BEOGRAD, 03.07.2017. – Sporazum o bezbednosti novinara, potpisan između Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, sa jedne, i novinarskih i medijskih udruženja, sa druge strane, krajem prošle godine, još ne daje rezultate u praksi, a napadi na novinare u Srbiji postali su takoreći svakodnevica. Da li je potpisivanje ovog Sporazuma imalo, što se tiče države, samo jedan cilj – da se dobije prelazna ocena od EU?
Od početka ove godine, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, zabeleženo je ukupno 47 napada na novinare, od čega četiri fizička, 29 pritisaka i 14 verbalnih pretnji. U dva slučaja je utvrđeno da nema krivičnog dela, dok su ostali postupci u toku, u različitim fazama, rekla je za VOICE Marija Vukasović iz NUNS-a. Prema podacima NUNS-a, u toku 2016. godine zabeleženo je 69 fizičkih i verbalnih napada, pretnji i pritisaka, a Vukasović kaže da je očigledno da se prošlogodišnji trend nastavlja, s tim što se smanjuje broj fizičkih napada, a raste broj verbalnih napada i pretnji.
U proteklih mesec dana novinari su bili na žestokom udaru, pa navedene brojke uključuju napadu i pretnje novinarima zabeleženu prilikom inauguracije Aleksandra Vučića. U Prvom osnovnom tužilaštvu koje vodi predistražni postupak za te napade za Insajder su 16. juna rekli da su dobili izveštaj policije, ali da čekaju dopunski izveštaj jer nisu sva lica identifikovana.
– Identifikovano je sedam mogućih učinilaca krivičnih dela, ali još nije izvršena identifikacija svih lica – rekla je za Insajder Aleksandra Đenadić, portparolka tužilaštva i dodala da „tužilaštvo čeka i drugi deo izveštaja od policije kako bi moglo da se odluči o daljem postupanju“.
Takođe, u brojku su uračunati i napadi, odnosno pretnje autorima i organizatorima projekcija dokumentarnih filomova o Kosovu u Novom Sadu i Nišu, kao i pretnja smrću novinarki Cenzolovke, nakon teksta o tome kako su ekstremni desničari onemogućili projekciju filma „Albanke su naše sestre“.
Pritisci državnih službenika
Vukasović pojašnjava da se pod pritiscima, pored napada i pretnji, podrazumevaju i javni pritisci državnih službenika, poput onih koje sprovodi Aleksandar Vučić kada, na primer, proziva novinare TV N1ili „Istinomera“.
Tu spada i zabranjivanje novinarima da prisustvuju određenim događajima ili nepozivanje na određene događaje svih ili pojedinih medija, kao što je bio slučaj sa „Danasom“ u Beogradu ili u Zaječaru na ponovljenim izborima. U pritiske ubrajamo i praćenje novinara. Ove godine imali smo slučaj sa Predragom Blagojevićem, urednikom Internet portala “Južne vesti”, koga je nepoznato lice snimalo iz automobila, a prošle godine smo imali sličnu situaciju sa CINS-om i Majom Živanović, novinarkom VOICE-a, u Novom Sadu – navodi Vukasović. Dodaje da je primetno da se u 2017. godini povećao broj pretnji, uvreda i verbalnih napada putem interneta, pogotovo za vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore.
ŠLAJFOVANJE U MESTU
Doskorašnja predsednica Odbora za evrointegracije Narodne Skupštine, Marinika Tepić za VOICE ukazuje da je Evropska unija veoma upoznata sa situacijom u medijima u Srbiji. Kako dodaje, u svim kontaktima, naročito sa evroparlamentarcima, bilo je jasno da su oni upoznati sa problemima i na Radio televiziji Vojvodine, te da su od opozicionih poslanika dobijali dodatne podatke.
– Recimo, Tanja Fajon je uvek pitala za „slučaj RTV“ i pri tom, moram priznati, bila je upoznata sa dosta informacija. Hoću reći da je slučaj RTV-a dobrano poznat donosiocima odluka u EU. Naročito i zato što je vezan za Poglavlje 23, jedno od ključnih za ceo pregovarački proces Srbije sa EU – navodi ona. Tepić ocenuje i da će 2017. godina biti „dodatno teskobna, jer neće biti ni nadzora EU“, s obzirom da Evropska komisija neće raditi izveštaj o napretku Srbije 2017.
– Zbog toga će Vladi biti još lakše da sve nezgodne obaveze za nju – iako ih je sama preuzela i na njih se sama obavezala – naprosto ignoriše. Tu verujem da će se odlično uklopiti, u to nečinjenje, šlajfovanje u mestu, upravo i sporazum sa tužilaštvom i policijom – ističe Tepić.
I član radne grupe Ilir Gaši kaže za VOICE da je mnogo sagovornika iz EU dobro informisano o stanju slobode medija u Srbiji.
– Postoje i oni koji su zarad brzih rešenja i privida stabilnosti u Srbiji i regionu spremni da zažmure i na jedno i na oba oka, pri čemu kao da ne shvataju da će problem biti tu i kada ih opet otvore, samo što će tada biti još veći i teže će se rešavati – kaže Gaši. Dodaje da je EU trenutno zaokupljena traženjem izlaza iz najveće krize od osnivanja, što znači da će imati manje vremena za probleme „periferije“.
– Moramo koristiti svaku priliku da im privučemo pažnju na događanja u Srbiji i da zatražimo iskrenu podršku za promene – kaže Gaši.
– Na mnogim sajtovima je bilo uvredljivih komentara, pogotovo u medijima poput „Danasa“, koji je kritički opredeljen, pa do klasičnog etiketiranja novinara koje može da izazove teške posledice, poput pokazivanja njihovih fotografija u skupštini i optužbi da stoje iza organizacije protesta – kaže Marija Vukasović.
Bez tolerancije za napade na novinare
Napadi na novinare bili su tema skupa “Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak”, održanog pre desetak dana u Beogradu, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, OEBS-a i Ambasade Australije u Beogradu. Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio istakao je tom prilikom da institucije u Srbiji moraju da pošalju jasan signal da se napadi na novinare neće tolerisati, dok je ambasadorka Džulija Fini istakla da je svaki napad na novinare napad na slobodu izražavanja. Oboje su podržali Sporazum potpisan između MUP-a, Republičkog javnog tužilaštva i novinarskih udruženja i pozvali na njegovo sprovođenje, prenela autonomija.info. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović rekao je da su novinarska i medijska udruženja imala velika očekivanja od tog sporazuma i imaju ih i dalje, ali da u praksi rezultata nema.
– Ohrabruje nas činjenica da se u realizaciju sporazuma uključila i Misija OEBS-a, a očekujemo da se uključe i drugi međunarodni faktori – kazao je Sejdinović. Istakao je i da je veoma važna poruka da se onima koji novinarima prete smrću pošalje jasna poruka da je u pitanju krivično delo, jer im se, u suprotnom, šalje upravo suprotna poruka.
Sporazum za bolju bezbednost
Reč je o Sporazumu o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara koji su, krajem decembra 2016. godine, potpisali Republičko javno tužilaštvo (RJT), Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i predstavnici novinarskih udruženja. Kako je navedeno, potpisnici Sporazuma saglasni su da je neophodno formalizovati postojeće i uspostaviti nove oblike saradnje između novinara i novinarskih udruženja i asocijacija medija sa jedne strane, kao i MUP-a i RJT sa druge strane, sa ciljem unapređenja mehanizma postupanja u slučajevima krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi.
– Saglasno obavezama koje proističu iz Akcionog plana za Poglavlje 23, postoji potreba za usaglašavanjem stavova i aktivnosti svih relevantih aktera o merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. Sporazum ima za cilj da ustanovi sistem mera za obezbeđivanje efikasnije krivično-pravne zaštite novinara – navodi se, između ostalog, u tekstu Sporazuma. Na osnovu njega, formirana je i radna grupa u koju su ušli predstavnici potpisnika.
ZAŠTO SE DUGO TRAGA ZA POČINIOCIMA KOJI I NE KRIJU SVOJ IDENTITET?
Advokat Veljko Milić objašnjava da za otkrivanje onih koji novinarima upućuju pretnje i uvrede, pogotovo putem društvenih mreža, nema naročitih prepreka, i da čudi neefikanosti u otkrivanju i procesuiranju počinilaca.
– Za pojedine osobe koje prete novinarima čak nije ni tajna, oni ne kriju ni svoje ime i prezime, rade to vrlo javno. Apsolutno, po meni, ne postoji nikakva prepreka da tužilaštvo i policija nešto preduzmu – kaže Milić dodajući bi brza reakcija tužilaštva i policije u tim slučajevima trebalo da preventivno deluje i utiče na sve potencijalne učinioce.
Ilir Gaši, direktor Fondacije “Slavko Ćuruvija” i član radne grupe ispred Asocijacije onlajn medija, za VOICE kaže da je u prethodnih šest meseci od potpisivanja Sporazuma, napredak postignut u uspostavljanju redovne komunikacije i razmene informacija između novinarskih udruženja i državnih institucija, kako unutar Stalne radne grupe koju čine potpisnici Sporazuma, tako i kroz mehanizam za komunikaciju kontakt-tačaka u udruženjima, policiji i tužilaštvu, koji se koristi u slučaju da dođe do ugrožavanja bezbednosti novinara. Dodaje da to ne prolazi bez problema, ali da je vidljiv pomak, te da Sporazum nije sam sebi cilj.
– Isključivi cilj naših aktivnosti jeste povećanje efikasnosti rada policije i tužilaštva, koje bi trebalo da dovede do povećanja stepena bezbednosti novinara u Srbiji. U tom smislu treba pozdraviti promptnu reakciju Tužilaštva na napade na novinare tokom predsedničke inauguracije u Beogradu, ali i reći da, skoro tri meseca nakon slučaja snimanja kamerom novinara Južnih vesti Predraga Blagojevića od strane nepoznate osobe na ulici u Nišu, mi i dalje ne znamo ni ko ga je snimao, ni zašto je to radio, ni da li je Blagojevićev život u ovom trenutku možda ozbiljno ugrožen – kaže Gaši. Ističe da realna promena može da se meri isključivo ubrzanjem postupanja policije i tužilaštva i povećanjem broja rešenih slučajeva u odnosu na period pre potpisivanja Sporazuma.
– Ako toga ne bude, uzalud nam je sve ostalo – zaključuje on.
Tišina iz institucija
Više od mesec dana prošlo je od kada smo uputili pitanja MUP-u i Republičkom javnom tužilaštvu u vezi sa obavezama koje te institucije imaju u skladu sa Sporazumom, ali odgovore nismo dobili. Iz MUP-a se nisu uopšte javljali, dok nam je zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković obećao odgovore posle 1. juna, ali nakon toga ništa. Ipak, Stamenković je javno istupao na skupu u Beogradu, navodeći da nakon potpisivanja Sporazuma do sada održano tri sastanka, koji su bili konstruktivni, ali na kojima je bilo i dosta kritika i rasprava. Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, njegov delovanje u okviru ovog sporazuma je manje-više simbolično, a prema rečima članova radne grupe, MUP ne ispunjava ni svoje obaveze iz Sporazuma, pa čak ni ne odgovara na pitanja koji mu članovi upućuju. Takođe, odsustvo predstavnika Ministarstva sa pomenutog skupa više je nego indikativno.
– Primetili smo određeno nerazumevanje od strane novinarskih udruženja i medijskih asocijacija… Potrebna je dodatna edukacija novinara iz oblasti krivičnopravne zaštite – kazao je Stamenković. Sporazum podrazumeva i edukaciju pripadnika policije i tužilaštva, ali ostali smo uskraćeni za odgovore na pitanja kakva vrsta edukacije je planirana i kada će se ona desiti. Međutim, kako VOICE saznaje, obuke bi trebalo da budu organizovane najesen, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
Potpis zbog evropske agende
Navedenim sporazumom nije uvedeno ništa što nije moglo biti sprovedeno i ranijih godina, da je postojala iskrena volja države da zaštiti novinare koji nisu miljenici vlasti. U javnosti se već pojavilo pitanje da li je sporazum potpisan od strane državnih organa samo zbog toga što je to bio bitan uslov iz agende pregovora za Poglavlje 23. Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja još uvek se nadaju, međutim, da je on i posledica svesti nadležnih državnih organa da je neophodno efikasno rešiti problem pretnji i napada na novinare.
Advokat Veljko Milić, koji je zamenik člana Stalne radne grupe ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ocenjuje za VOICE da je Sporazum potpisan upravo zbog toga što to zahteva agenda pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, konkretno poglavlje 23, podsećajući da je prelazni izveštaj Ministarstva pravde bio uslovljen upravo implementacijom navedenog sporazuma.
– Uslovili su prelaznost izvešaja upravo tim da treba da zaživi sporazum koji je potpisan između tužilaštva, policije i novinarskih udruženja. Da policija i tužilaštvo moraju doneti unutrašnje akte kojima će propisati hitnost u postupanju, da se to mora institucionalizovati, da bismo uopšte dobili prelaznu ocenu i zatvorili poglavlja – navodi on. Kako kaže, sporazum je mogao biti potpisan i ranije, a mogao je obuhvatiti i više nego što je njime predviđeno. Upozorava da se već prilikom potpisivanja sporazuma, u decembru, kasnilo sa ispunjavanjem agende.
Gaši kaže da je rano za donošenje konačne ocene o realnoj težini Sporazuma i ističe da je na novinarskim udruženjima da detaljno prate svaki pojedinačni slučaj napada i insistiraju na njegovom brzom rešavanju.
– Na nama je da pomognemo gde možemo informacijama i predlozima, ali i da uporno i dosledno ukazujemo na probleme koji postoje na sistemskom nivou i da tražimo održive promene. Na policiji i tužilaštvu je svakako teži deo posla, ali te institucije i postoje da bi ga obavile, i to ne može da učini niko osim njih – navodi Gaši.
Sporazum podrazumeva da policija i tužilaštvo treba da donesu unutrašnje akte kojima će propisati način tog hitnog postupanja kada su u pitanju ugrožavanje sigurnosti novinara, pretnje novinarima i tako dalje, bilo koja krivična dela izvršena na štetu novinara. Milić navodi da je RJT zaista ubrzo donelo obavezujuće uputstvo kojim nalaže da se, između ostalog, vode posebni upisnici za krivična dela izvršena na štetu novinara.
– Međutim, sama evidencija ne uvodi hitno postupanje i tim uputstvom nije propisano na koji način će se ostvarivati to hitno postupanje, odnosno šta je zamenik javnog tužioca dužan da uradi kada dobije prijavu da je nekom novinaru prećeno. U tom uputstvu to ne piše, a nemamo informaciju da je u međuvremenu doneto neko drugo uputstvo – kaže Milić dodajući da nema informaciju da li je MUP doneo bilo kakvo uputstvo.
– Ono što se u praksi dešava, a isto je predviđeno sporazumom, jeste formiranje kontakt-tačaka u udruženjima novinara, policiji i tužilaštvu koje međusobno komuniciraju. Na taj način bi trebalo da se ubrza postupak, ali iskustva u funkcionisanju ovog sistema su veoma različita – navodi Milić.
Analiza zakonske regulative
Pored radne grupe koja bi se bavila bezbednošću novinara, Sporazumom je predviđeno i formiranje dve podgrupe: jedna treba da se bavi analizom postojećih zakonskih rešenja, pre svega Krivičnog zakonika i njegovim eventualnim izmenama, dok bi se druga bavila analizom dostupnosti institucija prema novinarima.
– Podgrupe se do sada nisu sastajale. Mislim da se tu kasni. Inače, analiza Krivičnog zakonika i njegove izmene u cilju zaštite novinara su predviđene i poglavljem 23 – kaže Milić.