Mogućnost, a ne obaveza – sudeći prema odgovoru Vlade Srbije Cenzolovci, ovako je država, zapravo, videla sopstveni zaključak o razmatranju pooštravanja sankcija medijima koji promovišu nasilje.
Takav zaključak je jedan od 10 koje je usvojila vlada, 4. maja ove godine, odmah posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i u okolini Mladenovca.
Njime je naloženo da ministarstva informisanja i pravde razmotre mogućnosti regulacije, odnosno zabrane, spornog sadržaja koji promoviše kriminal, štetno utiče na maloletnike, sadrži scene brutalnog nasilja – kako u medijima tako i na internetu, drugim elektronskim platformama i društvenim mrežama.
Ministarstva su dobila rok od mesec dana, do početka juna, da ove mere razmotre.
Stekao se utisak da to podrazumeva da će ministarstva nešto i preduzeti ili da bar imaju obavezu da o „razmatranju” obaveste vladu.
Gotovo tri meseca pošto je istekao rok koji su sami postavili, na pitanje Cenzolovke kako su ministarstva odgovorila na ovaj zaključak, u Vladi Srbije kažu da ministarstvima „nije naloženo obavezujuće postupanje”, već da „razmotre mogućnost pooštravanja sankcija”.
Dakle, mogli su i da ne urade ništa.
Što su i uradili.
Preciznije, Ministarstvo informisanja nije imalo rok, niti „ustanovljenu obavezu” da odgovori Vladi RS šta je u vezi sa tim zaključkom uradilo, kako se navodi u odgovoru Cenzolovci.
Odgovor Vlade je „najblaže rečeno neozbiljan”, kaže Rodoljub Šabić, advokat, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i novi član Komisije za žalbe Saveta za štampu.
„To da ministarstvima nije naloženo da menjaju propise ne treba da se objašnjava – vidljivo je iz samog zaključka. Sasvim je jasno da im je naloženo da ’razmotre mogućnost pooštravanja sankcija’. Ali tvrdnja da ministarstva nisu imala rok ni obavezu da vladi dostave odgovor je apsurdna. Rok je, vidljivo je iz zaključka, bio mesec dana, a obaveza da ministarstva vladi dostave kakav-takav odgovor – makar i da su konstatovali da nema mogućnosti za pooštravanje sankcija – nesporno se pretpostavlja. I imperativna dikcija ’nalaže se’ i zaključak vlade bez toga su u celosti potpuno besmisleni.”
Planovi vlade „nisu od javnog značaja”
Ministarstva informisanja i pravde mesecima nisu odgovorila na pitanja Cenzolovke šta su razmotrila u vezi sa donesenim zaključkom, te kako planiraju da eventualno pooštre kazne za medije koji svojim sadržajem štetno utiču na razvoj maloletnika.
Koje će mere ministarstva preuzeti u vezi sa tim, kao i šta vlada planira da uradi kako bi ih podstakla na to – iz vlade su izbegli da odgovore, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Iako deo javnosti, građana i medija prepoznaje medije kao jedne od odgovornih za promociju nasilja, odgovor na ovo pitanje Cenzolovke iz vlade glasi: „Nije od interesa za javnost”. Iz vlade, dakle, tvrde da pošto „buduće mere i planiranja” nisu ni u jednom dokumentu nastalom u radu ili u vezi sa radom organa vlasti – to nisu informacije od javnog značaja.
„To su birokratske fore i fazoni. Celokupan rad vlade i svih ministarstava je javan i svaka informacija u vezi sa njihovim radom je od javnog značaja. Pozivanje na ovaj zakon je prosto sramotno. Zaprepašćujuća je takva neprofesionalnost u jednoj vladi”, kaže Judita Popović, pravnica i doskorašnja članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Ovakvo izbegavanje odgovora vlade Rodoljub Šabić ocenjuje kao „formalističko prikrivanje iza zakonske formulacije da informacija od javnog značaja mora biti ’sadržana u određenom dokumentu’, a ova koju tražite nije ni u jednom. Ali to zapravo znači da se ispunjavanjem zaključka ne bavi niko”.
Početkom maja, vlada je „bila ozbiljno uzdrmana i morala je da nađe način da kontroliše štetu koja je nastala po nju, pa je napravila inicijativu sa 10 zaključaka kako bi ’bacila prašinu u oči javnosti’ da ozbiljno shvata nasilje, ali je”, kaže Judita Popović: „računala na protok vremena i kako će u međuvremenu građani da ’spuste loptu’ i zaborave”.
Ona dodaje da je vlada sebi dala „velikodušan rok”, a da čak ni njega nije ispoštovala.
„Ako povodom zaključka vlade, svojevremeno munjevito donetog i pompezno obnarodovanog, ni posle nekoliko meseci niko u vladi i ’zaduženim’ ministarstvima nije uradio ništa i na pitanja o tome dobijate ovakve odgovore, onda se neizbežno nameće zaključak da je na delu samo zamagljivanje očiju javnosti”, kaže Rodoljub Šabić.
Ceo odgovor Vlade RS Cenzolovci možete pročitati OVDE.
NE OČEKUJU SE PROMENE U NOVOJ TELEVIZIJSKOJ SEZONI
Iako se zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja”, koji se održavaju redovno nakon majskih zločina, pretežno odnose na medije koji promovišu nasilje u društvu, Rodoljub Šabić i Judita Popović ne misle da će u novoj televizijskoj sezoni doći do promena.
„Verujem da među novinarima i urednicima, bar dobrim delom njih, postoji svest o potrebi građana za promenom. Ali to, nažalost, nije dovoljno. Manje-više, sve bitne stvari sa kojim se kao društvo suočavamo ne determinišu potrebe i interesi građana, nego potrebe i interesi aktuelne političke ’elite’ i njenog okruženja. Ne verujem da oni misle da je u njihovom interesu da se bilo šta u medijskoj sferi ozbiljnije menja”, kaže Šabić.
Judita Popović misli da se u medijima, pogotovo onima sa nacionalnom pokrivenošću, nije „pojavila bilo kakva svest” o tome šta deo građana traži.
Ona smatra da do promene u onome što objavljuju mediji neće doći pošto nije sigurna „da li je država spremna da reguliše pitanje medijskih sadržaja koji mogu da predstavljaju opasnost po društvo i da li joj se isplati da zaista reguliše medije ili se tu radi o pogodbi koja je korisna i za jednu i za drugu stranu”.
„Vlast ima priliku da manipuliše javnim mnjenjem kroz medijsku propagandu, a mediji imaju priliku da lepo zarađuju od problematičnih sadržaja. Verovatno imaju i određeni kolač iz budžeta, jer se pokazuju kao odlični propagatori i sluge režima”, kaže Popović.