske, Litvanije, Holandije, Luksemburga, Slovačke, Estonije, Bugarske i Grčke su u velikoj meri podržali stav Saveta. Oni su istakli „uravnotežen“ pristup koji obezbeđuje pravo na pristup pravdi, kao i omogućava neophodnu „fleksibilnost“ na nacionalnom nivou i daje „više diskrecije nacionalnim sudovima“. I Malta i Irska naglasile su, međutim, da je tekst mogao biti ambiciozniji.
Komesar EU za pravosuđe, Didije Rejnders, takođe bi voleo da vidi jače odredbe. Rekao je: „Želeo bih da izrazim žaljenje zbog slabljenja pravnih lekova protiv zloupotrebnih sudskih postupaka, posebno brisanja odredbe o naknadi štete i slabljenja odredbe o dosuđivanju troškova. Evropski parlament treba da usvoji svoje mišljenje 27. juna pre nego što tri institucije počnu trijalogne pregovore.
